Странице (Pages)

Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Srbija - Nis (logor Crveni krst, Cegar, Cele kula, manastir Svete Petke Iverice, tvrdjava i grad), 25.8.2018.

            Niš

            Najveci je grad u jugoistocnoj Srbiji i treci grad po velicini u Srbiji (nakon Beograda i Novog Sada). 
            Nalazi se 237 km jugoistocno od Beograda na reci Nisavi. Rodni je grad cuvenog rimskog imperatora 
            Konstantina Velikog koji je 313. godine Milanskim ediktom priznao hriscanstvo za zvanicnu religiju 
            Rimskog carstva.

            - Teritorija danasnjeg Nisa bila je naseljena jos od perioda srednjeg paleolita (100.000-30.000 god. pre 
               n. e).
            - Nis su imenovali Kelti a u prevodu Nis bi znacio Vilin grad. Ime je dobio po reci Nisavi (Naissa) koju 
               su Kelti nazivali Vilina reka (Navissos). Razni osvajaci za sobom su ostavili svoja imena grada: rimski 
               Naissus, vizantijski Nysos, slovenski Niš, nemacki Nissa, arapski Talnasi, te ostali nazivi kao Naica.
            - Naissos je jedno od mogucih mesta na kome se nalazila grcka mitoloska Nisa naseljena nimfama gde 
               je odrastao Dionis.
            - U vreme Rimskog carstva zove se Naissus (romanizovani grcki naziv Naissos).
            - Rimljani ga osvajaju u 1. veku pre n. e.
            - Ptolomej (astronom iz Aleksandrije) pominje ga u svojim spisima u 2. veku kao jedan od cetiri 
               najveca grada Dardanije.
            - Rimska vojska predvodjena rimskim carem Galijenom (Klaudije Gotski II) i buducim 
               carem Aurelijanom sukobila se kod Nisa sa Gotima u najkrvavijem okrsaju 3. veka poznatim pod 
               imenom Bitka kod Naissusa kada je pobijeno 30.000-50.000 Gota.
            - U Nisu je rodjen car Konstantin Veliki 27. februara 272. godine. U rodnom gradu sagradio je carsku 
               vilu Medijanu (koja je danas vazno arheolosko nalaziste).
            - U 4. veku osniva se eparhija u Nisu i Nis postaje jedan od vaznih religijskih centara.
            - U 5. veku Huni osvajaju i razaraju Nis.
            - U 6. veku u ove krajeve prvi put dolaze Sloveni.
            - Tokom 6. i 7. veka slovenska plemena su osam puta pokusala da osvoje Nis.
            - Tokom 8. veka ne nalaze se pisani tragovi.
            - U 9. veku bugarski car Simeon postaje gospodar Nisa.
            - U 10. veku Niska episkopija pominje se u sastavu bugarske crkve.
            - U 11. veku ugarska vojska prodire do Nisa. Iz niske crkve Svetog Prokopija Ugari odnose deo mostiju 
               (ruku) ovog palestinskog mucenika i polazu je u crkvu Svetog Dimitrija u Sremu.
            - U 12. veku Ugari osvajaju Nis.
            - U 13. veku grad je pod vlascu Vizantije.
            - Pocetkom 14. veka osvajaju ga Srbi a krajem Turci.
            - U 15. veku, 1443. Nis se opet nasao u rukama Srba a Osmanlije ga osvajaju 1448. godine pod cijom 
               vladavinom ostaje narednih 245 godina (do kraja 17. veka).
            - U 18. veku (19.2.1719) Sultanovom poveljom otpocinje izgradnja niske tvrdjave cija izgradnja se 
               zavrsava 1723. godine. I dan danas jedna je od najlepsih i najbolje sacuvanih tvrdjava na Balkanu.
            - U 19. veku odigrava se Bitka na Cegru (vise o bici u reportazi koja sledi). Ovaj period isprepleten je 
               borbama Srba i Turaka a Nis je oslobodjen 11. januara 1878. godine.
            - Tokom 20. veka Nis je bio ratna prestonica Kraljevine Srbije (pred pocetak Prvog svetskog rata 1914. 
               godine). Kao i sediste Moravske banovine (od 1929. do 1941).
            - U Drugom svetskom ratu bombardovan je 8. aprila. Na pocetku okupacije u Nisu je otvoren 
               prvi nacisticki koncentracioni logor u Jugoslaviji. Nis je oslobodjen 14. oktobra 1944. godine.
            - Bio je cesta meta napada tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

