Nemacka - Stutgart, 3.9.2021.

            Stutgart

 

            Glavni je grad savezne drzave Baden-Virtemberg. Ima 630000 stanovnika i sesti je po velicini grad u 

            Nemackoj. Nalazi se nedaleko od Svarcvalda (sumovite planinske oblasti u jugozapadnom delu Nemacke). 

            Kroz grad protice reka Nekar. Prva naselja na podrucju danasnjeg Stutgarta datiraju iz 1. veka. Grada 

            Stutgart osnovan je 950. godine. Nakon sto je proglasena Savezna Republika Nemacka 1949. godine bio 

            je jedan od tri kandidata za glavni grad.

 

            Centar grada nalazi se kod novog i starog dvorca a na ovom mestu ukrstaju se i mnogobrojne trgovacke 

            ulice.

 

            Neues Schloss Stuttgart

 

            Novi dvorac je sagradjen u 18. veku. Jedan je od poslednjih izgradjenih u juznoj Nemackoj. Danas se u 

            njemu nalaze vladine kancelarije. Obilazak je moguc samo uz zakazivanje termina.

            Na centralnom trgu nalaze se fontane i vazne zgrade. Na slici ispod, levo Der Königsbau, zgrada iz 19. 

            veka koja je bila poslovna, koncertna i balska dvorana. Karakterise je kolonada od 34 stuba i duzine je 

            135 metara. Do 2002. u njoj je bila smestena Stutgartska berza. Danas se u njoj nalaze mnogobrojne 

            prodavnice i kafici.

            Altes Schloß

 

            Stari dvorac potice iz 1200. godine. Pretpostavlja se da je sagradjen na mestu gradjevine iz 10. veka. Vise 

            od 1000 godina istorije, mitova i legendi preplicu se oko starog dvorca. Ova impozantna gradjevina bila je 

            simbol mocne vladavine, zrtva ratnih ostecenja i danas obnovljeno kulturno dobro. Crkva koja se nalazi 

            unutar dvorca sagradjena je u 16. veku. U centralnom delu nalazi se muzej sa eksponatima iz perioda 

            kamenog doba do danas.

            Staatstheater Stuttgart, Staatsoper Stuttgart

 

            Danasnja zgrada opere i pozorista gradjena je u periodu od 1909. do 1912. godine. Od 1924. godine je 

            pod zastitom drzave. Raspolaze sa 1404 sedista i godisnje ugosti oko 250000 posetilaca.

            Prinzenbau, Die Alte Kanzlei

 

            Palata princeva potice iz 17. veka. Do 1918. sluzila je kao gradska palata za vladare Virtemberga. U njoj se 

            vrsio prijem gostiju i bila je mesto stanovanja vladara. Od 1919. koristi se kao administrativno sediste a 

            sada je sediste Ministarstva pravde Baden-Virtemberga.

 

            Stara kancelarija potice iz 16. veka. U njoj su se nalazile zemljisne knjige, sudska komora i arhiv za susedni 

            stari dvorac. Danas se u njoj nalazi restoran nemacke i medjunarodne kuhinje.

            Stiftskirche

 

            Crkva potice iz 1240. godine. Trobrodna je gradjevina sa dve kule. Danasnji nalazi u oltarskom prostoru 

            ukazuju na postojanje starije gradjevine iz 10. i 11. veka. Juzna kula je visine 61 metar. Zbog akustickih i 

            statickih problema poslednja velika rekonstrukcija radjena je od 1999. do 2003. godine. 

            Markthalle Stuttgart, Leonhardskirche

 

            Stutgartska pijaca svecano je otvorena 1.1.1914. godine. Sagradjena je na mestu nekadasnje pijace iz 

            1864. godine. Zgrada je u stilu secesije sa konstrukcijom od armirano-betonskih nosaca i salom 

            pokrivenom staklenim krovom. Prostor u prodajnoj sali duzine je 60 metara i sirine 25 metara. Od 1972. 

            godine je pod zastitom drzave.

