Странице (Pages)

Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Hrvatska - Zagreb, 18.11.2018.

            Zagreb (za jedan dan:-)

            Glavni je grad Republike Hrvatske i njen najveci grad po broju stanovnika. U Zagrebu zivi cetvrtina 
            stanovnista Hrvatske sto ce reci da grad ima skoro 1 milion stanovnika. Nalazi se u kontinentalnoj 
            sredisnjoj Hrvatskoj na juznim padinama Medvednice te na obalama Save. Nadmorska visina grada je 
            122 metra (Zrinjevac). Sa svojim polozajem izmedju panonske, dinarske, jadranske i alpske regije 
            cvoriste je puteva izmedju srednje i jugoistocne Evrope.

            Arheoloska istrazivanja ukazuju na postojanje zivota na mestu danasnjeg Zagreba u periodu od pre 
            35000 godina (kameno doba). Ova podrucja naseljavaju Kelti, Iliri a potom Rimljani. Istorijski gledano 
            Zagreb je nastao iz dva naselja koja su se nalazila na susednim brdima i to Gradec i Kaptol koji danas 
            cine jegro Zagreba. Prvi pisani spomen Zagreba potice iz 1094. godine kada madjarski kralj Ladisav na
            putu prema Jadranu osniva zagrebacku biskupiju na Kaptolu.

            Plava boja je boja grada Zagreba. Nalazi se na grbu grada, autobusi, tramvaji i uspinjaca su plave boje 
            te dresovi zagrebackih sportasa (Dinamo kao i KK Cibona). Tu je i reka Sava sa SC Jarunom (koji je 
            uredjen povodom Univerzijade 1987. godine). Osim sto ga zovu Plavi grad zovu ga jos i Bijeli grad
            Pocetkom svake godine Zagreb je centar Svetskog skijaskog kupa koji se odrzava na najvisem vrhu 
            Medvednice, Sljemenu (1035 metara). Janica i Ivica Kostelic pripremali su se na ovoj stazi za svoje
            svetske uspehe.

            Rastojanje od Beograda do Zagreba je 395 km i sa zadrzavanjima na granicama i jednom pauzom od 
            pola sata (autobsuom) stize se za 5 sati.

            Umjetnicki paviljon

            Reprezentativni je izlozbeni prostor u Zagrebu. U urbanistickom sklopu trgova od Zrinjevca do 
            Tomislavovog trga zauzimao je celnu poziciju na ulasku u grad. Po svojoj arhitektonskoj kompoziciji s 
            dominantnom kupolom i po svojoj nameni jedinstven je objekat i zasticen kao spomenik kulture prve
            vrste. Svecano je otvoren 15.12.1896. Sve do kraja 30-tih godina proslog veka bio je jedino mesto gde 
            su se odrzavale izlozbe. Nakon tog vremena Zagreb je poceo dobijati i ostale izlozbene prostore ali i 
            dan danas ovaj paviljon ima status posebnog mesta za velike izlozbe.

            Malo je poznato da je Umjetnicki paviljon jedan od prvih montaznih objekata u Evropi te da su ga kao 
            takvog projektovala dvojica madjarskih arhitekata (Floris Korb i Kalman Giergl) dok su nemacki i 
            austrijski arhitekta Ferdinad Felner i Herman Helmer uradili samo deo izmena. 
            HAZU (Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti)

            Osnovana je 1866. godine. Glavne zasluge za njeno osnivanje ima biskub i dobrotvor Josip Juraj 
            Strosmajer (ciji se spomenik nalazi pored zgrade HAZU). Osnivanje je pokrenuo 29.4.1861. godine kada 
            se ovaj dan slavi kao dan HAZU. Tek 5 godina kasnije austrijski car Franjo Josip odobrava izmenjena 
            pravila rada akademije odnosno njeno osnivanje. Tada se izabira prvih 16 akademskih clanova od kojih 
            je Strosmajer bio pokrovitelj a predsednik dr Franjo Racki. Akademija je uspostavljala saradnju sa 
            ostalim evropskim akademijama. U njoj je tokom vremena organizovano preko sto naucnih skupova.
            Gradnja ovog zdanja pocela je avgusta 1877. godine a zavrsena 1880. godine. Strosmajer je poklonio 
            cetvrtinu novca za izgradnju. Cetiri godine kasnije u ovu zgradu stiglo je 256 raznih umetnickih radova 
            Strosmajera od cega ukupno 235 slika. 
            Park Zrinjevac

