Srbija - Manastir Kovilje, Javor, 8.9.2019.

            Pocetak planinarske ture na 5 km od manastira Kovilje. 

            Manastir Kovilje

            Nalazi se u selu Smiljevac 25 km jugozapadno od Ivanjice. Ime potice od istoimenog sela podno 
            planine Javor. Pretpostavlja se da potice s kraja 12. odnosno pocetka 13. veka. Prvi pisani dokument o 
            ovom manastiru potice iz 17. veka. Manastir je imao izuzetan znacaj kao kulturni i duhovni centar ovog 
            kraja. Ovde je otvorena jedna od najstarijih skola u Srbiji 1867. godine. 

            Manastirski kompleks cine dve crkve. Jedna je posvecena Svetom Nikoli. Pravougaone je osnove sa 
            polukupolom na kraju. Veca je od druge crkve koja je posvecena Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu. 
            Smestena je u pecinskom delu stene koji je danas preuredjen i u koji se ulazi kroz mala vrata u levom 
            delu. Zivopis iz 13. veka sacuvan je u fragmentima na kojima su dobro vidljivi likovi svetitelja. 

            Nedaleko od manastira pocinje uspon. Medo nas nije jurio:-). Neko od zemljaka iz Kanade doneo je 
            metalnu oznaku i zasrafio na ulazna vrata manastirskog imanja. 

            Prvi vidikovci i pogled na Vrvove (Vrhove). 

            Planina Javor nalazi se u jugozapadnoj Srbiji na tromedji opstina Nova Varos, Sjenica i Ivanjica. Najvisi 
            vrh je Vasilin vrh (1519 metara). U podnozju Javora nalazi se reka Uvac koja se uliva u Lim. Planina je 
            uglavnom obrasla bukovom sumom dok se s juzne strane nalaze cetinari. Bogata je mnogobrojnim 
            izvorima i potocima kao i sumskim plodovima. 

            U sumi Javora. I pogled iz sume. 

            S pojedinih vidikovaca vidi se planina Mucanj.

            Penjemo se na najvisi vrh ove ture, Karadjordjev sanac. 

            Deo grupe planinara na vrhu Karadjordjev sanac.

            Javor je takoreci istorijska planina. Na njoj su vodjeni bojevi i ratovi 1804, 1876-1878. i 1912. godine. 
            Sve do Balkanskog rata 1912. godine ovde se nalazila srpsko-turska granica. Na Javoru je Karadjordje 
            od 1806. do 1809. godine sa svojim ustanicima gradio utvrdjenja i sanceve koji i dan danas mogu da se 
            vide u ovim krajevima a zovu ih Karadjordjevi sancevi. 

            Pravimo kracu pauzu na vrhu. Ispod vrha duzu pauzu i krecemo ka odredistu. 

            Postoji veliki broj narodnih pesama koje su opevale planinu Javor. Jedna od najpoznatijih je Oj livado 
            rosna travo, Javore i Pod Javorom selo sto je. Silazimo s Javora i zavrsavamo turu na polaznoj tacki. 

            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/