 

            Crkva Svetog Leonarda druga je najstarija crkva u Stutgartu. Sagradjena je na mestu kapele iz 1337. 

            godine. Pocetkom 15. veka gradi se jednobrodna crkva sa kulom. Prosirenje crkve radi se u drugoj 

            polovini 15. veka kada postaje trobrodna gradjevina. Dimenzija je 53x22 metra. Kula je visine 55 metara. 

            Pored glavnog ulaza crkva ima jos 7 sporednih ulaza.  

            Stadtmuseum Stuttgart

 

            Muzej je istorije grada Stutgarta. Otvoren je 2018. godine. Prethodno je ovo bila biblioteka. Izlozbeni 

            prostor je podeljen u cetiri dela. U prizemlju je sala od 130 m2 za razne dogadjaje i razlicite izlozbe, na 

            prvom spratu je stalna izlozba „Stutgartske gradske price“ (900 m­2) i kafic, na drugom spratu je izlobeni 

            prostor posvecen istoriji i arhikteturi grada (450 m2) dok se napolju nalazi decija radionica (450 m2).

            Württembergische Landesbibliothek, Staatsgalerie Stuttgart

 

            Nova biblioteka zauzima prostor od 7400 m2 i ogranizovana je u sest nivoa. Sa starom bibliotekom 

            povezana je staklenim mostom (stara zgrada iz 1970. se trenutno renovira). Sadrzi 4 miliona tomova i 

            cetvrta je po velicini biblioteka u Baden-Virtembergu. Poseduje vaznu kolekciju srednjovekovnih rukopisa 

            i jednu od najvecih biblijskih kolekcija na svetu.

 

            Nova Drzavna galerija otvorena je 1984. godine. U njoj se nalazi kolekcija moderne umetnosti iz 20. veka 

            (radovi Pabla Pikasa, Jozefa Bojsa...). 

            Museum Der Bildenden Künste

 

            Odnosno stara Drzavna galerija bila je dom Kraljevske umetnicke skole. Obnovljena je posle II svetskog 

            rata i ponovo otvorena 1948. godine. U njoj se nalaze: Stare nemacke slike (period 1300-1550), 

            italijanske slike (1300-1800), holandske slike (1500-1700) i nemacke slike iz perioda romantizma i 

            impresionizma (1800-1900).

            Staatliche Hochschule für Musik und Darstellende Kunst Stuttgart

 

            Drzavni univerzitet za muziku i scenske umetnosti je profesionalna skola za muzicare i izvodjace koja je 

            osnovana 1857. godine i jedna je od najstarijih skola te vrste u Nemackoj. Univerzitetska biblioteka 

            trenutno ima 18000 knjiga, 80000 partitura (skup nota za sve delove kompozicije za vise instrumenata) i 

            9000 snimaka.

            Logo kompanije Porse potice od grba Slobodne narodne drzave Virtemberg (iz doba Vajmarske Nemacke 

            1918-1933) i grba Stutgarta.

            Altes Schauspielhaus

 

            Jedno je od najlepsih pozorista u Stutgartu. Zgrada pozorista otvorena je 1909. godine na mestu 

            nekadasnje kasarne. Sagradjena je za 7 meseci. Ima kapacitet od 500 sedista. I danas se smatra 

            arhitektonskim biserom secesije. Procvat dozivljava 20-tih i 30-tih godina 20. veka. Sezdesetih godina 

            biva zatvoreno sve do 1984. godine kada je obnovljeno. Spada u pet najpopularnijih pozorista u 

            Nemackoj.

            Hospitalkirche

 

            Bolnicka crkva treca je velika srednjovekovna crkva. Gradjena je u periodu od 1471. do 1493. godine. 

            Nakon raspustanja manastira u 16. veku u praznim zgradama osniva se bolnica. Kula je sagradjena u 17. 

            veku. Danas crkva cini strukturnu celinu sa zgradama obrazovnog centra koje je okruzuju.  