            Trg Nikole Subica Zrinskog (hrvatski drzavnik i vojskovodja) odnosno popularni Zrinjevac jedan je od 
            najpoznatijih i najlepsih zagrebackih trgova. U aleji se nalazi 220 platana zasadjenih 1872. godine. 
            Ranije se zvao Novi trg dok danasnje ime nosi od 1866. godine. U sredistu se nalazi muzicki paviljon u 
            kome se odrzavaju razne muzicke priredbe. U severnom delu parka nalazi se meteoroloski stub 
            postavljen 1844. godine koji meri vlagu, pritisak i temperaturu. U parku se nalaze i 3 
            fontane (popularni  bliznaci i gljiva). U juznom delu parka nalaze se biste poznatih hrvatskih licnosti.

            Na Zrinjevcu se nalaze sedista vaznih hrvatskih institucija. Na zapadnoj strani Arheoloski muzej, na 
            juznoj HAZU, na istocnoj Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija RH te Zupanijski sud. 
            Trg bana Josipa Jelacica

            Glavni je zagrebacki trg. Skraceno se naziva Trg bana Jelacica, Jelacicev trg te lokano poznat i kao 
            Jelacicev plac. Stariji naziv je Trg republike i Harmica (od madjarskog harmincz-tridesetina jer je to bila 
            mesto na kome se nekad ubirala tridesetina vrednosti robe (vrsta tadasnje carinske tarife)). Njime 
            dominira spomenik banu Josipu Jelacicu (hrvatski general i ban, jedan od najznacajnijih hrvatskih 
            politicara a u Hrvatskoj se slavi kao nacionalni junak). Autor statue je austrijsko-nemacki umetnik 
            Dominik Fernkorn. Statua je prvobitno bila okrenuta ka severu i Madjarskoj a danas je okrenuta ka
            jugu. Danas je glavno gradsko setaliste preko kojeg saobracaju samo tramvaji.

            Kazu da je ime konja bilo Emir i da ga je banu darivao beg Mahmud Basic iz Bihaca. Na ovom konju ban 
            je dojahao na svoje ustolicenje. Konj je uginuo 10 godina nakon smrti bana. A vajaru Dominiku 
            posluzio je kao ideja za kip. 
            Mandusevac (i kako je Zagreb dobio ime)

            Na istocnoj strani trga nalazi se fontana koja je takoreci savremena verzija nekadasnjeg izvora 
            Mandusevca odnosno Mandusinog zdenca. Po legendi pored ovog izvora prolazio je vitez koji je
            devojku Mandu zamolio da mu da vode. Rekao joj je: “Mando, duso, zagrabi mi vode.”. Pa toj izreci 
            Mandusevac i Zagreb su dobili ime (Mandusevac od Mando duso a Zagreb od zagrabi). Godine 1898. 
            trg je rekonstruisan i poplocan te je izvor bio zatrpan. Ponovo je pronadjen 1986. godine i 
            rekonstruisan u fontanu.

            Nedaleko od glavnog trga nalazi se Zagrebacka katedrala. 
            Zagrebacka katedrala (Katedrala Uznesenja blazene Djevice Marije i Svetih Stjepana i Ladislava)

            Smestena ja na Kaptolu. Najveca je hrvatska sakralna gradjevina duzine 77 metara, sirine 48 i visine 
            108 metara. Ima osam zvona (pet u severnom i tri u juznom zvoniku). Unutrasnja povrsina je 1617 
            metara kvadratnih i u nju moze stati 5000 ljudi. Pretpostavlja se da je na mestu danasnje crkve bila 
            sagradjena mala crkva izmedju 9. i 11. veka. Izgradnja je pocela na samom kraju 11. veka i trajala je sve 
            do 1217. godine. Znacajno je ostecena za vreme najezde Tatara 1242. godine. Obnova je nastavljena u 
            14, 15. i 16. veku da bi konacan izgled dobila u 17. veku. Najvece stradanje je dozivela u potresu 1880. 
            godine kada je odluceno da se zida nova gradjevina.

