Bugarska - Sofija, 3.3.2019.

            Sofija je najveci grad Republike Bugarske. Nalazi se u zapadnom delu zemlje. Ima 1,2 miliona 

            stanovnika koji cine 17,5% ukupnog broja stanovnistva. Jedan je od vecih gradova jugoistocne Evrope i 

            15. najveci grad u EU. Od granice sa Srbijom udaljen je 50 km dok se 450 km istocno nalazi Crno more. 

            Spada u “najvise” prestonice Evrope sa nadmorskom visinom od 550 metara a lezi u podnozju planine

            Vitose koja je visoka 2290 metara.

            Katedralni hram Svetog Aleksandra Nevskog

            Podignut je u znak zahvalnosti prema ruskom narodu za oslobodjenje Bugarske od osmanske 
            vladavine. Nosi ime znamenitog ruskog vojskovodje kneza Aleksandra Nevskog koji je zbog svoje
            hrabrosti u bitkama postao simbol ruske vojne moci. Inicijativa za podizanje hrama pokrenuta je 1879. 
            godine ali je tek 1898. godine odobren projekat peterburskog arhitekte Pomeranceva. Izgradnja je 
            pocela krajem 1904. a zavrsena 1913. godine. Najveci je pravoslavni hram u Bugarskoj koji moze da 
            primi 5000 vernika. Arhitektonski izgled hrama podseca na forme i oblike karakteristicne za vizantijsku 
            arhitekturu. Kupole su pozlacene 2006. godine. 

            Spomenik Vasilu Levskom i spomenik Ciriliju i Metodiju

            Spomenik Vasilu Levskom je jedan od prvih spomenika koji se gradi u tadasnjoj oslobodjenoj Knezevini 

            Bugarskoj. Sagradjen je u znak secanja na pogubljenog nacionalnog heroja i revolucionara Vasila 

            Levskog koji je pogubljen na ovom mestu 18.2.1873. Visine je 13 metara. Izgradjen je od granita a 

            projektovao ga je ceski vajar Antonin Kolar.

            Narodna biblioteka Sveti Cirilo i Metodije osnovana je 1878. godine. Zgrada spada medju znamenitosti 
            Sofije a dizajnirao ju je poznati bugarski tim Vasiljov-Dimitur Colov. Zavrsetak radova bio je 1953. 
            godine. Najveca je javna biblioteka u Bugarskoj i najstarija institucija kulture od oslobodjenja zemlje. U 
            njoj se nalazi jedna od najbogatijih otomanskih arhivskih zbirki. Ispred se nalazi spomenik Cirilu i
            Metodiju. 

            Nacionalna galerija stranih umetnosti

            Prvobitno zgrada drzavne stamparije. Sagradjena je 1883. godine u stilu neoklacizma. Delimicno je

            ostecena 1944. godine tokom vazdusnih napada na Sofiju. Pocetkom osamdesetih godina proslog veka 

            se obnavlja i postaje zgrada novoosnovane Nacionale galerije stranih umetnosti. Jedina je galerija 

            ovakve vrste na Balkanu. Poseduje jedinstvenu kolekciju indijske provincije Goa koja se moze jos samo 

            naci u Velikoj Britaniji i Portugalu.

            Muzej Kvadrat 500 jedan je od ogranaka Nacionalne galerije. Otvoren je u maju 2015. godine. U njemu 
            se nalazi stalna postavka galerije - izabrana dela iz fonda Nacionalne galerije. Osim umetnickih dela
            izvrsnih bugarskih umetnika u Kvadratu 500 mogu se videti i radovi razlicitih stranih autora iz Evrope, 
            Azije, Amerike i Afrike. 

            Spomenik Caru oslobodiocu

            Podignut je u cast ruskog cara Aleksandra Drugog i njegove vojske koja je imala preko 200000 zrtava za 
            vreme rusko-turskog oslobodilackog rata (1877-1878). Autor projekta je italijanski vajar Arnoldo Dzoki. 
            Spomenik je otkriven 1907. godine. Skulpturna kompozicija iznad postamenta prikazuje ruske vojnike i 
            bugarske dobrovoljce predvodjene boginjom pobede Nike. Prikazane su i neke scene iz presudnih 
            trenutaka za pobedu kao i istaknute vojskovodje. Na vrhu se nalazi figura cara Aleksandra Drugog koji 
            jase na konju a u ruci drzi manifest o objavljivanju rusko-turskog oslobodilackog rata. 

