Странице (Pages)

Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Turska - Istanbul, 30.6.2019, 3. deo

            Treceg dana u Istanbulu obisli smo Aju Sofiju, Sultan Ahmedovu dzamiju (Ahmediju, Plavu dzamiju), 
            Hipodrom i Topkapi palatu.

            Na putu do Aje Sofije nailazimo na Trg Slobode (Bajazitov trg).

            Nalazi se u okrugu Fatih. Zvanicno se zove Trg Slobode a Bajazitov trg zbog Bajazitove dzamije koja se 
            nalazi na ovom mestu. Sagradjen za vreme cara Kontantina I trg je nosio ime Forum Tauri (“Trg Bika”) a 
            nakon toga dobio je naziv po rimskom caru Flaviju Teodosiju Teodosijev Forum. S jedne strane trga je 
            glavni ulaz u Istanbulski univerzitet dok se u krugu istog nalazi Bajazitova kula. Danasnji izgled osmislio 
            je turski arhitekta Turgut Cansever. Mesto je nekoliko politickih protesta kao sto su Krvava nedelja 
            1969. godine i Bajazit masakr 1978. godine.
            Aja Sofija (Sveta Sofija)

            Prvobitno izgradjena kao crkva izmedju 532. i 537. godine po naredjenju Vizantijskog cara Justinijana I. 
            Do 1453. godine sluzila je kao pravoslavna saborna crkva i sediste Vaseljenskog patrijarha. U periodu 
            od 1204. do 1261. pretvorena je u katolicku crkvu za vreme Latinskog carstva. Od 1453. do 1931. je 
            bila dzamija. Kao muzej otvorena je 1935. godine. Bila je najveca crkva na svetu skoro 1000 godina 
            (dok nije sagradjena Seviljska katedrala 1520. godine). 
            Nakon osvajanja Konstantinopolja 1453. godine od strane Osmanlija Mehmed II Osvajac naredjuje da 
            se crkva pretvori u dzamiju. Iako je pretvorena u dzamiju ostavila je veliki utisak na nove osmanske 
            vladare. Deo inventara je unisten a mozaici prekreceni dok je dodat mihrab (nisa u zidu koja ukazuje na 
            pravac Meke), minber (propovedaonica) i cetiri minareta. Za javnost biva zatvorena 4 godine i to od 
            1931. do 1935. godine kada se otvara kao muzej od strane Republike Turske. 
            Aja Sofija je 2014. godine bila drugi najposeceniji muzej u Turskoj sa 3,3 miliona posetilaca dok je 
            2015. godine bila najposecenija turisticka atrakcija u Turskoj. Danas je jedan od najznacajnijih 
            spomenika svetske kulturne bastine i nalazi se na listi Uneska. Na izgradnji Aje Sofije radilo je 10000 
            radnika 5 godina. Stubovi su od najboljeg mermera iz Mramornog mora, Nikeje i Afrike. Cetiri ogromna 
            stuba nose kupolu precnika 32 metra na visini od 55 metara. Kupola ostavlja utisak ogromnog
            suncobrana sa 40 lukova i isto toliko prozora. Unutrasnjost je velicine 70x75 metara. 
            Sultan Ahmedova dzamija (Plava dzamija)

            Nalazi se prekoputa Aje Sofije cija je vizantijska arhitektura sluzila kao inspiracija za izgradnju iste.
            Naziva se jos Ahmedija ili Plava dzamija. Naziv Plava dobila je po 20000 plavih plocica koje prekrivaju 
            unutrasnjost kupole i 5000 plocica koje prekrivaju deo propratnih objekata. Jedna je od retkih dzamija 
            koje imaju 6 minareta. Sagradjena je u periodu od 1609. do 1616. godine za vreme vladavine sultana
            Ahmeda I. Danas je jedna od glavnih turistickih atrakcija Istanbula. 
            Gradjena je na mestu nekadasnje Konstantinove palate dok je deo palata koje su bile na tom mestu 
            morao da bude srusen (poput palate Mehmed pase Sokolovica). Za gradnju je bio zaduzen kraljevski 
            arhitekta Sedefhar Mehmed aga ucenik slavnog arhitekte Sinana. Izgradnja je opisana u 8 knjiga koje 
            se danas cuvaju u Topkapi palati. Svecano je otvorena 1617. godine. 
            Arhitektura spaja vizantijske elemente obliznje Aje Sofije sa tradicionalnom islamskom arhitekturom i 
            smatra se najvecom dzamijom klasicnog perioda Osmanskog carstva. Ima vise kupola i polukupola dok 
            najveca ima precnik 23,5 metara i visinu od 43 metra. Kupole podupiru ogromni stubovi (identicno 
            dzamiji Selimiji u Jedrenama). Stubove su jos nazivali i “slonova stopala”. Na plocicama u gornjem delu 
            nalaze se prikazi cempresa, voca i cveca. Ima ukupno 200 vitraza. Podovi su prekriveni tepisima koji se 
            menjaju cim “izgube sjaj”. 
            Hipodrom (Trg Sultana Ahmeda, Konjski trg)