            Nacrti za izgradnju nove katedrale su dobijeni iz Beca a izgradjena je u periodu od 1880. do 1906. 
            godine. U njoj su sahranjeni Petar Zrinski (pesnik, vojskovodja i ban) i Fran Krsto Frankopan (plemic, 
            vojskovodja i pesnik) te poslednja tri zagrebacka nadbiskupa.

            Ispred katedrale nalazi se Spomenik blazene Djevice Marije i cetiri andjela. Autor pozlacenih 
            skulptura Bogorodice i cetiri andjela (vere, nade, nevinosti i poniznosti) je austrijski umetnih Dominik 
            Fernkorn. Izradjeni su od bronze i pozlaceni. Statua Device Marije je na vrhu a statue andjela na nizim 
            pomocnim stubovima. Postavljen je na ovo mesto 18.6.1873. godine. 
            Trznica Dolac

            Dolac je deo grada izmedju Kaptola i Gornjeg grada. Pijaca Dolac najpoznatija je zagrebacka pijaca na 
            otvorenom. Sagradjena je 1930. godine. Lokaciju je predlozio arhitekta Viktor Kovacic koji je sudelovao 
            u regulaciji potoka Medvescaka. Zanimljivo je pomenuti da se pri kopanju terena za pijacu naislo na 
            brojne ostatke ljudskih kostiju s groblja koje se nekad nalazilo pored susedne crkve Svete Marije. Osim 
            otvorenog dela pijaca ima i zatvoreni u kome se nalaze mesare i ribarnice. Pored velikog broja 
            Zagrepcana na ovoj pijaci srece se i veliki broj turista koji dolaze da kupe domace proizvode. 
            Krvavi most i Kravata

            Krecuci se Tkalcicevom ulicom od pijace Dolac nailazi se na mesto znano kao Krvavi most. Ime je 
            kratke zagrebacke ulice izmedju Tkalciceve i Radiceve. U srednjem veku na ovom mestu su se 
            sukobljavali stanovnici Kaptola i Gradeca. Iako nije nikad zabelezen smrtni slucaj bilo je cestih sukoba a 
            raznim povredama od slomljenih ruku do razbijenih glava. Mir je postignut u 18. veku kada su obe 
            strane zajednicki sagradile most. Ispod je proticao potok Medvescak. Daljim razvojem grada dolazilo je 
            do sve veceg zagadjenja koje je nateralo vlasti na uvodjenje kanalizacije. Taj zahvat doveo je do 
            zatrpavanja potoka i rusenja mosta. Potok je preusmeren u park Ribnjak i dalje ka Savi. Marija Juric
            Zagorka (hrvatska knjizevnica) inspirisana ovim prolazom i dogadjajima vezanim za njega napisala je 
            roman Tajna krvavog mosta.

            Kravata se smatra originalnim hrvatskim proizvodom. Kazu da je pocela da se nosi sirom Evrope u 17. 
            veku posredstvom hrvatskih vojnika koji su ucestvovali u Tridesetogodisnjem ratu na kojima je bila 
            prepoznatljiv modni detalj. Medju prvima su je prihvatili Francuzi a kasnije i druge evropske zemlje. Sta 
            kazu zapisi:

            U svojoj knjizi "La Grande Historie de la Cravate" francuski pisac Francois Chaille, na sledeći način 
            govori o kravati:

            "...Oko 1635. godine nekih šest hiljada vojnika, stiglo je u Pariz kao podrška francuskom kralju Luju XIII. 
            Među njima je bio veliki broj hrvatskih vojnika koji su predvođeni banom ostali u službi francuskog 
            kralja. Tradicionalna odora s vezanim, oslikanim maramama oko vrata pobuđivala je pažnju 
            francuskog dvora. Marame su bile napravljene od različitih materijala, od grubih, koje su nosili obični
            vojnici do svilenih i onih od finog pamuka koje su nosili oficiri. Taj "hrvatski elegantni stil" potpuno 
            nepoznat u tadašnjoj Evropi oko 1650. godine biva prihvaćen na francuskom dvoru i postaje modni 
            odevni predmet među buržoazijom tog vremena kao simbol kulture i elegancije. Osim lepote, te 
            marame su bile i umnogome praktičnije nego do tada nošeni kruti čipkasti okovratnici francuskih
            vojnika i oficira. Kravata je ubrzo osvojila kao modni odevni predmet i citavu Evropu..."
            Kamenita vrata i Gradska ljekarna (k crnom Orlu)