            Ovo je samo u najkracim crtama iz burne i duge istorije grada Nisa. Ukratko, bio je uvek 
            administrativni, vojni i trgovinski centar razlicitih drzava i carstava kojima je tokom svoje istorije
            pripadao. Zbog svog geografskog polozaja bio je primamljiv raznim osvajacima. Uticaj razlicitih naroda 
            koji su ovde ziveli primecuju se u kulturnom nasledju grada a pre svega u njegovoj arhitektonskoj 
            raznovrsnosti. Saobracajna infrastruktura cini ga raskrsnicom kopnenog i vazdusnog saobraca (zbog
            intezivnog saobracaja ka Grckoj i Turskoj). Na teritoriji grada nalazi se aerodrom Konstantin Veliki
            Vazan je privredni, univerzitetski, kulturni, verski i politicki centar Srbije. Niski univerzitet koji je 
            osnovan 1965. godine ima 13 fakulteta i oko 30.000 studenata. Sediste je Niske eparhije Srpske 
            pravoslavne crkve. Godine 2004. administrativno je podeljen na pet gradskih opstina: Medijana
            Palilula, Pantelej, Crveni krst i Niska banja.

            Logor Crveni krst danas Memorijalni kompleks “12. februar”

            Koncentracioni logor Nis (nemacki Anhaltеlager Nisch) osnovan je septembra 1941. godine u 
            magacinskoj zgradi konjickog puka “Milos Obilic” nakon sto je istog meseca ogradjen bodljikavom 
            zicom i zasticen sa 4 drvene strazarske kule.  Pored centralne zatvorske zgrade imao je jos tri pomocne 
            zgrade i dve kule osmatracnice. Kako se kasarna nalazila nedaleko od zeleznicke stanice Crveni krst i 
            sam logor nezvanicno po njoj je nazvan Logor na Crvenom krstu. Bio je jedan od najozloglasenijih i 
            najvecih logora u Srbiji. 
            Logor na Crvenom krstu tokom rata se brzo praznio ali isto tako i brzo pupunjavao novim 
            zatvorenicima. Oni koji nisu streljani na brdu Bubanj (logorasi su streljani utorkom i petkom) masovno
            su prevozeni u logore sirom Evrope (Nemacku, Austriju i Norvesku) gde su mnogi okoncali svoje zivote. 
            Kroz logor je tokom cetverogodisnjeg postojanja proslo preko 35000 rodoljuba i simpatizera NOP-a,
            zarobljenih partizana, Roma i Jevreja. Zgrade logora sacuvale su autenticni izgled, obelezene su 
            spomen-obelezjima i  1969. godine pretvorene su u memorijalni muzej 12. februar. Centralna logorska 
            zgrada ima dva sprata i potkrovlje u kome se nalazilo 20 samica. Konzervatorsko-restauratorski radovi 
            izvedeni su 1979. i 2004. godine. 
            Posebno je poznat po begstvu 105 zatvorenika 12. februara 1942. godine. U odmazdi posle bekstva za 
            11 poginulih nemackih vojnika streljano je 1100 rodoljuba. Organizovano bekstvo logorasa bio je 
            jedinstven dogadjaj u porobljenoj Evropi. 
            Za izuzetno vazne zarobljenike Nemci su krajem 1942. godine adaptirali potkrovlje u dvadeset samica 
            kroz koje je proslo na stotine rodoljuba. Po zidovima i vratima u intervalima izmedju saslusavanja i 
            mucenja mnogi zatvorenici su urezivali inicijale svojih imena kao i poruke za one koji su dovedeni posle 
            njih.  
            Kompleks nekadasnjeg koncentracionog logora Crveni krst u Nisu je spomenik kulture od izuzetnog
            znacaja za Republiku Srbiju i upisan je u Centralni registar nepokretnih kulturnih dobara.

            Boj na Čegru (Čegarska bitka)

            Prvo obelezje mesta na kome se nalazio sanac Stevana Sindjelica podignuto je 4. jula 1878. godine. 
            Imalo je oblik manje piramide od granita. Spomenik je otkriven u prisustvu kneza Milana sest meseci 
            posle oslobodjenja Nisa od Turaka i ujedno predstavlja prvi spomenik podignut u oslobodjenom Nisu.

