Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Srbija - Ergela Ljubicevo, Zaovacko jezero i suma, manastir Zaova, 23.6.2018.

            Ergela Ljubicevo

            Jedna je od najstarijih ergela u Srbiji. Osnovao ju je knjaz Milos Obrenovic 1860. godine na imanju 
            Morava pored Velike Morave na 5 km od Pozarevca da bi se unapredilo konjarstvo najboljim rasama 
            konja. Prvobitno je u Ljubicevu podignut Ljubicev konak kao i nekoliko stala gde je knjaz drzao konje. 
            Milosev sin Mihailo ovom posedu od 300 ha povrsine daje ime Ljubicevo po imenu svoje majke, 
            kneginje Ljubice. Po drugoj prici pretpostavlja se da je ergela nastala iz materinske ljubavi kneginje 
            Ljubice za najstarijeg sina Milana koji je cesto bio bolestan zeleci da stvori prebivaliste daleko od grada. 
            Knjaz je kasnije imanje poklonio drzavi. 
            Ergela je pocetkom 20. veka postala institucija evropskog ranga kada je imala oko 500 grla. Dva puta je
            rusena i ponovo obnavljana u ratovima u prvoj polovini 20. veka. Posle Drugog svetskog rata Ljubicevo 
            postaje vojna ergela ali vec 1951. godine gubi ovaj status zbog osavremenjavanja vojske. 
            Pored Trofejne sale podignut je spomenik grlu Ljubicevac koji je osvajac trostruke krune (pobedio je u 
            sve tri klasne trke) 1974. godine. U pomenutoj sali nalazi se kopija pehara povodom ovog dogadjaja a
            original tezi 5 kg i napravljen je od srebra. 
            Posetiocima se pruza organizovano razgledanje ergele, upoznavanje i razgledanje trofejne sale, 
            obilazak spomenika Ljubicevcu, voznja fijakerom kao i prikaz detalja iz programa Ljubicevski viseboj. 
            Ljubicevske konjicke igre prvi put su odrzane 1964. godine u Pozarevcu. Razlog osnivanja bio je 
            orijentacija ergele ka turizmu posto je Ljubicevo prestalo da bude vojna ergela. Danas se Ljubicevske 
            konjicke igre odrzavaju prvog vikenda u septembru a prethode im svecani defile i karneval kroz 
            Pozarevac kao i drugi kulturni dogadjaji. 
            U okviru Ergele nalazi se i Deciji avantura park Ljubicevo. Namenjen je deci uzrasta od 5 do 12 godina 
            za razvoj psihomotorickih sposobnosti kroz igru i zabavu. Park sadrzi 3 celine, 32 platforme i 29 
            prepreka. Koriscenje parka je na sopstvenu odgovornost uz prisustvo roditelja ili staratelja. 
            Zaovacko jezero

            Vestacko je jezero i nalazi se na 14 km od Pozarevca. Kada pomenete Zaovacko jezero cesto se pomisli 
            na Zaovinsko jezero koje se nalazi na planini Tari u zapadnom delu Srbije. Narocito je poseceno za 1. 
            maj kada (kako kazu mestani) bukvalno ne mozete naci slobodno mesto pored jezera kao i za vreme
            Stiskog posela. Opstina Malo Crnice radi na razvoju sportskog ribolova ukljucujuci i okolno jezero 
            Zmajevac. 
            Od jezera krecemo Zaovackom sumom. Ovaj sumski kompleks je po Zakonu o vracanju imovine 
            crkvama vracen eparhiji Branicevskoj. Opstina (Malo Crnice) mora da se konsultuje sa crkvom za bilo 
            koju dalju nameru vezanu za koriscenje i turisticku promociju citavog ovog prostora.

            Zbog velike kolicine padavina prethodnog dana (i velike kolicine blata i vode na pojedinim delovima 
            puta) nismo isli do kraja sume (na prvoj mapi deo oznacen sa 630 metara)). 
            Povremeno iz sume pogled puca na Stisku ravnicu koja predstavlja juzni obod Panonske nizije.
            Na nekoliko stotina metara od manastira nalazi se izvor koji je otkriven 1747. godine. Kako kaze zapis 
            od strane Svilajncanina Stanoja Petrovica. Njegovi sinovi Petar i Koja cesmu izvedose. A njihovi 
            sinovi Marko i Djoka i kapelu napravise. I tako generacijama potomci u amanet ostavljaju da se isto
            radi. 
            Manastir Zaova

            Pripada Branicevskoj eparhiji.  Nalazi se u blizini magistralnog puta Pozarevac-Petrovac. U istorijskim
            izvorima prvi put se pominje 1467. godine a prema predanju podignut je u drugoj plovini 14. veka za 
            vreme vladavine kneza Lazara. Manastirska crkva je radjena u moravskom stilu i posvecena je Svetom 
            Mihajlu i Gavrilu. 
            Vise puta je rusen i obnavljan. Zivopis (potice iz doba kneza Aleksandra Karadjordjevica) a u to vreme 
            uradio ga je samouki i veoma trazeni slikar Zivko Pavlovic kome je slavna pozarevacka slikarka Milena 
            Pavlovic-Barili dalji potomak. Odmah pored manastira nalazi se jos jedan izvor vode. 
            Predanje kaze da je sazidan na temeljima crkve koju su podigla braca Radici, vlastelini Pavle i Radul u 
            znak pokajanja sto su svoju sestru Jelicu rastrgli konjima poverovavsi u laznu optuzbu njene snahe 
            Pavlovice da joj je ubila sina u kolevci. Saznavsi za istinu kasnije braca su u znak pokajanja na sestrinom 
            grobu podigla crkvu. Cuvsi za ovaj dogadjaj koji je kasnije opevan u pesmi Bog nikome duzan ne ostaje 
            knez Lazar je uoci boja na Kosovu ne Jelicinom grobu sagradio mali hram koji je narod prozvao Zaovina 
            crkva. Turci su je u 16. veku spalili do temelja. U 17. veku prilikom iskopavanja mestani sela Toponice 
            naisli su na njene ostatke i podigli crkvu brvnaru. Pocetkom 19. veka na mestu crkve brvnare
            podignuta je nova crkva od zidanog materijala. U vreme Prvog srpskog ustanka crkva biva razrusena ali 
            je obnovljena zahvaljujuci knezu Milosu Obrenovicu dok vozd Karadjordje crkvi u trajno vlasnistvo 
            poklanja njive i livade.

            Unutar manastira moze se videti zazidan Jelicin grob sa freskom koja predstavlja njeno rastrzanje sa 4 
            konja. Ovaj grob obidje godisnje nekoliko hiljada posetilaca a najvise na Svetog Iliju 2. avgusta jer se 
            smatra da je tada Jelica nastradala. 
            Ostale fotografije mozete da pogledate na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/ 
             

Нема коментара:

Постави коментар