            Kamenita vrata su jedna od cetvero vrata zidina oko starog Gradeca. Jedan su od najbolje ocuvanih 
            spomenika Zagreba a svoj danasnji oblik dobila su 1760. godine. Poznata su i kao kapelica Majke Bozije 
            od Kamenitih vrata. Ovde se nalazila slika Majke Bozije koja nije izgorela za vreme velikog pozara 1731. 
            godine. Iste godine slika je postavljena u barokni oltar u udubljenju prolaza Kamenitih vrata. Na ovom 
            mestu se zaustavlja veliki broj vernika i pomoli. Gvozdenu ogradu oko oltara izradio je 1778. godine 
            zagrebacki majstor Ivan Korta. Majka Bozija se postuje kao nebeska zastitnica grada Zagreba i slavi se 
            istog dana kada i dan Zagreba 31. maja.

            Nakon prolaska kroz vrata nailazi se na najstariju zagrebacku apoteku (ljekarnu) koja datira iz 14. veka. 
            U ovom periodu sam Gradec dozivljava uspon u razvoju i pocinje da se intezivnije prati lekarska 
            delatnost a belezi se podatak da je jedan od radnika apoteke bio Nikolo Aligijeri (praunuk poznatog 
            pisca Dantea Aligijerija). Inace u ove krajeve su od 13. veka pocele da se naseljavaju porodice iz 
            Venecije (naziv ulice Mletacka) i Firence. 
            Crkva Svetog Marka, Banski dvori i Hrvatski sabor

            Crkva Svetog Marka nalazi se na istomenom trgu. Zasticeno je kulturno dobro Republike Hrvatske. 
            Jedna je od najstarijih zagrebackih gradjevina. Potice iz 14. veka. Tokom istorije ispred nje se nalazio
            stub srama gde su se vezivali ljudi i izvrsavale kazne koje je izrekao gradski sud (Ambroz Matija Gubec, 
            vodja seljacke bune bio je zigosan uzarenim gvozdjem). Prepoznatljiva je po raznobojnom zvoniku i 
            krovu na kome se nalazi grb grada Zagreba i grb Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije. Crkva je 
            poznata i po skulpturama Ivana Mestrovica. Poslednja restauracija zavrsena je 2009. godine.

            Banski dvori je naziv za zagradu na zapadnoj strani trga koja je bila dom hrvatskih banova od 1809. do 
            1918. godine. Danas je sediste Vlade RH. Ranije je ovde bio i predsednik RH dok se danas nalazi u
            Predsjednickim dvorima.

            Hrvatski sabor je nosilac zakonodavne vlasti u RH. Konacno mesto dobio je 1731. godine kada je 
            kupljena kuca na Markovom trgu koja se nalazila na mestu danasnje zgrade. Nakon sto je stradala u 
            pozaru sagradjena je nova zgrada. U njoj su se povremeno sklanjali topovi da bi se zastitili od kise dok 
            se u dvoristu zgrade nalazio zatvor. Godine 1839. kupljene su jos dve susedne kuce da bi arhitekta 
            Aleksandar Brdaric podigao veliku dvospratnicu ciji je izgled zadrzan do danas. 
            Nakon obilaska trga Svetog Marka spustamo se do kule Lotrscak gde se nalazi jedan od vidikovaca. 
            Kula Lotrscak, ZET uspinjaca i Ilica

            Kula Lotrscak se nalazi na rubu Gornjeg grada uz nekadasnja mala gradska vrata Dverce na setalistu JJ 
            Strosmajera (popularni Stros). Danas je najbolji ocuvani objekat gradskog odbrambenog sistema a 
            zbog istorijske vrednosti zasticeno je kulturno dobro RH. Lotrscak se prvo zvao Kula od Dverca a od 
            1646. godine od kada je u njemu smestno zvono (latinski campana latrunculorum - zvono pljackasa,
            razbojnika ili starozagrebacki lotrijasa) poceo se zvati Lotrscakom. Kula je visine 19 metara a sa 
            korovom i kupolom 30 metara. Otvorena je za posete turista a na vrhu se nalazi kupola s vidikovcem. 
            Svoj danasnji izgled dobila je u 19. veku.

