Ergela
Ljubicevo
konja. Prvobitno je u Ljubicevu podignut Ljubicev konak kao i nekoliko stala gde je knjaz drzao konje.
Milosev sin Mihailo ovom posedu od 300 ha povrsine daje ime Ljubicevo po imenu svoje majke,
kneginje Ljubice.
Ljubice za najstarijeg sina Milana koji je cesto bio bolestan zeleci da stvori prebivaliste daleko od grada.
Knjaz je kasnije imanje poklonio drzavi.
Ergela je pocetkom 20. veka postala institucija evropskog ranga kada je imala oko 500 grla. Dva puta je
rusena i ponovo obnavljana u ratovima u prvoj polovini 20. veka. Posle Drugog svetskog rata Ljubicevo
postaje vojna ergela ali vec 1951. godine gubi ovaj status zbog osavremenjavanja vojske.
Pored Trofejne sale podignut je spomenik grlu Ljubicevac koji je osvajac trostruke krune (pobedio je u
sve tri klasne trke) 1974. godine. U pomenutoj sali nalazi se kopija pehara povodom ovog dogadjaja a
original tezi 5 kg i napravljen je od srebra.
Posetiocima se pruza organizovano razgledanje ergele, upoznavanje i razgledanje trofejne sale,
obilazak spomenika Ljubicevcu, voznja fijakerom kao i prikaz detalja iz programa Ljubicevski viseboj.
Ljubicevske konjicke igre prvi put su odrzane 1964. godine u Pozarevcu. Razlog osnivanja bio je
orijentacija ergele ka turizmu posto je Ljubicevo prestalo da bude vojna ergela. Danas se Ljubicevske
konjicke igre odrzavaju prvog vikenda u septembru a prethode im svecani defile i karneval kroz
Pozarevac kao i drugi kulturni dogadjaji.
U okviru Ergele nalazi se i Deciji avantura park Ljubicevo. Namenjen je deci uzrasta od 5 do 12 godina
za razvoj psihomotorickih sposobnosti kroz igru i zabavu. Park sadrzi 3 celine, 32 platforme i 29
prepreka. Koriscenje parka je na sopstvenu odgovornost uz prisustvo roditelja ili staratelja.
Zaovacko
jezero
na Zaovinsko jezero koje se nalazi na planini Tari u zapadnom delu Srbije. Narocito je poseceno za 1.
maj kada (kako kazu mestani) bukvalno ne mozete naci slobodno mesto pored jezera kao i za vreme
Stiskog posela. Opstina Malo Crnice radi na razvoju sportskog ribolova ukljucujuci i okolno jezero
Zmajevac.
Od jezera krecemo Zaovackom sumom. Ovaj sumski kompleks je po
Zakonu o vracanju imovine
crkvama vracen eparhiji Branicevskoj. Opstina (Malo
Crnice) mora da se konsultuje sa crkvom za bilo
koju dalju nameru vezanu za
koriscenje i turisticku promociju citavog ovog prostora.
puta) nismo isli do kraja sume (na prvoj mapi deo oznacen sa 630 metara)).
Povremeno iz sume pogled puca na Stisku ravnicu koja predstavlja juzni obod Panonske nizije.
Na nekoliko stotina metara od manastira nalazi se izvor koji je otkriven 1747. godine. Kako kaze zapis
od strane Svilajncanina Stanoja Petrovica. Njegovi sinovi Petar i Koja cesmu izvedose. A njihovi
sinovi Marko i Djoka i kapelu napravise. I tako generacijama potomci u amanet ostavljaju da se isto
radi.
Manastir
Zaova
izvorima prvi put se pominje 1467. godine a prema predanju podignut je u drugoj plovini 14. veka za
vreme vladavine kneza Lazara. Manastirska crkva je radjena u moravskom stilu i posvecena je Svetom
Mihajlu i Gavrilu.
Vise puta je rusen i obnavljan. Zivopis (potice iz doba kneza Aleksandra Karadjordjevica) a u to vreme
uradio ga je samouki i veoma trazeni slikar Zivko Pavlovic kome je slavna pozarevacka slikarka Milena
Pavlovic-Barili dalji potomak. Odmah pored manastira nalazi se jos jedan izvor vode.
Predanje kaze da je sazidan na
temeljima crkve koju su podigla braca Radici, vlastelini Pavle i Radul u
znak
pokajanja sto su svoju sestru Jelicu rastrgli konjima poverovavsi u laznu
optuzbu njene snahe
Pavlovice da joj je ubila sina u kolevci. Saznavsi za istinu
kasnije braca su u znak pokajanja na sestrinom
grobu podigla crkvu. Cuvsi za
ovaj dogadjaj koji je kasnije opevan u pesmi Bog nikome duzan ne ostaje
knez Lazar je
uoci boja na Kosovu ne Jelicinom grobu sagradio mali
hram koji je narod prozvao Zaovina
crkva. Turci su je u 16. veku spalili do
temelja. U 17. veku prilikom iskopavanja mestani sela Toponice
naisli su na
njene ostatke i podigli crkvu brvnaru. Pocetkom 19. veka na mestu crkve brvnare
podignuta je nova crkva od zidanog materijala. U vreme Prvog srpskog ustanka
crkva biva razrusena ali
je obnovljena zahvaljujuci knezu Milosu Obrenovicu dok
vozd Karadjordje crkvi u trajno vlasnistvo
poklanja njive i livade.
konja. Ovaj grob obidje godisnje nekoliko hiljada posetilaca a najvise na Svetog Iliju 2. avgusta jer se
smatra da je tada Jelica nastradala.
Ostale fotografije mozete da pogledate na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/
Нема коментара:
Постави коментар