            Zgrada skupstine i Statua Sofije

            Do 1885. godine narodni poslanici su se okupljali u razlicitim zgradama koje su bile nepodobne za 

            njihov rad. Sa nastalim promenama u politickom zivotu posle ujedinjenja Bugarske dosla je na dnevni 

            red odluka za podizanje reprezentativne zgrade bugarskog parlamenta. Autor projekta bio je poznati 

            becki arhitekta Konstantin Jovanov(ic), poreklom Srbin u cijim venama tece i bugarska krv. Zgrada je 

            projektovana u neorenesansnom stilu i izgradjena u periodu 1884-1886. godine. Unutrasnjost zgrade 

            je više puta preoblikovana ali je spolja sacuvana u svom prvobitnom obliku. Danas u njoj zaseda 240 

            narodnih poslanika.

            Statua Sofije

            Podignuta je 2000. godine na jednom od najprometnijih mesta grada. Predstavlja mladu zenu sa 
            krunom na glavi, slicnom zidu tvrdjave, koja u desnoj ruci drzi lovorov venac a na levoj ruci nalazi se 
            sova (simbol mudrosti). Statua Sofije zraci velicinom, mirom, lepotom i sa godinama se pretvorila u 
            simbol prestonice, njenu pokroviteljicu i zastitnicu drzave. 

            Ruska crkva Sveti Nikola cudotvorac

            Izgradnja je pocela krajem 19. veka. Bila je izgradjena na parceli ruske ambasade za potrebe ruskih 
            imigranata. Murale je uradio tim umetnika na cijem celu je bio Vasilij Perminov (autor fresaka hrama 
            Aleksandra Nevskog). Centralna kupola je visine 19 metara i svih 5 malih kupola je pozlaceno. Zvona je 
            donirao ruski kralj Nikola II. Crkva ima tzv. neaksijalni raspored ulaza gde je ulaz s juzne strane a oltar s 
            istocne i ovim formiraju pravi ugao. U kripti hrama je grobnica arhiepiskopa Serafima Soboleva, 
            sofijskog cudotvorca. 

            Narodno pozoriste Ivan Vazov

            Sagradjeno je 1906. godine na mestu dascane barake pozorista “Osnova” prema projektu beckih 
            arhitekata F. Felnera i H. Helmera u neoklasicnom stilu. Najvece je pozoriste u Bugarskoj i jedan od 
            arhitektonskih simbola Sofije. Na njegovoj sceni glumili su najznacajniji predstavnici bugarske 
            pozorisne umetnosti. Zgrada pozorista je usled brojnih pozara i razaranja bila znatno ostecena ali je 
            1976. godine obnovljena kada joj je vracen prvobitan oblik. Impozantna je fasada pozorista od sest 
            stubova koji drze trouglasti fronton sa skulpturama Apolona i muza umetnosti. Pozoriste nosi ime 
            velikana bugarske poezije i proze Ivana Vazova. 

            Crkva Svete Sofije

            Simbol bugarske prestonice “Sveta Sofija” je trobrodna ranovizantijska krstoobrazna kupolna bazilika. 

            Posvecena je Bozijoj Premudrosti i jedna je od najstarijih crkava u Evropi u kojoj se i danas sluzi. 

            Izgradjena je u VI veku na temeljima nekoliko starijih crkava iz doba rimskog grada Serdike. Za vreme 

            srednjega veka je sluzila kao mitropolitska katedralna crkva. Grad je nazvan po njenom imenu u XIV 

            veku te se zbog toga crkva nalazi na grbu Sofije. Nakon osmanske najezde bazilika je pretvorena u

            dzamiju a freske su unistene. Dva jaka zemljotresa u XIX veku su je unistila delimicno nakon cega je 

            napustena. Obnovljena je i osvestana 1930. godine. Na juznoj strani bazilike nalazi se najznacajniji 

            monument Bugarske – spomenik neznanom ratniku uz vecnu vatru. Sa istocne strane crkve sahranjen 

            je Ivan Vazov. Ispod poda hrama “Svete Sofije” danas se nalazi unikatni muzej. U njemu mogu da se 

            vide grobni ostaci iz istocne nekropole antickog grada Serdike i arheoloski ostaci tri starije crkve.

