Странице (Pages)

Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Srbija - Zrenjanin, dvorac Karaconji, muzeji Kotarka i Zeravica (Novo Milosevo), dvorac Sokolac, Glavaseva kuca (Novi Becej), 22.12.2018.

            Elem, za polusatnu pauzu u Zrenjaninu obidjoh centar grada te napravih nekoliko fotografija na 
            osnovu kojih sledi reportaza iz ovog banatskog grada.

            Elektrotehnicka i gradjevinska skola Nikola Tesla

            Pre samog ulaska na Trg slobode nailazi se na biser zrenjaninske arhikteture, prvobitne Trgovacke 
            akademije i Drzavne muske gradjanske skole. Sagradjena je 1892. godine po planovima
            budimpestanskog arhitekte Istvana Kisa kada je postala obelezje starog jezgra grada. Spada medju 
            najstarije trgovacke akademije u drzavi. Osnovana je kao trorazredna Visa trgovacka skola u kojoj je 
            nastavni jezik bio madjarski sto je trajalo do 1918. godine. Iste godine je pretvorena u cetvorogodisnju 
            skolu a aprila 1919. u srpsku skolu. Zasticena je zakonom kao vredan objekat istorijske arhikteture. 
            Fasada je ukrasena “zgrafito” oslikavanjem sto je retko u Srbiji. EGS Nikola Tesla osnovana je 1983. 
            godine. Danas ima 30 odeljenja sa oko 750 ucenika. Od osnivanja nastava se odrzava na srpskom i 
            madjarskom jeziku. 
            Zgrada Skupstine grada (Torontalska zupanija)

            Najreprezentativniji je objekat starog jezgra grada nastala na prostoru nekadasnjeg Varoskog kvarta 
            koji je formiran u 18. veku. Prvobitnu zupanijsku zgradu sagradio je Josif Fiser izmedju 1816. i 1820. 
            godine nekoliko godina nakon velikog pozara koji je 1807. godine unistio skoro celo graditeljsko 
            nasledje Velikog Beckereka. Zbog malog smestajnog kapaciteta vrsi se prosirenje zgrade 1885-1887. 
            godine kada je i modernizovana po planovima najpoznatijih budimpestanskih arhitekata Edena
            Lehnera i Djule Patrosa. Od tada do danas nije menjala izgled kao ni namenu. Ima 135 kancelarija koje 
            spaja lavirint hodnika i stepenista dok se ispod celom duzinom nalazi podrum. Celokupni prostor prvog 
            sprata sluzio je za stanovanje i rad vodecih rukovodioca grada. U centralnom delu nalazi se Barokna 
            sala a u levom delu od ulaza Plavi salon za svecane prijeme. Bila je simbol moci Velikog Beckereka kao i 
            politicke moci Habzburske monarhije. Nastala je u isto vreme kada i ostale gradske kuce u gradovima 
            na rubu Austrougarske monarhije: Segedinu, Somboru, Kikindi, Keckemetu a nesto kasnije i u Subotici, 
            Kanjizi i Senti. 
            Crkva Svetog Ivana Nepomuka (katedrala), Spomenik kralju Petru I Karadjordjevicu i Bukovceva
            palata

            Izgradnja crkve zapocela je 1864. godine a opremljena je odmah po zavrsetku gradjevinskih radova 
            1868. godine. Krstobrazne je osnove sa polukruznom apsidom na severnoj strani i visokim tornjem 
            iznad juznog ulaza. Unutrasnje zidove oslikao je mestanin Jozef Gojgner 1885. vodeci se tematikom iz 
            starog i novog zaveta. Orgulje su dopremljene 1907. a glavni oltar obnovljen je 1910. godine. Sledi 
            restauracija slika na unutrasnjim zidovima 1984. godine a spoljasnje fasade 1990. Dotrajali pod se
            obnavlja mermernim plocama 2001. godine a napuklo zvono 2002.