            Kultur- & Kongresszentrum Liederhalle

 

            Cini ga nekoliko zgrada za koncerte (3 koncertne sale) i sastanke (2 velike sale i 14 malih). Danas se ovde 

            odrzavaju razni sajmovi kao i plesni dogadjaji. Godisnje ima oko 600000 posetilaca. Izlozbeni prostor je 

            velicine 4000 m2 a ukupno ima 6000 sedista te tri podzemna parkinga. Ovde su nastupili veliki orkestri 

            kao sto su Becka, Berlinska i Njujorkska filharmonija, Kraljevski simfonijski orkestar iz Londona te Dzimi 

            Hendriks.

            Linden Museum

 

            Etnoloski je muzej. Sadrzi kulturne artefakte iz celog sveta. Muzej vodi poreklo od kolekcije predmeta 

            koje je prikupilo Udruzenje za geografiju u 19. veku. Ime je dobio po Karlu Grafu Lindenu, predsedniku 

            Stutgartskog udruzenja za geografiju. Zgrada je sagradjena 1911. godine. Nakon sto je pretrpela velika 

            ostecenja tokom Drugog svetskog rata obnovljena je 50-tih godina proslog veka. Od 1973. godine 

            muzejom zajednicki upravljaju grad Stutgart i savezna drzava Baden-Virtemberg.

 

            I jedan BMW (Bayerische Motoren Werke, bavarska fabrika motora). Iako logo BMW-a sadrzi belu i plavu 

            boju iz grba Bavarske neki vezuju poreklo logoa za prikaz belog propelera aviona koji sece plavo nebo 

            (negde se pojavljuje varijanta da je bela boja boja oblaka). Svakako postoji reklama BMW-a iz 1929. 

            godine koja prikazuje BMW znak sa rotirajucim propelerom (dok su pravili avionske motore) ali ovo nije 

            stvarno poreklo logotipa.

            Universität Stuttgart

 

            Stutgartski univerzitet cini deset fakulteta i 150 instituta. Stara zgrada sagradjena je 1879. godine. U njoj 

            se danas nalazi rektorat. Predmet elektrotehnike na univerzitetu postoji od 1882. godine zahvaljujuci 

            inzenjeru Ernestu Verneru Simensu (koji je osnivac istoimene firme Simens). Broji oko 30000 studenata 

            po godini.

            Stuttgart Hauptbahnhof

 

            Glavna zeleznicka stanica jedno je od obelezja grada. Gradjena je od 1914. do 1928. godine. Poznata je 

            po svojoj kuli visine 12 spratova (kada je kula zavrsena 1916. godine na poslednjem spratu nalazio se 

            restoran). Nakon II svetskog rata rekonstrukcija je trajala nekoliko godina. Od 20.8.1987. upisana je u 

            registar spomenika kulture od posebnog znacaja. Prema informacijama DB-a (nemackih zeleznica) dnevni 

            promet vozova je: 164 medjugradska, 426 lokalnih i 838 brzih. Sa preko 255000 putnika dnevno.  

            Planetarium Stuttgart, Fernsehturm Stuttgart

 

            Zgrada danasnjeg planetarijuma sagradjena je 1977. godine (prethodni planetarijum postojao je od 

            1928. do 1943. godine). Povodom 100. godisnjice smrti Karla Cajsa (Carl Zeiss) preimenovan je u 

            Planetarijum Karla Cajsa. Poseduje najnoviju tehnologiju za prikaz projekcija unutar cele kupole (tzv. 

            Fulldome Video). Svake nedelje se odrzava oko 20-25 dogadjaja od kojih je polovina namenjena deci. U 

            njemu se takodje odrzavaju muzicki dogadjaji kao i interaktivni dogadjaji (gde posetioci mogu da 

            mobilnim telefonom odabiraju i kontrolisu sadrzaj koji ce biti prikazan unutar kupole).

 

            Telekomunikacioni toranj visine je 216 metara. Bio je prvi telekomunikacioni toranj u svetu napravljen od 

            armiranog betona. Izgradnja je zavrsena 1955. a otvoren je 1956. godine. Prototip je mnogih tornjeva 

            sirom sveta. Ubrzo nakon izgradnje postao je znamenitost grada i turisticka atrakcija.

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/