            Danasnji spomenik u obliku kule (simbol vojnog utvrdjenja) podignut je povodom pedesetogodisnjice 
            oslobodjenja Nisa od Turaka 1. juna 1927. godine. U polukruznoj nisi spomenika na Cegru postavljeno 
            je 1938. godine bronzano poprsje Stevana Sindjelica. Izgradjen je po projektu ruskog arhitekte Julijana 
            Lj. Djupona. Arhiktetura je karakteristicna za period izmedju 2 svetska rata. Kula kvadratne osnove stoji 
            na blago zakosenim ivicama. Na vrhu se nalazi tube osmougaone strukture. Dekoracija je bogata (ne i
            preterana). Koriscena je opeka i malter. Donji deo ima prilazno stepeniste koje je nacinjeno od 
            kamenih blokova iz niske tvrdjave. 
            Jedna je od presudnih bitaka vodjenih u Prvom srpskom ustanku. Odigrala se 31. maja 1809. godine na 
            brdu Cegar (potkovica, stopalo) kod sela Kamenica nadomak Nisa.

            Od ukupno izgradjenih 6 sanceva prvi i najveci je bio na ovom mestu. Sanac vojvode Stevana Sindjelica 
            bio je oblika pravougaonika na sredini podeljen streljackim vodom. Na jednoj strani su bili satori 
            vojvode i vojske a sa druge barutana. Boj je poceo ujutro 19. maja 1809. (po starom kalendaru 
            odnosno 31. maja po novom) i trajao je citav dan. Turci su pet puta napadali i pet puta su bili odbijeni. 
            U poslednjem napadu Turci su gazeci preko svojih upali u sanac gde je pocela borba prsa u prsa,
            kundacima, nozevima, sabljama... Kada je Stevan Sindjelic video da su Turci ovladali sancem otrcao je 
            ka magacinu gde je zapalio barut a od siline eksplozije izginu srpska i duplo vise turske vojske (po 
            podacima izginulo je 3000 vojnika srpske i 6000 vojnika turske vojske).

            Bitka na Cegru izucava se na vojnim akademijama u Americi kao primer bitke u kome jedna vojska 
            “navlacenjem” druge unistava samu sebe i duplo vise neprijatelja. Na brdu nedaleko od mesta bitke 
            nalazi se stena za koju kazu da oslikava lik Stevana Sinjelica (oznaceno na slici ispod crvenim linijama). 
            Posle Cegarske bitke od glava Srba izginulih na Cegru krajem leta 1809. godine izgradjena je Ćele kula 
            (po nalogu turskog zapovednika Hursid pase).

            Ćele kula

            Izgradjena je na cetverougaonoj osnovi visine 3 metra da bi 1892. godine nad njom bila podignuta 
            kapela koja do dan danas cuva preostalih 58 lobanja. Pred ovom kulom vracajuci se iz Carigrada zastao 
            je 1833. godine francuski pesnik i akademik Alfon de Lamartin. Potresen zapisao je: “Pozdravih okom i 
            srcem ostatke ovih hrabrih ljudi cije su odsecene glave postale kamen-temeljac nezavisnosti njihove 
            otadzbine. Neka Srbi cuvaju ovaj spomenik. On ce njihovu decu uciti koliko vredi nezavisnost jednog 
            naroda, pokazujuci im uz koju cenu su je njihovi ocevi platili.”
            U Cele kulu su uzidane 952 lobanje srpskih junaka kao opomena srpskom narodu od Turaka. Zidana je 
            periodu od juna do jeseni 1809. godine a za mesto izgradnje Hursid pasa izabrao je uzvisenje pored 
            Carigradskog druma na nekadasnjem ulazu u Nis sa istocne strane. Lobanje su poslagane u 14 redova 
            gde se u svakom redu nalazilo 17 lobanja (x 4 zida). Iako su Turci zabranili vremenom je narod skidao 
            lobanje i sahranjivao ih u okolnim grobljima. Ostatak je propadao od kisa, mrazeva i vetrova pa je 
            nakon oslobodjenja Nisa doneta odluka da se izgradi kapela. Gradjani Nisa dobrovoljno su iz dva puta 
            prikupili sredstva za izgradnju kule.

