Turska - Alanja, 5. deo: Side (anticki grad), Aspendos teatar, 23.9.2018.

            Side

            Jedan je od najpoznatijih antickih gradova u Turskoj. Nalazi se na 74. km od Antalije u pravcu Alanje. 
            Smesten je na malom poluostrvu u Sredozemnom moru koje je kroz istoriju predstavljalo vaznu
            stratesku tacku. Istorijsko nasledje datira hiljadama godina unazad. Kroz njega su prolazili Hetiti (prvi 
            indoevropski narod na tlu Male Azije, 14. vek pre n. e), Persijanci (550. godina pre n.e), Egipcani, 
            Rimljani. U prevodu njegovo ime bi znacilo Nar a osnovan je u 7. veku pre n. e. Na plazama Sidea tajno 
            su se sastajali Marko Antonije rimski vojskovodja i Kleopatra kraljica Egipta. U anticko vreme ovde se 
            odvijala i trgovina robovima a okolina plaza bila je pogodno mesto za skrivanje pirata i trgovaca. Danas 
            je Side spoj starog i modernog. Na jednoj strani anticki ostaci a na drugoj moderni hoteli, kafici i 
            restorani. 

            Gradske zidine su dobro ocuvane. Jedna od glavnih atrakcija je stari rimski amfiteatar. Sagradjen je u 2. 
            veku. Mogao je da primi 20000 posetilaca. Jedan je od najvecih i najbolje sacuvanih u ovom delu 
            Mediterana. U njemu su se odigravale borbe gladijatora. U 5. i 6. veku pretvoren je u bogomolju. Iza 
            amfiteatra je poluostrvo duzine 900 metara i sirine 400 metara na kome se nalazi centar grada. 

            Da biste prosli do centra grada morate proci kroz anticku kapiju rimskog cara Vespazijana iz 3. veka. 
            Ova lucna monumentalna kapija visine je 12 metara. Nise u njoj su danas prazne dok su nekada u 
            njima stajale statue. Ovo je i jedina ulica koja vodi ka centru starog Sidea. 

            Apolonov hram

            Zastitni je znak Sidea. Nalazi se na kraju poluostrva. Sagradjen je u 2. veku za vreme vladavine Rimljana 
            na ovim prostorima. Kazu da je u ovom hramu Marko Antonije zaprosio Kleopatru te da su kasnije otisli 
            u Alanju. Danas je preostalo jos 5 stubova. Nocu je osvetljen a pre mraka turisti dolaze ovde da gledaju 
            (kako kazu) nezaboravan zalazak sunca. Na vrhovima Apolonovog hrama nalaze se glave meduza. Po 
            legendi jedna od tri sestre koje je zivela u hramu je imala odnose s bogom mora Posejdonom sto je 
            razljutilo boginju Atinu koja ju je pretvorila u meduzu. Meduze pretvore svakog u kamen ko ih pogleda 
            u oci a poznate su po kosi koju cine zmije. 

            Na putu ka istocnoj obali. Kroz istoriju ovde se trgovalo vinom, zacinima sa Istoka, staklom kao i sa
            ljubicastom bojom koja se dobijala iz skoljke. Grad su osvajali Lidijci (poznati kao dobri strelci i sa 
            dobrom konjicom), Aleksandar Veliki, Fenicani, vec pomenuti Rimljani, Vizantijci, Persijanci, Arapi. Veci 
            deo grada stradao je u zemljotresu u 12. veku. U ovom periodu grad i okolinu osvajaju Turci Seldzuci. 

            Agora

            Sagradjena je u 2. veku. Dimenzija 88x69 metara. Bila je upravni deo grada. Na levoj strani nalazio se 
            veliki hodnik koji je sa obe strane imao po jednu prostoriju. Hodnik je bio ukrasen skulpturama 
            imperatora koje je Side dobio od rimskih careva. Desni deo je bio okruzen kolonadama dok se u centru 
            nalazio nepoznati spomenik. Podaci kazu da je ovo bilo i mesto na kome se nekad nalazila pijaca 
            robova. Ispred se nalaze delovi stubova iz raznih perioda na kojima se nalaze rupe koje su brusene
            orudjem na cijem se vrhu nalazio dijamant. 