            Prvobitni spomenik kralju Petru I Karadjordjevicu podignut je 1926. godine i bio je delo zagrebackog 
            vajara Rudolfa Valdeca. Nemci ga uklanjaju 1941. a od srusenog spomenika sacuvana je jedino glava 
            koja se danas cuva u zrenjaninskom Narodnom muzeju. Spomenik je obnovljen 2005. godine. Repliku 
            spomenika uradio je vajar iz Bjeljine Zoran Jezdimirovic a spomenik je 17.1.2006. svecano otkrio 
            prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic (praunuk kralja Petra). Spomenik je u bronzi sa 
            mermernim postamentom visine oko 7 metara (od cega spomenik 3,7 metara). Konjicka skulptura je 
            jedinstvena jer ima oslonac na dve noge. Sa strane se nalaze dva baljerefa: Prelaz preko Albanije
            Povorka na Terazijama posle krunisanja.

            S leve strane na spoju Trga slobode i ulice Kralja Petra I Karadjodjevica nalazi se Bukovceva palata.
            Podigao ju je 1895. godine gradski advokat Stevan Savic dok ona danas nosi ime po Stevanu Bukovcu, 
            poznatom becekereckom trgovcu koji ju je otkupio od Savica 1912. godine. Koncipirana je kao 
            stambeno-poslovna zgrada. Do danas nisu pronadjeni originalni planovi zgrade koji bi otkrili ko je bio 
            autor ovog vrednog zdanja. Poslednja rekonstrukcija fasade uradjena je 2012. godine.   
            Zgrada Stagelsmit i Palata Sandora Kovaca - apotekara

            Zgrada Stagelsmit bila je u vlasnistvu poznate mocne trgovacke porodice i industrijalca Stagelsmita.
            Sagradjena je sedamdesetih godina 19. veka u stilu neorenesanse. Tokom 1995. godine zgrada je 
            obnovljena po nacrtu Pokrajinskog zavoda za zastitu spomenika kulture iz Novog Sada. Izvrsena je 
            adaptacija tavana za potrebe stambenog prostora kada su na krovnim ravnima formirani vertiklani 
            polukruzni otvori dok su prizemlju vraceni prvobitni otvori sa drvenim portalima.

            Palata Sandora Kovaca je sagradjena 1896. godine. Radjena je u duhu neobaroka i predstavlja jedan od
            boljih primera stilske arhikteture s kraja 19. veka. Ugao joj je naglasen izbacenim erkerom (na kome se 
            nalazi porodicni grb) iznad kojeg se nalazi kupola. Zgrada je sacuvana u originalnom izgledu. Poslednji 
            restauratorski radovi uradjeni su 2006. godine. 
            Reformatorska crkva i Palata pravde (Osnovni sud)

            Crkva je sagradjena 1891. godine po planovima arhitekte Ferenca Zaboreckog iz Budimpeste. 
            Orijentisana je u pravcu sever-jug. Jednobrodna je gradjevina u stilu neogotike. Godine 1963. bila je 
            ogradjena ogradom od kovanog gvozdja. Zvonik ima visok i strm krov. U njoj se nalaze orgulje koje su 
            pravljene u Becu u prvoj polovini 19. veka. Jedinstven je primer ovakve vrste objekta u Zrenjaninu. 
            Tokom restauratorskih radova 2007. godine zavrsena je fasada samo na ceonom delu i zvoniku.

            Palata pravde je gradjena u periodu od 1906. do 1908. godine. Dvospratna je gradjevina poduzne 
            osnove u obliku nepravilnog cirilicnog slova P. Nakon vise od sto godina od izgradnje danas uspesno 
            zadovoljava istu namenu. Najvrednije je arhitektonsko delo u zasticenoj graditeljskoj celini na teritoriji 
            grada Zrenjanina. Osim istorijske i arhitektonske vrednosti palata ima i izuzetnu ambijentalnu 
            vrednost. Stavljena je pod zastitu zakona Republike Srbije i proglasena za spomenik kulture 1972.
            godine a od 1991. spomenik je kulture od velikog znacaja. Kao ovakva zahteva stalno odrzavanje i 
            fizicku zastitu. 
            Na Trgu slobode nalaze se (zdesna ulevo) Narodni muzej, Narodno pozoriste i Hotel Vojvodina.