            Lobanja vodje ustanka Stevana Sindjelica izdvojena je na pijedastalu. 
            Manastir Svete Petke Iverice

            Nalazi se na 20 km od Nisa u selu Ostrvica u Sicevackoj klisuri pored medjunarodnog puta Nis-Sofija. 
            Manastir je dobio naziv Iverica jer su ga obnovili gruzijski monasi iz Iviriona sa Svete Gore u periodu od 
            1898. do 1903. godine. Temelji crkve poticu iz 5. veka. Rusen je i zidan cetiri puta. Pored crkve nalazi se 
            izdvojeni zvonik kao i groblje u kome su sahranjeni inzenjerci poginuli tokom probijanja tunela kroz 
            Sicevacku klisuru.

            U manastiru se nalazi replika ikone crkve Hrista Spasitelja iz Moske (koju je spalio Lenjin). Kazu da (mi 
            je nismo videli posto je crkva bila zakljucana) ako gledate u oci  Svete Petke u njima u zavisnosti od 
            vlastitog raspolozenja vidite radost ili tugu pa cak i suze cime otkriva vase dusevno stanje. 
            Od osvecenja 1898. do 1903. manastir je bio u posedu vojske Kraljevine Srbije i u njemu su versku 
            sluzbu sluzili vojni svestenici. Manastir je u tom periodu nosio ime Kraljevski srpski vojni manastir 
            Sveta Petka Iverica. Sacuvan je ukaz kralja Aleksandra I Obrenovica kojim se za staresinu manastira 
            vojnog postavlja svestenik g. Zunic. Ovo je posebno zanimljivo jer u istoriji Srpske pravoslavne crkve 
            predstavlja jedinstven slucaj. 
            Medijana

            Trenutno se nad njom vrse arheoloski radovi pa je zatvorena za posetioce. Nalazi se u istocnom delu 
            Nisa na putu ka Niskoj banji. Za vreme vladavine cara Konstantina Velikog ovde je postojalo rimsko 
            naselje odnosno kompleks letnjih rezidencija i veliko poljoprivredno gazdinstvo pokraj puta koji je od 
            Naisa vodio na istok prema Konstantinopolisu. Naselje je nastalo krajem 3. i pocetkom 4. veka. Zbog 
            svoj istorijskog i arheoloskog znacaja lokalitet je 19. decembra 1981. godine proglasen Kulturnim 
            dobrom od izuzetnog znacaja. 
            Niska tvrdjava

            Nalazi se u centru Nisa na desnoj obali Nisave. Spada medju najocuvanije utvrde ovog tipa u Srbiji i na 
            Balkanskom poluostrvu. Ima kontinuitet postojanja od dva milenijuma. Zasticena je zakonom maja 
            1948. godine a odlukom Skupstine Srbije aprila 1979. godine proglasena je za nepokretno kulturno 
            dobro kao spomenik od velikog znacaja.

            Na mestu danasnje tvrdjave postojalo je utvrdjenje Naisus i u okviru njega se nalazio citav grad sa
            administracijom i vojskom. Prva rimska tvrdjava sagradjena je na ovom mestu polovinom 2. veka i u 
            vreme Rimskog carstva bila je vazna pogranicna tvrdjava.

            Ulaz u tvrdjavu je kroz Stambol kapiju gradjenu u periodu od 1719. do 1723. godine. 
            Odmah po ulasku s leve strane nalazi se Dzez muzej.

            Pravo posle ulaza nalazi se Arsenal. Zgrada Arsenala sluzila je nekad kao depo, tj. prostor za 
            skladistenje topova, topovskih kugli, baruta i drugog ratnog materijala. Po zapisima sazidan je 1857. 
            godine u vreme sultana Abdul Medzida a sagradio ga je mutaserif Nisa Islam pasa. Objekat je 
            prizemnog tipa sa velikim centralnim svodnim ulazom i masivnim dvokrilnim vratima. Levo i desno od 
            ulaza nalaze se po tri svodna trema. Unutrasnji prostor zauzima povrsinu od 300 metara kvadratnih. 
            Osam drvenih stubova se kao ojacanje krovne konstrukcije uzdize u unutrasnjosti. Osam uzanih otvora 
            (puskarnica) urezanih u zidove sluzili su kao odbrambena mesta u slucaju napada. Obnovljen je 
            1972. godine a danas se ovaj prostor koristi kao galerija slika.

