Srbija - Manastir Svetog Romana, Mojsinjska Gora (Trubarevo, Siljegarnik, kula Todora od Stalaca), 10.2.2019.

            Mojsinjska Gora

            Nalazi se u trouglu dve Morave, juzno od Stalaca, na svega nekoliko kilometara od Krusevca odnosno 

            na nekoliko kilometara od autoputa Beograd-Nis. Obuhvata povrsinu od 150 km2. U ovim sumama

            kriju se i praistorijska nalazista stara 7000 godina. Po predanju ovde se nekada nalazilo 77 crkava i 

            manastira. Postojanje ovako velikog broja objekata vezuje se za mohane koji su dosli sa Sinajske gore u 

            14. veku. Otuda i naziv za citav ovaj kraj Mala srpska Sveta Gora. Po legendi ime je dobila po vojvodi

            Mojsilu koji se ogresio o cara Dusana a da bi iskupio grehove nalozeno mu je da zida crkve.

            Ovaj kraj znan i kao Tromoravlje (tri Morave, juzna, zapadna i velika) naziva se i vratima Srbije jer jos 

            od starih civilizacija ovuda su prolazili putevi koji spajaju sever i jug Evrope.

            Manastir Svetog Romana

            Zacetak Mojsinjske svete gore pocinje od manastira posvecenom Svetom Romanu. Nalazi se na desnoj 
            obali Juzne Morave pored puta koji spaja Razanj i Krusevac i nedaleko od sela Djunis. Podignut je na 
            mestu gde se molio i upokojio Sveti Roman Sinait koji je na ove prostore dosao 888. godine. Prema
            zapisima ovaj manastir je star 1000 godina a prvi put pominje se 1019. godine u zapisima vizantijskog 
            cara Vasilija II. Sto znaci da je stariji od Hilandara, Zice, Studenice, Sopocana, Gracanice, Decana, 
            Mileseve. Crkva je posvecena Blagovestima Presvete Bogorodice. 

            Veliki zvonik podignut je 1852. godine. Sastoji se od 3 nivoa. Ima 3 zvona od kojih je jedno poklon 

            kneza Milosa Obrenovica iz 1833. godine. U njega su se smestali teski bolesnici koji su se lecili 

            postujuci strogi post i moleci se svaki dan. Ovaj manastir zovu i Osmo svetsko cudo odnosno jedini 

            manastir koji ispunjava zelje. Zabelezeni su slucajevi potpunog ozdravljenja nakon poklonjenja 

            mostima Svetog Romana, uzimanjem svete vode iz obliznjeg izvora, sprovodjenja svakodnevnih molitvi 

            i posta.

            Ruski pukovnik i srpski dobrovoljac Nikolaj Nikolajevic Rajevski u borbi protiv Turaka poginuo je 
            20.8.1876. godine u ataru sela Gornji Adrovac kod Aleksinca. Pricao je: “Ako poginem u Srbiji telo 
            odnesite u Rusiju a srce mi ostavite u Srbiji.”. Njegovi posmrtni ostaci pocivali su u porti manastira 
            Sveti Roman nekoliko dana dok nisu preneti u Beograd te uz najvece vojne pocasti ispracene u Rusiju a
            srce je ostalo u manastiru Svetog Romana. Nikolaj Nikolajevic Rajevski posluzio je kao inspiracija Lavu 
            Tolstoju za lik grofa Vronskog u romanu Ana Karenjina. 

            Visa puta je razaran. Za vreme Srpsko-turskog rata 1877. godine sa Djuniskog visa ispaljena je granata 
            koja je pogodila oltarsku apsidu hrama ali nije eksplodirala. Granta je ispraznjena i danas stoji na istom 
            mestu. Tokom Prvog svetskog rata u manastiru je osnovan centar za zbrinjavanje ratnih sirocadi. Do 
            1960. godine bio je zenski manastir da bi od 2012. godine postao muski manastir. 

            Nakon obilaska manastira krecemo u selo Trubarevo odakle krece uspon i tura po Mojsinjskoj gori. Sve 
            do Stalaca ako prezivimo:-). Jer usput uvek moze da vas pojede neka nepoznata zivotinja. Oli pas oli 
            medjed:-). Sreca pa nije Wireless:-). Da ne kazem LanacLess:-). 

            Groblja kroz Srbiju. Neko stavi i sliku zene a neko samo svoju i traktora. 

            Mojsinjskom gorom. Blago zatalasani predeli koji ne prelaze visinu od 500 metara. 

            Sa Mojsinjske gore vidi se nekoliko planina u okruzenju. Od Jastrepca, Device, Bukovika, Rtnja... Na slici 
            ispod vidi se Kopaonik kroz sumaglicu. 

            Zavrsni uspon na najvisi vrh Mojsinjske gore.

            Na najvisem vrhu Mojsinjske gore (Siljegarnik, 493 metra). Sa drugarima iz PD Policajac-Josif Pancic. 

            Stalac

            Nastao je jos u anticko vreme i bio je vazna stanica za obezbedjenje glavnog rimskog puta. Obnovljen 
            je u vreme cara Lazara i odatle se branio ulaz u zapadnomoravsku kotlinu. Posle oslobodjenja od 
            Turaka 1830. godine ubrzano se razvija. Polovinom 19. veka vec ima sud a krajem i prvu skolu. Kroz 
            Stalac 1884. prolazi prvi voz. Danas ima oko 1500 stanovnika. Pripada opstini Cicevac. 

            Jos jedna zajednicka fotografija pred skori zavrsetak pesacenja. U pozadini na uzvisenju vidi se Kula 
            Todora od Stalaca. 

            Kula Todora od Stalaca

            Srednjovekovni grad Stalac bio je jedan od najvecih utvrdjenih gradova u Srbiji. Nalazio se na 

            sedlastom uzvisenju koji dominira okolinom. Odavde se kontrolisao prilaz dolinama reka ali je

            istovremeno imao i funkciju odbrane Krusevca - srpske srednjovekovne prestonice. Od kule je danas 

            ostao sacuvan samo jedan zid.

            Za ovaj kraj vezano je dosta legendi. Jedna od njih veze se za odbranu Stalaca od Turaka 1413. godine 
            kada se Stefanov vlastelin Todor (po epskoj pesmi Smrt vojvode Prijezde) suprostavio turskom caru. 
            Legenda kaze da je turski car od vojvode Prijezde trazio da mu preda: Jelicu, sablju i konja. Zbog 
            nemogucnosti da se suprostavi mnogo jacoj turskoj vojsci, ubio je konja, slomio sablju a sa Jelicom 
            skocio u Moravu. 

            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/