            U kuli je smesten Gricki top koji svakog dana pucnjem oznacava podne. Danas je Zagreb jedini grad na 
            svetu koji svakodnevno obelezava podne pucanjem iz topa a prvi put ovaj cin se odigrao 1.1.1877.
            godine. Ovim se obelezava uspesna odbrana Zagreba od Turka. Peti je top po redu a prethodna cetiri 
            se cuvaju u muzeju grada Zagreba. Kazu da Zagrepcani po njemu namestaju svoje rucne satove u 
            podne.

            Uspinjaca spaja Gornji i Donji grad. Turisticka je atrakcija grada Zagreba. Prvobitno je pustena u 
            saobracaj 8.10.1890. Izgradjena je na osnovu predloga o isplativosti kojom bi se prevozili prolaznici koji 
            su svaki dan prelazili 165 stepenika izmedju gornjeg i donjeg dela grada. Ista takva uspinjaca u to 
            vreme postojala je u Budimpesti i pokazala se isplativom. Trasa je bile duzine 66 metara i nakrajaca je 
            zicna zeleznica na svetu namenjena javnom prevozu a pogonila ju je parna masina. Bila je godinu dana 
            starija od tramvaja kojeg je vukao konj. Godine 1934. parna masina zamenjena je elektricnim
            motorom. Vise puta je remontovana. O uspinjaci postoji i nekadasnja kratka decija pesma:

            Uspinjača

            Dva konopa, dva kotača,
            Dvije kutije i dva vozača,
            Uspinje se pa se vraća,
            Uspinje se pa se vraća,
            Eto, to je uspinjača.

            Ilica

            Smatra se najvaznijom zagrebackom ulicom. Pruza se smerom istok-zapad. Duzije je 5653 metra i 
            cetvrta je najduza ulica u Zagrebu. U proslosti je bila glavna ulica Donjeg grada poznata kao Loncarska 
            cesta ili Loncarska Ves. Danasnji izgled poprima krajem 18. veka. Ime je dobila po potoku Ilica koji je 
            tada postojao na ovom mestu. Jedan od najpoznatijih Ilicanina bio je Vatroslav Lisinski (hrvatski 
            kompozitor). Prvo osvetljenje dobija 1863. godine (plinske svetiljke) dok 1907. godine dobija elektricnu 
            rasvetu. Godine 1910. pusten je u promet prvi tramvaj kada je i prvi put poplocana sto je cini prvom 
            asvaltiranom ulicom u Zagrebu. 
            Srpska pravoslavna crkva i spomenik Petru Preradovicu

            Saborni hram Preobrazenja Gospodnjeg (Preobrazenjska crkva) je glavni i najveci pravoslavni hram u 
            Zagrebu. Nalazi se na Trgu Petra Preradovica odnosno na Cvjetnom trgu. U 18. veku osniva se 
            pravoslavna opstina Zagreba koja 1794. godine kupuje kapelu Svete Margarete sa pripadujucim 
            zemljistem na samom ulazu u Ilicu. Pa se danas ulica istocno od crkve zove Margaretska (dok ulica na
            zapadnoj strani nosi naziv Preobrazenjska). Postojeca kapela nije mogla da posluzi svrsi pa je nova 
            crkva podignuta 1866. godine. Delimicno je ostecena u potresu koji je pogodio Zagreb 1880. godine. 
            Obnavljana je 1883, 1884. i 1899. godine kada se na nju postavlja kapa zvonika, a konacan oblik dobija 
            u periodu 1913-1914. Ikonopis je zavrsen 2007. godine a izradio ga je ruski ikonopisac Nikolaj 
            Aleksandrovic Muhin.