            Prekoputa arsenala nalazi se Beogradska kapija. Smestena je sa zapadne strane bedema tvrdjave u 
            pravcu puta koji je vodio ka Beogradu. Smatra se da je ovo najlepsa kapija tvrdjave ali danas nije u 
            funkciji. Pored Beogradske kapije u unutrasnjem delu bedema poredjane su u nizu svodne prostorije 
            koje su adaptirane za razlicite trgovacko-ugostiteljske turisticke sadrzaje. 
            Spomenik Milanu Obrenovicu i oslobodiocima Nisa

            U obliku je puscanog metka i predstavlja simbol tvrdjave kao vojnog objekta. Spomenik obelezava 
            borbu za oslobodjenje Nisa od Turaka. Podignut je 1902. godine povodom 25-godisnjice oslobodjenja 
            Nisa i prve godisnjice smrti kralja Milana Obrenovica. U desnom uglu ploce spomenika urezani su 
            inicijali njegovog autora Vicenca Kaliterna, italijanskog majstora i kamenoresca. Predstavlja vredno 
            likovno ostvarenje i prvo spomen-obelezje podignuto u Nisu oslobodiocima grada od Turaka.

            Prekoputa spomenika nalazi se cuveni Planinarski dom ili Dom planinara i jedan je od najstarijih 
            restorana tvrdjave te sediste PK Zeleznicar i Ski kluba Nis. 
            Bali Begova dzamija i Objekat sa svodovima

            Dzamija zauzima centralni deo tvrdjave. Zaduzbina je Bali bega i predstavlja jedinu sacuvanu dzamiju 
            od ukupno deset sagradjenih. Prvi put se pominje 1521. i 1523. godine u smederevskom pisanom 
            defteru da bi se 1710. godine u popisu Nisa pojavila kao dzamija. U osnovi je kvadratnog oblika sa 
            polukruznim svodom i mihrabom (nisa u zidu dzamije kojoj su vernici okrenuti tokom molitve) 
            okrenutom ka Meki. Zidana je tesanim kamenom i uokvirenom opekom. Zavod za zastitu spomenika 
            kulture iz Nisa je 1971, 1976. i 1978. godine izvrsio konzervatorske radove na ovom objektu koji se 
            danas zbog tehnike zidanja i skladnih proporcija smatra jedinstvenim spomenikom muslimanske 
            arhitekture u Srbiji.

            Prekoputa dzamije nalazi se Objekat sa svodovima. Otkriven je 1982. godine kada su na istrazenom 
            prostoru nadjene cetiri vece prostorije koje su bile medjusobno povezane koridorom a pravac pruzanja 
            je bio sever-jug. Trobrodna bazilika bila je smestena izmedju ulice i objekta sa svodovima. Bila je 
            dekorisana mozaicima i freskama. Sve ovo zajedno nalazilo se nekad na centralnom platou antickog 
            carskog Naissa. 
            Lapidarijum i Istorijski arhiv Nis

            Lapidarijum predstavlja zbirku kamenih spomenika postavljenih na centralnom platou Niske tvrdjave i 
            spada medju najstarije anticke spomenike u Srbiji. Zbirka je prvi put izlozena na tvrdjavi 1887. godine 
            pa se moze smatrati i prvom postavkom muzejskih eksponata u Nisu. Sadasnja zbirka kamenih 
            eksponata postavljena je 1980. godine i sastoji se od 41 spomenika iz kasnoantickog razdoblja Nisa i 
            njegove okoline (I-VI vek).  U postavci ima nadgrobnih stela (kamenih ploca), sarkofaga i skulptura 
            uglavnom sa prostora Niske tvrdjave (Naissus) i antickog utvrdjenja Ravna (Timacum Minus) kod 
            Knjazevca. Pojedini spomenici doneti su sa lokaliteta iz okoline niske Kamenice, pirotskog Osmakova i 
            drugih sela.