            Narodni muzej (Palata finansija) sagradjena je 1893. godine. Jedan je od najznacajnijih objekata stilske
            arhiteture u gradu. Projektant je bio ugledni pestanski arhitekta Istvan Kis. Objekat je u velikoj meri 
            sacuvao svoj prvobitni izgled a od 1996. u njemu se nalazi Narodni muzej. Sredisnji deo zgrade 
            karakterise balkon dok se iznad pored pet polukruznih prozora na drugom spratu nalaze skulpture koje 
            predstavljaju likove decaka koji u svojim rukama nose simbole zemljoradnje, industrije, zanatstva i 
            nauke. Poslednja veca restauracija uradjena je 2003. godine.

            Narodno pozoriste Tosa Jovanovic gradjeno je 1835. godine. Najstarije je pozoriste u zemlji sa 
            ocuvanom barokonom salom. Od nastanka do danas uradjeno je vise adaptacija. Prva zabelezena
            rekonstrukcija bila je 1884. godine. Nakon toga je usledila druga 1923. Struja je uvedena 1927. godine. 
            Konzervatorski radovi su izvedeni 1980. godine dok je 1984. godine obnovljena fasada prema starim 
            fotografijama kada je dozidan jos jedan sprat radi nivelisanja visine sa susednim zgradama i za potrebe 
            smestaja. Poslednje dve vece restauracije bile su 2002. i 2006. godine.

            Hotel Vojvodina (na slici ispod skroz levo) je jedan od turistickih simbola grada. Smestajni kapacitet je 
            92 jedinice sa restoranima Elegant i Ekskluziv koji omogucavaju organizaciju razlicitih proslava. U okviru 
            ponude je i poslovni centar sa salom za sastanke kao i mnogobrojni “wellness” sadrzaji. Wellness 
            kovanicu je 1961. prvi put upotrebio dr Halber Dunna spojivsi dva pojma: well-being (dobro biti) i 
            fitness (biti u formi) cime je nazivao nacin funksionisanja svake osobe koji je bio orijentisan ka 
            maksimalnom razvoju potencijala svake osobe. 
            Dom borilackih sportova (Sokolski dom) i Muzicka skola Josif Marinkovic

            Zgrada Doma borilackih sportova Partizan nalazi se pod zastitom drzave kao jedan od spomenika 
            kulture. Izgradjena je 1926. godine za potrebe Sokolskog drustva Velikog Beckereka. Delo je poznatog 
            arhitekte Dragise Brasovana i jedno od njegovih prvih dela nakon povratka sa studija iz Budimpeste. Za 
            razliku od ostalih sokolskih domova iz perioda izmedju dva svetska rata koji su zastupali nacionalni duh 
            Brasovan se okrenuo prizivanju univerzalnih vrednosti. To je i postigao vezujuci se u oblikovnom 
            pogledu za nasledje klasicne grcke i rimske arhitekture koja je i bila okosnica njegovog obrazovanja.

            Muzicka skola osnovana je posle Drugog svetskog rata. Godine 1948. je dobijeno resenje Ministarstva 
            prosvete a od 1949. se nalazi na danasnjem mestu. Prvobitno osnovana kao Gradska niza muzicka 
            skola dok se 1961. osniva Srednja muzicka skola. Statutom skole 1963. godine odredjen je dan skole 
            13. maj odnosno dan smrti Josifa Marinkovica (kompozitora) po kome skola nosi ime. 
            Ruska crkva i Zrenjaninska gimnazija

            Hram Svetog Arhangela Mihaila je nastao za potrebe ruske emigracije izmedju dva svetska rata. 
            Podignut je 1922. godine na mestu bivse tamnice od strane stotina ruskih emigranata. Lokalna je
            uspomena na istorijski dogadjaj svetskih razmera kao sto je bila ruska revolucija. Ruska kolonija je u to 
            vreme brojala oko 500 dusa a ciji su potomci danas skoro nestali. Hram je aktivan i danas a 
            Zrenjanincima je poznat kao Ruska crkva. Ruski slikari, glumci, muzicari i knjizevnici ispisali su najlepse
            stranice u umetnickom delu grada na Begeju.