            Spomenik Petru Preradovicu (pesniku) poklonio je Zagrebu Stjepan Miletic (hrvatski 
            knjizevnik, doktor filozofije). Spomenik je svecano otkriven 1895. godine na Strosmajerovom trgu a 
            preseljen je 1956. godine na Preradovicev trg. Arhitektonski jedan je od najuspesnijih izvedbi 
            spomenika autora Ivana Rendica. Statua je od bronze postavljena na visoki kameni postament. 
            Hrvatsko narodno kazaliste (HNK)

            Istorija HNK-a u Zagrebu pocinje tridesetih godina 19. veka. Zgrada je otvorena 14.10.1895. godine 
            kada je u 2 sata popodne car Franjo Josip I na balkonu izveo poslednji udarac srebrnim cekicem pred 
            brojnim Zagrepcaninima. Remek delo je austrijskog arhitekte Ferdinanda Felnera i nemackog arhitekte 
            Hermana Helmera. Projektovan je da primi 750 posetitelja. Zgrada je imala 2 velike obnove i to 1937. 
            godine i u periodu od 1967. do 1969. godine. Ispred se nalazi Zdenac zivota rad hrvatskog vajara Ivana 
            Mestrovica iz 1905. godine (Zdenac zivota je na ovo mesto postavljen 1912. godine). Programski ga 
            cine tri umetnicke grane: drama, opera i balet. 
            Muzicka akademija i Leksikografski zavod Miroslav Krleza

            Muzicka akademija Sveucilista u Zagrebu je najveca i najstarija visokoskolska ustanova u Republici 
            Hrvatskoj. Naslednik je muzicke skole Hrvatskog muzickog zavoda iz 1829. godine. Naziv Kraljevska 
            muzicka akademija dobija 1921. godine. Od 1979. godine clanica je zagrebackog Sveucilista. U njoj je 
            stalno zaposleno 115 profesora za sprovodjenje nastave sa 580 studenata. Priredjuje 2 velika koncerta 
            to u dvorani Vatroslav Lisinski dok u saradnji sa HNK priredjuje jednu opersku premijeru. Studenti 
            Muzicke akademije nastupaju kao solisti uz Zagrebacku filharmoniju. Nova zgrada otvorena je 
            30.9.2014. od strane tadasnjeg predsednika Ive Josipovica i gradonacelnika Zagreba Milana Bandica.

            Pored (desno na slici ispod) nalazi se Leksikografski zavod Miroslav Krleza. Nacionalna je ustanova sa 
            sedistem u Zagrebu u cijem je programu i izdanjima sadrzana tradicija i teznja razumevanja hrvatske 
            jezicke, kulturne i drustvene zajednice. Osnovan je na predlog knjizevnika Miroslava Krleze uz podrsku 
            najboljih strucnjaka okupljenih oko velike Hrvatske enciklopedije Mate Ujevica. 
            Sveuciliste u Zagrebu

            Najstarije je sveuciliste s neprekidnim delovanjem u Hrvatskoj i medju najstarijim u Evropi. Godine 
            2009. proslavilo je 340 godina postojanja. Danas ga cine 29 fakulteta, 3 akademije, 1 odsek 
            interdisciplinarnih studija, 1 univerzitetski centar te Univerzitetski racunarski centar i studentski centri 
            u Zagrebu, Sisku i Varazdinu.

            U zgradi u kojoj se danas nalazi na Trgu Republike Hrvatske preseljeno je 1882. godine. Zgrada je 
            prvobitno bila namenjena za bolnicke potrebe kako bi se tada rasteretila bolnica na Jelacicevom trgu. 
            njoj su se odrzavale razne priredbe a jedan period vremena bila je i prazna. Do 1901. godine nisu ga 
            pohadjale zene. 
            Hrvatski drzavni arhiv

            Skraceno HDA nadlezan je za prikupljanje informacija o arhivskoj gradji u Hrvatskoj i svetu. Izgradnja 
            zgrade zapocela je 21.2.1911. godine a svecano otvorena 29.11.1913. godine. Najznacajnija je zgrada 
            hrvatske secesije duzine 80 i sirine 46 metara. Armiranobetonske je i gvozdene konstrukcije. Na sredini 
            iznad citaonice ima veliku polukupolu sa cetiri stuba na kojima se nalaze sove koje nose globuse. 
            Unutra pored 2 velika secesijska lustera postoji jos 51 manji te 130 stonih svetiljki. Ima 25 velikih i 10 
            manjih staklenih prozorskih krila. Krajem 20. veka pocinje se sa velikim restauratorskim radovima koji 
            su trajali 15 godina. Zgradu cesto obilaze arhitekte, gradjevinski inzenjeri, istoricari umetnosti i 
            strucnajci unutrasnjeg uredjenja iz citave Evrope. 
            Muzej Mimara

