Srbija - Oman (Homolje), 30.9.2017.

            Istocna Srbija. Homolje. Ova mala ali lepa geografska oblast pripada Karpatsko-balkanskim planinama. 
            Homoljske planine podsecaju na ostrvski tip planine a isticu se svojom masom iz pravca Pozarevca. 
            Homolje je poznato po svojoj relativno dugoj tradiciji planinarenja i osnivanja prvih planinarskih 
            drustava u ovom delu Srbije. Cela ova oblast poznata je po mleku, siru, medu, narodnim nosnjama i 
            sacuvanoj arhikteturi. 

            Odmah na pocetku pogled puca u daljinu ka Velikom Krsu i Borskom Stolu. Ovaj deo je uglavnom 
            obrastao hrastovim i bukovim sumama dok se na najvisim delovima nalaze pasnjaci i livade te stara
            stocarska stanista koja su i danas u upotrebi. Od mleka ovaca s ovog podrucja pravi se cuveni homoljski 
            sir. 

            Srecemo malobrojne stanovnike na nasoj zacrtanoj stazi. Kao i uvek javljamo se domacinima a onda 
            saznah i po cemu Homolje dobi ime. Od pozdrava coveku odnosno od stare latinske reci Homo u
            latinsko-vlaskoj izvedbi pozdrava (U)OMULJE, (U)OMOLJE tj. (o)covece. Kazu da Omolje vremenom 
            dobi H ispred pa tako nasta Homolje. 

            Smenjuju se prostrane livade i suma. A ponegde izviri i poneka kuca. 

            Dok konkurencija:-) nikad ne spava. 

            Posle prve pauze zavrsni uspon na Oman. Oman se nalazi na prvoj trecini pesacke ture, znaci na nekih 
            5 km od starta. 

            Predivni vidikovci na sve strane. Pogled prema planini Starici kod Majdanpeka i kopovima rudnika. 

            Sa drugarima iz KAUP-a na vrhu Oman. Kako kazu vrh je retko posecivan iako citav ovaj kraj pruza 
            idealne uslove za setnju i opustanje.

            Ja sam se bas bio opustio:-).

            * Fotografisano mobilnim telefonom Samsung Galaxy S8 (Canon se opustio na rancu:-). 

            A onda Canon “streljacki vod” na visini (zadatka:-). 

            Zmijuga loma:-). Horizontalno, vertikalno. 

            Nekako Veliki Krs se uvek namece svojom velicinom. Njega cu obici u nekoj od narednih planinarskih
            tura. 

            A onda smo malo skrenuli:-). S puta u sumu. 

            Jos malo zagrevanja kroz sumu i pripreme za pivo a mozda nesto i pojedemo. 

            Posle nizbrdice opet uzbrdica. 

            Poneka vodena prepreka. 

            Izbijamo ka odredistu. 

            Ostavljamo domacine da se pripremaju za zimu.

            Kao i prelepo Homolje do nekog sledeceg druzenja. 

            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/