            Zrenjaninska gimnazija je jedna od najstarijih gimnazija u Srbiji. Osnovana je 1846. godine i do sada ju 
            je zavrsilo vise od 20000 ucenika. Ima 42 odeljenja koje pohadja oko 1300 ucenika. Svake godine se 
            upisuje i jedan smer koji pohadja nastavu na madjarskom jeziku. U periodu od 1962. do 1993. 
            gimnazija je nosila ime Koca Kolarov po bivsem uceniku ove gimnazije odnosno pesniku i 
            revolucionaru. 
            Dvorac Karaconji

            Izgradio ga je Lajos Karaconji izmedju 1842. i 1846. godine na svom imanju u Beodri (danasnjem 
            Novom Milosevu). Zgrada je izduzene pravougaone osnove i predstavlja jedan od retkih spratnih
            rezidencijalnih objekata. Na sredisnjem delu nalazi se glavni ulaz. U prizemnom delu portik nose 
            pravougaoni dorski stubovi dok na spratnom delu korintski stubovi. Prozorske ose poklapaju se na oba 
            sprata. U sklopu imanja su pomocni ekonomski objekti (konjusnice, stale, magacini, odeljenja za 
            poslugu). Posle Drugog svetskog rata u dvorcu je bio dom za nezbrinutu decu, popravni dom i osnovna 
            skola. Spomenik je kulture od velikog znacaja. Po poslednjim informacijama kupili su ga Turci i ceka se
            rastauracija.
            Prekoputa dvorca nalazi se Muzej Kotarka.

            Muzej Kotarka je zavicajni muzej Novog Miloseva odnosno nekadasnji zitni magacin porodice 
            Karaconji. Danas se u njemu nalazi ogromna zbirka eksponata koji otkrivaju istoriju ovog banatskog
            sela. Prvobitni veliki zitni magacin sa propratnim objektima sagradjen je 1834. godine. 
            Medju ekonomskim objektima istice se Kotarka - zgrada za cuvanje kukuruza koja je posle delimicne 
            prenamene krajem 19. veka zadrzala autenticni izgled. Elementi klasicizma i mnostva dorskih stubova 
            cine ovaj objekat jedinstvenim. Realizacija ideje i pretvaranju objekta Kotarka u Zavicajni muzej 
            zapoceta je 1994. godine. Od tada zapocinje intenzivno prikupljanje eksponata cija zbirka trenutno 
            broji preko 4500 komada. Radovi na rekonstrukciji objekta zapoceli su 2001. godine i teku u 
            kontinuitetu do danas. 
            U prvoj sali predstavljen je istorijat urbanistickog i graditeljskog razvoja Novog Miloseva, grofovske 
            porodice Karaconji, tri crkvene parohije, trgovine, zanatstva, deciji kutak kao i eksponati vezani za 
            vatrogasno drustvo koje je osnovano 1889. godine. Poseban deo je posvecen dvema replikama: 
            gradjanskoj devojackoj balskoj haljini i uniformi sluge Andora Karaconija. Ovoj celini pripadaju i 
            dokumenta koja se odnose na zivot i delo dvojice najpoznatijih Milosevcana: dr Djordja Joanovica 
            (jednog od osnivaca Medicinskog fakulteta u Beogradu) i Teodora Pavlovica (novinara i obnovitelja 
            Matice Srpske). 
            Druga prostorija je posvecena prezentaciji tekstilnih rukotvorina i pokucstva. Cilimi od jednog i dva lica,
            peskiri, delovi tradicionalne nosnje, zlatovez, preslice, pribor za vez, kuhinjski pribor... 
            Treca prostorija prikazuje gostinsku sobu, prednju sobu sa krevetom, klupom, stolicama, ormarom, 
            cilimima kao i drugim predmetima koji docaravaju izgled gadzinske kuce s kraja 19. veka. Tu su jos 
            slavska ikona izmedju dva prozora, uramljene porodicne fotografije i sat na lance.

            Drugi deo Kotarke sa autenticnom drvenom konstrukcijom rekonstruisan je 2011. godine i u celini je 
            posvecen poljoprivredi. Ovde se nalaze drvena kola, saonice, poljoprivredni alat, masine, plugovi, 
            burad, sanduk za brasno, pogrebna kola kao i brojne fotografije koje docaravaju razvoj poljoprivrede 
            tokom 19. i 20. veka. 
            Prekoputa se nalazi obnovljeni Veliki zitni magacin. Prvo se krenulo sa rekonstrukcijom krova 2012. i 
            2013. godine a potom i sa adaptacijom prizemlja 2015. godine. U ovom objektu nalaze se panoi na 
            kojima je predstavljeno graditeljsko nasledje porodice Karaconji kao i komadi namestaja koji se 
            svojevremeno nalazio u dvorcu Karaconji (klavir, bilijarski sto, salonska garnitura, stolice). Tu su jos 
            izlozbe slika, fotografija, haljine... 
            Muzej Zeravica