            Na ovom mestu nekad su se odrzavale konjske trke i trke dvokolica. Izgradio ga je car Konstantin I u 4.
            veku na mestu starijeg hipodroma iz 3. veka. Imao je velicinu 450x130 metara i mogao je da primi oko 
            100000 posetilaca. Carska loza nalazila se na istocnoj strani i carska porodica imala je direktan pristup 
            tunelom iz carske palate. Hipodrom je bio ukrasen brojnim skulpturama bogova, careva i heroja te 
            raznim zastavama i cilimima. 
            Krivine oko kojih su skretale kocije bile su oznacene sa dva obeliska (Konstantinov (visine 32 metra) i
            Tutmozisa III koji je donet u 4. veku iz Luksora). Osnovica obeliska Tutmozisa III prikazuje cara Teodosija 
            kako daje lovorov venac pobedniku. Tu je i Zmijski stub donet iz Grcke u 4. veku. Bio je visine 8 metara 
            ali je danasnja visina 5,3 metra. Tri isprepletene zmije stanovnici su videli kao predstavnike zla pa su
            otkidali deo po deo spomenika. 
            Topkapi palata

            Bila je rezidencija osmanskih sultana skoro 400 godina. Izgradjena je po naredjenju Mehmeda II 
            Osvajaca kada je zauzeo Istanbul. Ova palata bila je glavna rezidencija do 1856. godine kada je sultan 
            Abdulmedzid I naredio da glavna palata bude Dolmabahce. Topkapi plata bila je srce Osmanskog 
            carstva. Ovde se nalazio i sultanov harem. Raskosno je ukrasena sa velikim kolicinama zlata. Nekad je 
            bila mesto mnogih istorijskih drzavnih dogadjaja i kraljevskih zabava dok je danas muzej.
            Ima vrednu kolekciju umetnina kao sto je ogrtac i mac proroka Muhameda. Danas je jedna od glavnih 
            turistickih atrakcija Istanbula. Od 1985. godine je na Uneskovoj listi. Ime u prevodu znaci Topovska 
            kapija jer je izgradjena na mestu gradskih vrata Konstantinopolja koja su unistena turskim topovima. 
            Na vrhuncu moci bila je grad u malom sa 4000 ljudi. Kompleks se sirio vekovima. Pored palate 
            kompleks cine cetiri glavna dvorista sa stotinama prostorija i mnogo manjih gradjevina povrsine 
            592600 metara kvadratnih. U njoj se nalaze dzamije, bolnica, pekare i jos dosta toga. Deo najvaznijih 
            prostorija otvoren je za posetu dok ostale cuva vojska. 
            Osim sto je izuzetan primer osmanske arhikteture u njoj se nalaze i vredni primerci carskog namestaja,
            porcelana, odece, oruzja, nakita i drugih vrednosti iz osmanske riznice. Drzavnim dekretom 1924. 
            godine pretvorena je u Carski muzej pod upravom Ministarstva Kulture i turizma. 
            Sta reci na kraju. Neverovatan grad. Treba otici, videti i doziveti. Prvom prilikom odoh opet u Stambol.

            Pogled s terase Topkapi palate na deo Istanbula, Bosfor i azijski deo desno. 
            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/
       

Нема коментара:

Постави коментар