            Nastao je donacijom svetskog poznatog skupljaca umetnina Ante Topica Mimare i njegove supruge 
            Viltrude Mimare. Otvoren je za javnost 1987. godine na Ruzveltovom trgu. Iako znan kao Mimara puno 
            ime ustanove je Zbirka umjetnina Ante i Viltrude Topic Mimara ali statut muzeja dopusta upotrebu
            naziva Muzej Mimara. U njemu se nalazi preko 3750 razlicitih dela velike umetnicke vrednosti. Danas 
            je glavni zagrebacki muzej. Kroz vise od 300 izlozbenih primeraka prati razvojni put od drevnog Egipta i 
            Rimskog carstva do poznatih venecijanskih i drugi evropskih radionica. Stalna postavka prikazuje
            hronoloski niz istorijsko-stilskih razdoblja. Takodje organizuju se i tematske i studijske izlozbe kao i 
            povremene radionice.
            Muzejsko memorijalni centar Drazen Petrovic

            Drazen Petrovic (1964-1993) bio je jedan od najboljih evropskih kosarkasa i smatra se vaznim delom 
            prethodnice koja je dovela do velikog uticaja evropskih kosarkasa u NBA. Rodjen je u Sibeniku a 
            poginuo u saobracajnoj nesreci blizu nemackog grada Ingolstada kada se automobil u kome je bio na 
            mestu suvozaca sudario sa kamionom koji je iz suprotnog pravca probio ogradu autoputa i usao u 
            suprotnu traku. Na trinaestu godisnjicu smrti 2006. godine u Zagrebu je otvoren Muzejsko memorijalni 
            centar Drazen Petrovic. Posvecen je Petrovicevoj licnosti i dostignucima koji ima 10 tematskih galerija
            sa multimedijalnim sadrzajem koji prikazuje citavu njegovu karijeru. Decembra iste godine otkriven je 
            spomenik visine 4 metra. 
            Botanicki vrt

            Jedna je od najlepsih zagrebackih zelenih povrsina. Ideja o osnivanju potekla je 1876. godine od 
            tadasnjeg rektora Sveucilista u Zagrebu. Nacrti su izradjeni 1889. godine a radovi pocinju 1890. godine. 
            Prve sadnice zasadjene su 1892. godine. U vrtu se nalazi i nekoliko gradjevina od kojih dominira Vrtni 
            paviljon. Iako je vrt stalno otvoren preporucuje se poseta u kasno prolece ili rano leto zbog biljki koje 
            su u tom periodu u punom cvatu i koje prave raznoliki kolorit. Danas se u njemu sprovode razna 
            istrazivanja, vrsi uzgoj autohtonog bilja, obnavlja zbirka bilja razmenom s ostalim botanickim vrtovima i 
            parkovima prirode. Ulaz je besplatan. 
            Hotel Esplanade

            Sagradjen je 1925. godine s ciljem pruzanja smestaja putnicima voza Orijent Ekspres koji je saobracao 
            na liniji Pariz-Istanbul. Nalazi se neposredno uz glavnu zeleznicku stanicu tada znacajne tacke 
            povezivanja s Evropom i ostatkom sveta. Ime Esplanade u izvornom obliku znaci polje a verovatno je 
            tako nazvan po prostranoj poljani na kojoj je tada sagradjen. Izgradjanja je trajala (samo) 26 meseci. 
            Svecano je otvoren 22.4.1925. godine. Od tada do danas ima vaznu ulogu u razvoju zagrebackog 
            turizma.