            Nalazi se takodje u Novom Milosevu na 20. kilometru od Novog Beceja a u sklopu Bosch dizel centra 
            Zeravica. Jedan je od najvecih industrijsko-tehnickih muzeja u Evropi. Kako kazu u ovom muzeju sve je
            pocelo sedamdesetih godina proslog veka od ideje Milivoja Zeravice (1931-2009) da nabavi traktor 
            Fordson 10-20 HP iz 1924. godine kakav je imao njegov otac Milorad (1909-1968) medju prvima u selu 
            i da ga seca na dane iz ranog detinjstva. Saznao je da takav traktor postoji u okolini Kragujevca a kada 
            je dosao tamo zatekao je nekoliko traktora iz tog vremena. Tada je odlucio da ih sve otkupi kako bi 
            ih sacuvao od nestajanja s ovih prostora.

            Godine 1991. Milivojev sin Cedomir je izgradio objekat povrsine 130 m2 na mestu stare supe i poceo 
            da dopunjava kolekciju. Ubrzo je ovaj prostor postao mali i Cedomir 2002. godine donosi odluku da 
            prosiri halu na 270 m2 te otvori glavni ulaz iz dvorista Bosch centra. Sledece prosirenje usledilo je 
            2005. godine na 345 m2. Centralno mesto u kolekciji zauzima i parna masina Ruston Proctor & Co. iz 
            1884. godine (na slici ispod). 
            Sa izgradnjom velike hale muzeja povrsine 1000 m2 pocelo se 2008. godine dok je sa postojecim 
            prostorijama muzeja spojena 2011. godine. Jos jedno prosirenje usledilo je 2013. godine u ciji prostor 
            su smesteni stari zanati, etno postavka, stara skolska ucionica, brojni motocikli, foto-aparati, muzicki
            instrumenti... 
            Danasnju zbirku cini preko 160 trakora, desetak parnih masina, preko 50 old tajmera vojnih i civilnih, 
            preko 60 motocikala, oko 50 stacionarnih motora te jos hiljade alatki. Vrednost zbirke je da su svi 
            eksponati prikupljeni s teritorije Srbije. U vidu stalne postavke centralno mesto zauzima najstariji 
            sacuvani traktor u Srbiji i siroj regiji, nemacki Hart-Parr 30 iz 1920. godine (a slede i brojni primerci iz 
            medjuratnog perioda proizvedeni u evropskim i americkim fabrikama). Vise o muzeju na 
            adresi http://www.muzejzeravica.org/app/sr/home/ 
            Ranko Zeravica

            U okviru muzeja nalazi se postavka svetskom kosarkaskom trenerskom imenu, Ranku Zeravici. Sa svim 
            sastavima drzavnih timova Jugoslavije osvojio je 22 medalje. Imao je 37 godina kada je pod njegovim 
            vodjstvom osvojen Sampionat sveta u Cileu 1966. godine. Ovaj rezultat ponovio je 1970. u Ljubljani 
            kada je Jugoslavija pobedila Ameriku 70:63. A potom sledi olimpijska titula u Moskvi 1980. godine. 
            Godine 2007. dobio je svoje mesto i u Kuci slavnih Svetske kosarkaske federacije u Alkobendasu kod 
            Madrida. Rodjen je 1929. u Novom Milosevu a umro je 2015. u Beogradu. Hala sportova na Novom
            Beogradu nosi njegovo ime.
            Odmah u prostoriji pored nalazi se i stalna postavka posvecena dvostrukom tajnom agentu iz II 
            svetskog rata Dusku Popovu po kome je Jan Fleming stvorio lik Dzejmsa Bonda. Duskova porodica je
            takodje rodom iz Novog Miloseva. Duskov deda Omer Popov sagradio je 1892. godine kucu u kojoj je 
            porodica zivela do 1919. godine a koja sada pripada porodici Zeravica. 
            Dvorac Sokolac