            Nacionalna galerija

            Nekad kraljevska palata a danas najveci likovni muzej u Bugarskoj. Izgradnja je pocela 1880. godine i 
            gradjena je u dve faze (za vreme kneza Aleksandra Batenberga dok je dodatno krilo sagradjeno tokom 
            vladavine cara Ferdinanda I od Bugarske). Kolekcija sadrzi vise od 42000 remek dela umetnika iz 
            Bugarske, Evrope, Azije, Amerike i Afrike. Ogranci Nacionalne galerije su: “Kvadrat 500” 
            (reprezentativna postavka), Dvorac na trgu Kneza Aleksandra I, Muzej hriscanske umetnosti koji se 
            nalazi u kripti hrama Aleksandra Nevskog (stalna postavka), Muzej socijalisticke umetnosti (tematske 
            izlozbe), Sofijski Arsenal (muzej savremene umetnosti (povremene izlozbe)) i spomen-kuca Nikole 
            Taneva i Vere Nedkove. 

            Ispred Zgrade Pedsednistva.

            Smena straze je na sat vremena tako da ako zelite da je vidite budite ispred npr. u 13, 14, 15 h...

            *I kako je Dulo mogao da ostane duze od jednog dana u Bugarskoj:-). Iako je dozvoljeno fotografisanje 
            sa vojnicima nije dozvoljeno stajanje na sivoj podlozi (slika ispod, nisam to znao i velim ja da stanem u 
            liniju sa vojnicima da ne strcim napred, da budemo poravnati u liniju). Kad dolazi vojni policajac i mase 
            meni. Kazem ja verovatno me je prepoznao pa da mahnem i ja njemu:-). Kuku:-). Sve se dobro zavrsilo 
            pa ako budete dolazili na ovo mesto ne penjite se na sivu podlogu. Samo korak ispred. 

            Crkva Svetog Djordja

            Rotonda (kruzna gradjevina s kubetom) “Svetog Georgija Pobedonosca” je najstarija ocuvana rimska 
            gradjevina u gradu. Ona je deo antickog kompleksa izgradjena na pocetku 4. veka za vreme vladanja 
            cara Konstantina I Velikog (306-337). Smatra se da je u ranohriscanskoj epohi sluzila kao baptisterijum 
            (krstionica). Pretvorena je u crkvu u 6. veku za vreme vladavine Justinijana Velikog (527-565). Tada je 
            prvi put oslikana. Pri restauraciji unutrasnjosti otkriveno je nekoliko slojeva fresaka iz razlicitih perioda. 
            Na jednoj od njih ocuvan je lik andjela iz 9. veka. 

            Crkva Svete Nedelje

            Srednjovekovni je hram Bugarske pravoslavne crkve. Pretpostavlja se da je sagradjena u 10. veku i da je 
            imala kamene temelje i drvenu konstrukciju. Takav izgled zadrzao se do 19. veka. U ovoj crkvi nalaze se 
            mosti srpskog kralja Stefana Urosa II Milutina Nemanjica. Danasnja crkva zavrsena je 1863. godine iako 
            je izgradnja pocela 1856. godine. Zvanicno je osvestana 1867. godine u prisustvu vise od 20000 
            vernika. Godine 1898. crkva je renovirana i dozidane su dve kupole. Vise puta je bila ostecena i
            renovirana. Duzine je 30 metara i sirine 15,5 metara sa centralnom kupolom visine 31 metar. 

            Istorijski muzej

            Ima svoju stalnu reprezentativnu postavku u nekadasnjoj gradjevini Centralnog gradskog kupatila. 
            Hronoloski muzejska izlozba obuhvata period od neolitskog doba (VI vek pre nove ere) do 40. godina 
            XX veka. Medju eksponatima mogu da se vide: arheoloski nalazi, freske, ikone i crkvene stvari iz 
            sofijskih manastira, svadbena kocija i radni sto kneza Ferdinanda, automobil Mercedes iz 1905. 
            godine... U novoj zgradi Muzeja za istoriju Sofije nalaze se sale za stalne i privremene postavke, 
            prostorija koja sluzi kao umetnicka radionica, retro kafic, restauratorski ateljei, repozitorijumi, knjizara i 
            informativni centar. 