            Na kraju pesacke ture kroz Side nailazi se na ulicu Kolonada sacinjenu od mermernih stubova i na 
            Nimfeum (monumentalnu fontanu). Ukrasena serijom grcko-rimskih stubova kao i raznim 
            skulpturama. Ostali delovi su ukrasivani raznolikim fasadama. Jedna je od napoznatijih fontana rimskog 
            perioda na anadolijskoj teritoriji. Sagradjena je u 2. veku. Bila je visine 20 metara i sirine 52 metra. 
            Restauracija je trajala 8 godina. 

            Na putu ka Aspendos teatru nailazi se na drugi po visini akvadukt iz rimskog perioda a prvi po visini u 
            Turskoj (visine 45 metara). 

            Pogled na delove akvadukta iz autobusa. 

            Aspendos teatar

            Nalazi se u istoimenom mestu na 35 km od Sidea. Gradic Aspendos je osnovan u 7. veku pre n. e. kao i 

            Side. Mesto je bilo poznato po tkanju luksuzne robe (cilimi sa srebrnim i zlatnim vezovima). U 4. veku 

            gradic osvaja Aleksandar Makedonski a nakon njegove smrti potpada pod Pergamsku kraljevinu 

            (osnovanu u 3. veku pre n.e).

            Kazu da su se u ovom teatru odrzavali svi znacajni dogadjaji u poslednjih 2000 godina. Gradjen je u 2. 
            veku (u 155. godini) za vreme vladavine rimskog cara Marka Aurelija. 

            Mogao je da primi oko 15000 gledalaca. Ima 40 redova od mermera koji se nalaze na dva nivoa 
            (19+21). Visine je oko 100 metara. Legenda kaze da je sagradjen kao rezultat takmicenja koje je
            organizovao vladar Aspendosa. Cilj takmicenja je bio da se napravi objekat koji ce najvise doprineti 
            prosperitetu grada a da ce pobednika vladar darivati svojom cerkom. Prvi takmicar izgradi akvadukt 
            koji je Aspendosu isporucivao vodu a drugi teatar. Kada se vladar nasao na najvisoj tacki teatra u uho 
            mu je spanuo glas: Vasa cerka mora biti moja. Vladar je video da je sam u pozoristu a da drugi graditelj 
            stoji na sceni te se odusevi akustikom pozorista i drugom takmicaru pokoni svoju cerku. 

            Na vrhu se nalazi tzv. lucna galerija gde su sedele zene s decom i ljudi nizeg staleza. Auditorijum se 
            nalazi u precniku od 96 metara. Arkade iznad auditorijuma su pruzale senu za gledaoce a na njima su 
            se nalazile rupe u koje su stavljani jarboli da bi se gledaoci platnom zastitili od sunca. Za vreme
            nastupa scena je bila bogato ukrasena. Pozornica je bila izdignuta na 1-2 metra iznad zemlje. 

            Tridesetih godina proslog veka Ataturk je posetio teatar. Rekao je da ovakva gradjevina ne sme nikad 

            da se izgubi. Nakon posete je naredio celokupnu rekonstrukciju teatra. Posle zavrsene rekonstrukcije u 

            teatru su se odrzavale razlicite kulturne manifestacije. Danas je nedaleko napravljena nova Aspendos 

            arena u kojoj se odrzavaju ovakvi dogadjaji.

            Aspendos teatar je jedan od najocuvanijih rimskih teatara u svetu zahvaljujuci svim osvajacima koji su 
            ga odrzavali i rekonstruisali zbog svojih potreba a nikad unistavali. 

            Ostale fotografije mozete da pogledate na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/