            Zgrada istorijskog arhiva smestena je u severozapadnom delu tvrdjave. Prizemni je objekat sa 
            osnovom izduzenog prvougaonika. Ime projektanta nije poznato. Jedini je vojni objekat izgradjen u 
            tvrdjavi posle oslobodjenja Nisa od Turaka. Podignuta je oko 1890. godine. Prvobitno je koriscena za 
            smestaj Kartografskog odeljka srpske vojske. Kada je kartografsko odeljenje premesteno u Beograd
            ovoj zgradi bila je smestena prva podoficirska artiljerijska skola u Nisu. U Prvom svetskom ratu Bugari 
            su je koristili kao zatvor. Izmedju dva svetska rata koriscena je kao kasarna. Istorijski arhiv Nis osnovan 
            je 24. aprila 1948. godine. Danas predstavlja izuzetan centar arhivske gradje i po velicini je odmah iza
            beogradskog arhiva. Stavljena je pod zastitu zakona 1975. godine. 
            Objekat iza koga se nalazi Gradska basta i desno Anticka ulica. Istrazivanjima 1984. i 1985. godine 
            otkriven je zapadni produzetak Anticke ulice ukupne sirine 5,5 metara sada vidljive duzine preko 7 
            metara. Na juznoj strani ulice sacuvan je uzdignuti ivicnjak. Sa strane je postojao bocni kanal od opeke 
            koji je prikupljao atmosfersku i drugu vodu i odvodio je u glavni kanal. Sa juzne strane ulice sacuvana 
            su dva stupca portika (arkade).
            Letnja pozornica

            Predstavlja svojevrstan kulturni centar grada tokom letnjih meseci. Sagradjena je 1957. godine u delu 
            tvrdjave koji je pripreman za kasarnu. Danas se ovde odrzavaju manifestacije: Festival glumackih 
            ostvarenja - Filmski susreti, Horske svecanosti i drugi letnji muzicki festivali. Kapacitet je 3000 sedista. 
            Trg Kralja Milana i Cairska cesma

            Trg zauzima prostor u samo centru Nisa. Nastao je prenosenjem urbanog tezista Nisa iz Niske tvrdjave 
            na levu obalu Nisave. Tek nakon oslobodjenja od Osmanlija 1878. godine na ovom trgu se pojavljuju 
            obrisi klasicne postavke gradskog trga. Poslednje znacajne izmene na trgu desile su se devedesetih 
            godina 20. veka. Nalazi se u jednom od najstarijih delova Nisa, opstini Medijana. Jedna je od 
            najposecenijih lokacija u gradu sa lepo uredjenim platoima za pesake i zelenim parkovskim
            povrsinama. Na njemu se nalazi hotel Ambasador, mnostvo kafica, stambenih objekata, robnih kuca i 
            lokala po obodu parka.

            Cairska cesma je podignuta 1903. godine. Do Prvog svetskog rata bila je jedini arhitektonsko-
            skulpturalni spomenik u centralnom delu grada. Cesma je gradjena od granita sa visokim kvadratnim 
            postoljem na cijim stranama iz lavljih celjusti izbija voda. Jedna je od najlepsih i najocuvanijih niskih 
            cesmi. Cesma 1935. biva prebacena u Cairski park po kome i dobija ime. U centar grada ponovo biva 
            premestena 2007. godine. 
            Gledano s mosta levo od hotela Ambasador nalazi se Gradska kuca. Sagradjena je za vreme kraljevine 
            SHS i sluzila je kao trezor u vreme kralja Aleksandra Karadjordjevica. Zasticena je kao kulturno nasledje 
            Srbije. S desne strane nalazi se Spomenik oslobodiocima Nisa i obelezava period oslobodilackih ratova 
            protiv Turaka, Bugara i Nemaca. Autor je Antun Augustincic, zagrebacki vajar. Spomenik je jedno od
            najznacajnijih ostvarenja novije jugoslovenske skulpture i stavljen je pod zastitu 1983. godine. 
            Glavna setalacka ulica, Obrenoviceva. U njoj se nalaze dva velika trzna centra Kalča i Forum. 
            Kada se skrene levo na polovini duzine Obrenoviceve ulice nailazi se na cesmu Stevana Sremca i 
            Spomenik Stevanu Sremcu i Kalči.

            Ovaj spomenik je posvecen Stevanu Sremcu, srpskom piscu realistickih romana s kraja 20. veka i 
            njegovom prijatelju Kalci koji je ujedno i lik iz njegovog romana Ivkova slava. Spomenik je podignut na 
            originalnom mestu kuce Zivka Mijalkovica poznatijeg kao „gazda Ivko“ bogatog zanatlije iz Nisa. 
            Dosavsi sa severa Srbije bio je ocaran neposrednoscu, humorom, nacinom zivota Nislija a narocito 
            njihovim govorom. Bronzana skulptura prikazuje pisca, lovca Kalcu i njegovog psa Čapu. Delo je niskog 
            vajara Ivana Felkera. 
            Kazandzijsko sokace

