Srbija - Rudnik (Misa, Veliki, Srednji i Mali Sturac), 25.11.2017.

            Rudnik je varosica na istoimenoj planini. Nalazi se na 100 km juzno od Beograda. Prvi put 1922. godine 

            Rudnik je proglasen za vazdusnu banju. Ima mnostvo staza za setnju, prijantu klimu, cist vazduh i 

            arheoloska nalazista pa ga ovo cini lokacijom sa veoma povoljnim turisticko-geografskim polozajem. 

            Iako najvisi vrh planine ima visinu od 1132 metra (Cvijicev vrh, Veliki Sturac) jos 8 vrhova ima visinu 

            preko 1000 metara.

            Na samom ulasku u grad nalazi se spomenik Arseniju Lomi i podignut je na mestu gde se nalaze 
            njegovi posmrtni ostaci. Spomenik je takodje posvecen i svim ratnicima stradalim u periodu od 1912. 
            do 1918. godine. Ovaj znameniti Rudnicanin proglasen je za coveka koji je zavrsio Prvi i zapoceo Drugi
            srpski ustanak. Po njemu nazvane su mnoge ulice u Srbiji. 

            Nas oko 80 krenulo je iz varosice na obilazak planine i njenih znamenitosti. 

            Prva kraca pauza kod crkve Svetog Djordja. Nova crkva sagradjena je na mestu gde je nekad postojala 
            stara crkva a sagradjena 1453. godine i to je bila prva crkva na Rudniku. Nova crkva osvestana je 2006. 
            godine. U studiji  rudnicko-kacerskog hronicara Borisava Celikovica nalazi se podatak o 55 crkava i 17 
            manastira na ovom podrucju. 

            Nedaleko od crkve nalazi se deo arheoloskog nalazista na imanju Nikica. Rudnik je u proslosti bio 
            centar rudarstva. Pre dolaska Rimljana ovaj prostor su naseljavali Iliri a potom Kelti. Prema brojnim 
            ostacima podaci ukazuju da je ovde nekad postojalo veliko rimsko naselje sa trgom, crkvama, 
            upravnim zgradama i zdanjima za vladare. Upravo se radi na otkopavanju ovih ostataka a ovo imanje 
            Nikica sa okolnim dvoristem Slobodana Markovica cini arheolosko nalaziste Drenje. 

            Objekti firme Rudnik i Floatacija Rudnik DOO. Rudarenje nije bio jedini izvor prihoda stanovnistva ovog 
            kraja. Za vreme vladavine kralja Dragutina krajem 13. veka Rudnik postaje druga kovnica srpskog novca 
            u Srbiji. Dinar kralja Dragutina je prvi srpski dinar ca cirilicnim natpisom. Takodje na Rudniku kovnicu 
            novca imao je i despot Djuradj Brankovic kao i letnjikovac. Rudnik je bio mesto i sa razvijenom 
            trgovinom i zanatstvom te mesto odakle se sirio kulturni uticaj na citavu Srbiju. 

            Na izlasku iz naselja prelepo sredjena dvorista sa vikendicama. 

            Na trecem kilometru od varosice nailazi se na sumsku kucu. Motel Sumska kuca raspolaze sa dva
            dvokrevetna apartmana i jednom jednokrevetnom sobom. Sve sobe imaju televizor, telefon i kupatilo. 
            Poseduje restoran sa 50 mesta. Okruzena je stablima bukve i bora. 

            Pogled na Gradove i put ka Misi. Na ovom delu nalaze se ostaci turske varosi i tvrdjave koji se prvi put 
            pominju u 14. veku.

            Bogomolja Misa

            O burnoj istoriji zivota na Rudniku postoje tragovi na raznim mestima a najznacajnije svedocanstvo o 

            zivotu ljudi na Rudniku nalazi se na ovom mestu gde je bio centar svih dogadjanja. O Misi je sacuvano 

            predanje da je bila bogomolja latinskih (katolickih) Sasa koji su ovde radili u sluzbi srpskih vladara u 13. 

            veku. Mnogi nazivi mesta u ovom kraju poticu od Sasa pa tako i Misa.

            Turci su Misu pretvorili u dzamiju cim su zauzeli Rudnik. Iako je znatno ostecena istrazivanja ukazuju da 
            se radilo o tipu dzamije iz druge polovine 15. veka. Nakon oslobadjanja od Turaka Misa je ostala kao 
            dokaz da su na ovim prostorima ziveli razni narodi (kako kazu) u davno prohujalom vremenu izazivajuci 
            radoznalost o spoju tri kulture na istom prostoru. 

            Od Mise nastavljamo uspon ka najvisem vrhu Rudnika. 

            Na najvisem vrhu Rudnika (Cvijicev vrh, Veliki Sturac, 1132 metra). 

            Pogled na Cvijicev vrh sa staze kojom se dolazi na Srednji Sturac. 

            Nakon Velikog uspon na Srednji Sturac. 

            Na vrhu Srednji Sturac.

            *Canon u ruci, alternativa mobilni telefon Samsung S8 

            A onda u kolce. Savremeni planinari: mobilni telefon, bluetooth zvucnik i Uzicko na vrhu:-). Drugi s 
            leva, najstariji ucesnik ture, 82 godine. Sve pohvale. 

            Na putu za Mali Sturac. I na Malom Sturcu nas veliki hercegovacki besjednik Goran:-). 

            Nedaleko od Malog Sturca nailazi se na arheolosko nalaziste Prljusa (proglaseno za teritoriju od 

            posebnog istorijskog i kulturnog znacaja). Lokalitet je registrovan 1980. godine a iskopavanja poceta 

            osamdesetih godina 20. veka nastavljena su 2010. godine.

            Sirovine sa Prljuse koriscene su jos u neolitu (mladje kameno doba). Eksploatacija rude bakra vezuje se 

            za period od 4000 godina pre nove ere. Na ovom ovom lokalitetu dokumentovano je vise od 20 

            praistorijskih okana. Metalni predmeti izradjeni od rude iz ovog rudnika otkriveni su u juznoj Bugarskoj 

            sto dokazuje znacaj najstarije eksploatacije rudnika i razgranate puteve trgovine sirovina na Balkanu.

            Arheolosko nalaziste Prljusa je od velikog znacaja jer je to najveci poznati praistorijski rudnik bakra u 
            Evropi (na osnovu povrsine koju zahvata, vidljivih rudarskih okana i nalaza rudarskih alatki). 

            U suton pogled na Ovcar.

            Dolazak u varosicu Rudnik i zavrsetak ture. 

            Ostale fotografije mozete da pogledate na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/