            Sinagoga i Banja Basi dzamija

            Sinagoga je jedan od arhitektonskih spomenika Sofije. Najveca je u jugoistocnoj Evropi i treca po

            velicini u Evropi. Izgradnja je pocela 1905. godine i zavrsena je 1909. godine. Radjena je po uzoru na 

            sinangogu u Becu a u stilu becke secesije i venecijanske arhitekture. Tokom 2. svetskog rata delom je 

            bila ostecena. Moze da primi 1300 vernika. Unutrasnji glavni prostor je precnika 20 metara i visine 31 

            metar. Glavni luster je tezine 1,7 tona i najveci je u zemlji. Od 1992. godine u njoj se nalazi i Jeverejski 

            istorijski muzej kao i prodavnica suvenira.

            Dzamija je sagradjena 1576. godine kada je Sofija vazila za glavni grad Otomanske imperije medju 
            evropskim provincijama. Uradjena je po uzoru na Sulejmanovu dzamiju u Istanbulu a projektovao ju je 
            tada poznati turski arhitekta Mimar Sinan.    

            Crkva Svete Petke Samardzijske

            Crkva datira iz 14. veka. Mala velicinom i izuzetne vrednosti. Delom je ukopana. Debljina zidova je 

            jedan metar i napravljeni su od cigle i kamena. Danas je spomenik kulture i poznata je po muralnoj 

            tehnici oslikavanja biblijskih dogadjaja iz perioda od 14-17. i 19. veka.

            Crkvu nisu mogli da sruse Turci a takodje ni niko posle njih. Po informacija 1965. godine kada su 
            komunisti hteli da sruse crkvu uz izgovor zbog prosirenja ulice bageristi se ugasio bager pred samom 
            crkvom dok je sledeceg dana u istom pokusaju i umro. Sef radnika je narednog dana pricajuci o 
            sujeverju seo u bager i krenuo da srusi crkvu. Takodje mu je bager stao i on je umro. Tada se odustalo 
            od rusenja crkve. 

            Katedrala Svetog Josifa

            Najveca je katolicka katedrala u Bugarskoj. Unistena je tokom bombardovanja u 2. svetskom ratu. 
            Kamen temeljac za obnovu polozen je 2002. godine a izgradnja je zavrsena 2006. godine. Moze da
            primi 1000 vernika. Duzine je 23 metra, sirine 15 metara i sa krovnom visinom od 23 metra. Toranj je 
            visine 33 metra opremljen sa 4 (elektronski upravljana) zvona. Pored ograde nalazi se spomenik papi 
            Jovanu XXIII koju je posvetio papa Jovan Pavle II tokom posete Sofiji 2002. godine. 

            Sofijski univerzitet Sveti Kliment Ohridski

            Najstariji je univerzitet u Bugarskoj. Osnovan je 1888. godine. Cini ga 16 fakulteta i tri posebna 
            odeljenja sa oko 25000 studenata. Zgrada rektorata izgradjena je donacijama brace Georgijev (Evlogi i 
            Hristo) cije skulpture krase fasade. Tokom 2. svetskog rata i bombardovanja Sofije bio je izmesten u 
            grad Lovec. 

            NDK (Nacionalni Dvorac Kulture)

            Palata kulture je nacionalni kulturni centar za konferencije, izlozbe i posebne dogadjaje. Najveci je

            kongresni centar u jugoistocnoj Evropi. Inicijativa za pokretanje izgradnje bila je 1981. godine odnosno 

            na 1300 godina od osnivanja bugarske drzave. Najveca hala ima 3380 mesta. Zauzima prostor od 8 

            spratova i 3 podzemne etaze.

            *Desno se vide obronci planine Vitose.

            Partijska kuca (pomocna zgrada Narodne skupstine)

            Izgradnja je zavrsena 1954. godine. Prostire se na 40000 kvadratnih metara. Bila je sediste CK Bugarske
            komunisticke partije. Danas je pomocna zgrada Narodne skupstine koja sluzi za parlamentarne 
            aktivnosti, razne konferencije a u njoj se nalaze i kabineti pojedinih poslanika. Ukupna duzina hodnika 
            je 3 km. Na prvom spratu nalaze se 2 velike sale: Aja Sofija sa 900 mesta i Gerbova sala dimenzija 
            18x11 metara. Renovirana je 1999. godine. Na vrhu gde se danas nalazi zastava bile je petokraka koja 
            je skinuta i danas se nalazi u muzeju socijalisticke umetnosti. 

            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/