            Jedini je ocuvani deo stare niske carsije izgradjen u prvoj polovini 18. veka. Pruza se od Trga Republike 
            (na istoku) do trznog centra Kalca (na zapadu). Predstavljala je sokak (ulicu) duzine stotinak metara u 
            kojoj su se nalazile kazandzijske, pinterske i mutavdzijske zanatske radnje (pravljanje buradi i tkanje) 
            zajedno sa kucama zanatlija koje poticu iz turskog perioda. Poslednja kazandzijska radnja zatvorena je 
            devedesetih godina dvadesetog veka. Posle Prvog svetskog rata ulica je dobila naziv Kopitareva ali je u 
            narodu ostala poznata kao Kazandzijsko sokace. Aleja je pod zastitom drzave kao kompleks od velike 
            arhitektonske vrednosti. Ulica je poslednji put rekonstruisana 2017. godine. 
            Narodno pozoriste

            Zgrada je izgradjena 1939. godine. Autor je bio niski arhitekta ruskog porekla Vsevolod Tatarinov. 
            Pocetak gradnje bio je 1937. godine. Dimenzija je 54x34 metra. Pozoriste ima salu u obliku amfiteatra 
            sa 390 sedista u parteru i na spratu balkon sa 156 sedista te cetiri loze sa po sest sedista na nivou bine i 
            dve na spratu. Dogradjena je 1946. godine a prva rekonstrukcija bila je 1967. godine. Godine 2002. 
            obnovljen je kompletan enterijer sale, bina, radne prostorije, fasada i krovni pokrivac a 2007. vrsena su 
            samo enterijerska i tehnoloska poboljsanja. 
            TV5 soliter i Zgrade pravde

            TV5 Soliter je najvisa zgrada u Nisu. Sagradjena je 1973. godine i tada je bila druga najvisa zgrada u 
            Srbiji (posle zgrade na Uscu u Beogradu). Izgradnju je finansirala JNA. Bila je namenjena veteranima iz 
            Drugog svetskog rata. Ubrzo nakon izgradnje i prizemlju je bila Varteksova prodavnica a imali su i 
            svetlecu reklamu na krovu pa su soliter zvali Vartekosv soliter ili Varteksov neboder. Nekoliko godina 
            kasnije na poslednja 4 sprata uselila se TV Nis i postavila svoju svetlecu reklamu pa je zgrada dobila 
            nadimak TV5 odnosno Petica. Visine je 81 metar i ima 19 spratova. U zgradi zivi oko 400-500 ljudi.

            Zgrada suda jedna je prvih velelepnih gradjevina s pocetka 20. veka. Godine 1937. dogradjeno je jedno 
            krilo a 1957. jos jedan sprat. Sledece dve nadogradnje bile su se 1995, 2012. i 2013. godine. 
            Devedesetih godina 20. veka zgrada je proglasena kulturnim dobrom. 
            Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene

            Nalazi se u novoizgradjenom parku Sveti Sava na 3 km od centra grada. Gradnja hrama pocela je 3. 
            aprila 1999. godine. Juna treceg 2001. godine presecen je slavski kolac ispred kapelice (gde ce se 
            sagraditi hram) i grad Nis je slavu ovog hrama prihvatio kao slavu grada Nisa. Prvi put zvona sa hrama 
            oglasila su se 2005. godine. Jedanaest godina od pocetka gradnje bila je zavrsena prva faza izgradnje 
            kada je zapoceto oblaganje belim kamenom.

            Hram je izgradjen u vizantijskom stilu i ima ukupnu povrsinu od 1100 metara kvadratnih. Ima centralni 
            ulaz sa zapadne strane i severni pomocni ulaz sa rampom koji je namenjen za osobe sa posebnim 
            namenama. Freskopisan je samo oltarski deo a za freskodekoraciju ostalo je jos 2000 kvadratnih 
            metara. 
            Dom zdravlja Nis

            Najveci je zdravstveni centar primarne zdravstvene zastite u Srbiji po organizacionoj i kadrovskoj 
            strukturi, mrezi objekata i opremljenosti. Osnovan je 31. decembra 1962. godine. Centralni objekat je 
            povrsine 15000 kvadratnih metara i sa blizu 60 punktova u gradu Nisu i okolnim selima. Dom zdravlja 
            Nis je i naucno-nastavna baza Medicinskog fakulteta u Nisu. Danas zbrinjava oko 300.000 stanovnika 
            niske opstine ali i veliki deo stanovnika jugoistocne Srbije. 
            Saborna crkva