            Bio je srediste drustvenog zivota Zagreba dvadesetih godina proslog veka kada je privlacio ljubavne 
            parove. Kazu da je ovde odrzan prvi hrvatski striptiz na oprostajnoj zabavi jednog italijanskog grofa. 
            Jedno vreme u njemu je radio kazino ali je zatvoren zbog incidenata veznih za prostituciju. Za vreme 
            Drugog svetskog rata u njemu su se okupljali nemacki oficiri i bio je sediste Gestapa. Nemci su u njemu
            organizovali razne zabave. Godine 1964. pridruzio se lancu Inter-Continental a 1968. je nominovan za 
            najbolji hotel medju ukupno 62 u Evropi i Bliskom istoku. Godine 1975. za svoj rad dobio je odlikovanje 
            Josipa Broza Tita.

            Potpuna rekonstrukcija zavrsena je 2004. godine. Danas pruza visoku uslugu u ugostiteljstvu. Njegova 
            Smaragdna dvorana je danas mesto odrzavanja vaznih javnih dogadjaja. 
            Trg Kralja Tomislava i Glavni zeljeznicki kolodvor

            Kralj Tomislav koji je 910. godine nasledio svog oca Muncimira smatrao se jednim od najmocnijih 
            vladara tadasnje Evrope. Sa svojom vojskom porazio je Madjare i ujedinio sve hrvatske pokrajine,
            Dalmaciju i Slavoniju u jednu zemlju. Osigurao je opstanak hrvatskog naroda, ojacao razvoj trgovine i 
            privrede te zbog toga nagradjen odnosno krunisan kao prvi hrvatski kralj.

            Na sredini trga nalazi se spomenik koji je izgradjen 1938. godine autora cuvenog vajara Roberta 
            Fragnesa Mihanovica. Sa strane se nalazi reljef sa prikazom sedmoro osoba koje su istorijski bile 
            vezane za Tomislava. Napred se nalazi grb i naziv.

            Na juznoj strani Tomislavovog trga nalazi se zgrada Glavnog zeljeznickog kolodvora. Zgradu je 
            projektovao madjarski strucnjak Ferenc Pfaff. Sagradjena je 1892. godine i zatvara niz trgova na 
            istocnom kraku zelene Lenucijeve potkove. Prvi voz stigao je u Zagreb 1862. godine kada je grad imao 
            40000 stanovnika. 
            Odmah pored glavne zeleznicke stanice nalazi se nova zgrada Hrvatske Poste. Prva posta u Hrvatskoj 
            osnovana je 1848. godine a 1904. godine seli se u zgradu u kojoj se nalazi i danas (tada novu, danas 
            staru). Tokom godina menjala je ime a danasnji naziv nosi od 1999. godine. 
            Paviljon Ivana Mestrovica

            Smesten je na Trgu zrtava fasizma. Ovo arhitektonsko delo poznato je i pod nazivom Dzamija a
            sluzbeno ime objekta je Dom HDLU (Dom hrvatskog drustva likovnih umetnika). Zgradu karakterisu 
            kolonade stubova. Unutrasnja dvorana namenjena je izlaganju skulptura dok se na spratu izlazu razni 
            crtezi, slike, fotografije. Sagradjena je 1938. godine. Gradila se cetiri godine. U vreme kada je 
            sagradjena bila je zgrada jedinstvenog izlozbenog prostora u Evropi i svetu. U toku Drugog svetskog 
            rata sluzila je i kao dzamija. 
            Trg Europa

            Ovaj trg Zagreb je “dobio” povodom ulaska Hrvatske u EU. Nalazi se ispred Kuce Europe. Nastao je 
            sredjivanjem cetiri ulice: Vlaske, Kurelceve, Cesarceve i Bakaceve. Prosle godine kada je trg zvanicno 
            dobio ime otkrivena je ploca s imenom trga i obelezeno 60 godina potpisivanja Rimskih ugovora 
            kojima su utemeljene Evropska Ekonomska unija (EEU) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EAEC
            pretece danasnje EU. Predstavnisto EU u Hrvatskoj nalazi se upravo u Kuci Evrope (nova moderna
            zgrada na slici ispod). 
            Sta reci na kraju. Ako niste bili u Zagrebu svakako posetite ovaj prelepi grad. Cena jednodnevnog izleta
            autobusom iz Beograda je 23 evra. Ima tu jos dosta toga da se obidje (Jarun, Maksimir, Medvednica...). 
            A sve to neki drugi put.

            I jedna zagrebacka mecka:-). 
            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/  
       

Нема коментара:

Постави коментар