            Izgradio ga je Lazar Dundjerski krajem 19. veka. U miraz ga je dobila Emilija Ivanovic cerka Lazara 
            Dundjerskog kao i citavo imanje koje se tada zvalo Veliki Salas. Porodica Dundjerski vazila je za 
            najugledniju i najimucniju u Backoj a mozda i u celoj Vojvodini. Kazu da je Laza jednog dana 
            kockajuci se izgubio dvorac i imanje oko njega te da mu je protivnik ponudio da ga povrati ako 
            pucnjem iz pistolja pogodi jabuku na glavi svoje supruge. Rizikujuci Lazar je prihvatio ponudu te
            pogodio jabuku i povratio dvorac. Medjutim po informacijama iz budimpestanske arhive ovo je uradio 
            grof Rohonci te se pomenuta prica ipak ne odnosi na Lazu Dundjerskog.  
            Dvorac je tipa poljskih dvoraca tog perioda sa simetricnim rasporedom prostorija i ulaznim holom kao 
            glavnom komunikacionom prostorijom. U kompleksu imanja Sokolac se nalazi vise objekata. Danas je u 
            dosta losem stanju iako je deo privatne svojine. Dvorac ima stalnog cuvara jer se u njemu nalazi deo 
            originalnih stvari i slika Lenke (Jelene Dundjerski, cerke Lazara Dundjerskog) iz doba kada je njime 
            upravljala porodica Dundjerski. Proglasen je spomenikom kulture 2001. godine. 
            Glavaseva kuca

            Nalazi se u ulici Josifa Marinkovica 69 u Vranjevu (delu Novog Beceja). Vladimir Glavas je bio veliki
            narodni dobrotvor a kucu je zavestao crkvi. Diplomirao je prava u Pragu 1862. godine a tokom 
            studiranja druzio se sa Jovanom Jovanovicem Zmajem te sa drugim poznatim licnostima tog vremena, 
            Svetozarom Mileticem, Djurom Jaksicem i ostalima. Kuca je danas poznata kao Glavaseva kuca i primer 
            je bogatije gradjanske kuce iz polovine devetnaestog veka. 
            Zavicajni muzej Glavaseva kuca osnovan je 16.2.2009. godine odnosno poceo je sa radom na 
            stogodisnjicu smrti Vladimira Glavasa. Pod zastitom je Republike Srbije kao spomenik kulture od 
            velikog znacaja. Kuca potice iz prve polovine 19. veka. 
            U prvoj vecoj prostoriji su izlozene fotografije s kraja 19. i pocetka 20. veka na kojima se vidi sam
            Vladimir Glavas kao i vidjeniji gradjani, svestena lica ali i obican svet tadasnjeg Vranjeva. Sav namestaj 
            je autentican a u vitrinama su sacuvani servisi od engleskog i japanskog porcelana. U podrumu kuce 
            nalazi se renovirani vinski podrum.

            Iako je rodna kuca kompozitora Josifa Marinkovica prekoputa muzeja ona nije pretvorena u muzej ali 
            je jedna prostorija u Glavasevoj kuci posvecena poznatom kompozitoru. U njoj se nalazi bogati 
            namestaj a na zidovima uramljene note koje je Marinkovic pisao svojom rukom te album s 
            fotografijama porodice Marinkovic. 
            Spomen radionice se nalaze u manjoj dvorisnoj zgradi koja je nekada bila namenjena za stanovanje 
            Glavasevog paradnog kocijasa. Jedna prostorija je uradjena kao bacvarska radionica a u drugoj 
            berberska radionica sa inventarom iz 1930. godine, dar Jagera Istvana. U istoj dvorisnoj zgradi je i 
            Zavicajni klub Novobecejaca i Vranjevcana u kojima se cuva postavka koja svedoci o (vise od) 130 
            godina postojanja vatrogasnog drustva. 
            Na kraju celodevnog izleta prisustvovali smo monodrami o Lazaru Dundjerskom u Domu kulture u 
            Novom Beceju. 
            Ovom prilikom bih se zahvalio domacinima na gostoprimstvu i vodjenju ture: Iskri Popov (muzej 
            Kotarka, Novo Milosevo), Tatjani Beslin (muzej Zeravica), Tatjani Vlaskalin iz TO opstine Novi Becej kao i 
            direktoru iste Sasi Dujinu.

            Ostale fotografije mozete da pogledate na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/
       

Нема коментара:

Постави коментар