            Posvecena je silasku Svetog duha - Svetoj trojici. Posle hrama Svetog Save i crkve Svetog Marka u 
            Beogradu najveca je u Srbiji. Tesko je stradala tokom bombardovanja 1944. godine kao i u pozaru
            2001. godine. Pocetak gradnje bio je 1856. godine. Zavrsena je 1872. godine. Crkva je 1880. godine 
            dobila pet zvona. Zivopisanje hrama pocelo je tridesetih godina 20. veka. Zvonik sa satom dozidan je 
            1937. godine. Dimenzije ikonostasa su 19x12 metara i sastoji se od pet zona. Nakon velikog pozara 
            2001. godine hram je u potpunosti obnovljen i osvestan 8. oktobra 2006. godine. 
            Narodni muzej Nis

            Osnovan je 1. aprila 1933. godine. Stalna postavka nalazi se u ulici Nikole Pasica. U svojim fondovima 
            muzej ima 40000 predmeta iz oblasti arheologije, istorije i istorije umetnosti a poseduje i dve spomen 
            zbirke, Stevana Sremca i Branka Miljkovica. Narodni muzej se stara i o kulturnim dobrima od izuzetnog 
            znacaja: arheolosko nalaziste Medijana, spomenik Cele kula i memorijalni muzej 12. februar. Muzej 
            poseduje fotolaboratoriju i biblioteku sa preko 14000 publikacija medju kojima je veliki broj starih i 
            retkih izdanja. 
            Zgrada Banovine

            Nalazi se nedaleko od tvrdjave na desnoj obali Nisave. Izgradjena je 1889. godine za potrebe 
            Nacelnistva Niskog okruga i osim svoje arhitektonske lepote ima znacajnu ulogu u istoriji Nisa i Srbije. 
            Na pocetku Prvog svetskog rata Nis je bio ratna prestonica Srbije i u ovoj zgradi nalazilo se sediste 
            Srpske vlade i Ministarstva inostranih poslova. U utorak 28. jula 1914. godine u ovu zgradu stigla je 
            telegramom zvanicna objava rata Srbiji od Austrougarske a telegram je prmio Nikola Pasic.

            U ovoj zgradi 4. septembra 1914. potpisan je sporazum Srbije i Albanije (poznatiji kao Niski sporazum) 
            koji je podrazumevao zajednicku odbranu, carinu i zajednicko predstavljanje u inostranstvu.

            Druga faza dogradnje zapocela je 1930. godine kada je Nis postao sediste Moravske banovine da bi
            konacno 1935. godine zgrada dobila danasnji izgled. Nakon Drugog svetskog rata u njoj se nalazilo 
            sediste Sreza a od 1966. godine sediste Univerziteta. 
            Nisvil dzez muzej

            Svecano je otvoren 3. avgusta 2018. godine u tvrdjavi u prostoru starog Hamama u vreme odrzavanja
            tradicionalnog 35. po redu Nisvil dzez festivala. Osnovan je kao poseban kulturni sadrzaj grada Nisa i 
            oblik promocije istorije dzeza i Nisvil dzez festivala kao javne gradske manifestacije Nisa koju je 
            Ministarstvo kulture Republike Srbije proglasilo manifestacijom od nacionalnog znacaja i koja je za
            svoje aktivnosti dobila brojne nagrade kao kulturni dogadjaj.

            Radi se na uredjenju prostora i kupovini artefakta najznacajnijih ucesnika prethodnih Nisvil festivala: 
            Benija Golsona (USA), Dzos Iv Stoun (UK), Kandi Dulfer (NL), Solomon Burkea (USA), Sabana 
            Bajramovica (SRB), Duska Gojkovica (SRB) i Sun Ra (USA).

            U muzeju ce se naci i zbirka Televizije Nisvila koja podesuje zapise iz prethodnih 20 godina. Saradnju i
            pomoc je obecao i cuveni Americki dzez muzej iz (postojbine dzeza) Nju Orleansa. 
            I na kraju stalno neka muka:-). 
            I jedna pitalica (koju su mene pitali nekad davno).

            Koji grad u Srbiji pocinje i zavrsava na B:-)? A Be Nis Be:-).

            Ostale fotografije mozete pogledati na  adresi https://duskoopacic.smugmug.com/.