Srbija - Manastir Rujan, kanjon Djetinje, Staparska banja, Uzice, 8.7.2017.

            Manastir Rujan

            Smesten je u selu Vrutci (na 18 km od Uzica) a na desnoj obali istoimenog jezera. Stari hram potice iz 
            15. veka dok je novi manastir sagradjen u periodu od 2004-2006. godine. Ostaci starog hrama nalaze 
            se danas potopljeni rekom Djetinjom u jezeru koje se vidi na fotografiji ispod.

            Posvecen je Svetom Djordju. Poreklo imena Rujan potice od biljke ruj koja raste u dolini reke Djetinje. 
            Po njoj citava oblast kao i manastir nosi naziv Rujno. Pogled na manastir s juzne strane.

            Manastir ima poseban znacaj za srpsku kulturu posto je u njemu nastala i radila prva stamparija u 
            srednjovekovnoj Srbiji. Monah Teodosije je 1536. i 1537. godine stampao Rujansko Cetvorojevandjelje 
            tako sto je rezbario drvena slova a posle ih je slagao u drveni ram a potom otiskivao na papiru. Nakon 
            otkrivanja stamparije od strane Turaka biva spaljena a manastir srusen. Jedan potpuno ocuvani 
            primerak nalazi se u Pragu i ima 300 listova. Drugi delimicno osteceni primerak sa 296 listova cuva se u 
            ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Treci primerak koji je posedovala Narodna biblioteka 
            Srbije unisten je 1941. godine u bombardovanju Beograda. Samo jedan odlomak od 92 lista cuva se 
            danas u muzeju SANU.

            Unutar manastira nalazi se uzidan stub koji potice iz prvobitnog hrama. Manastir je osvestan 2006. 
            godine i naseljen monasima. Oblozen je crvenim kamenom koji podseca na ruj, biljku crvene boje. 
            Zidan je u stilu bazilike sto je jedinstven slucaj u Zickoj eparhiji.

            U porti manastira Rujan sahranjen je episkop zicki Hrizostom koji je zapoceo obnovu manastira Rujan. 

            Polazak na pesacku turu nedaleko od manastira Rujan a od brane na Djetinji. 

            Jezero Vrutci je vestacko jezero nastalo pregradjivanjem Djetinje uzvodno od Uzica. Dugo je 8 km i 
            nalazi se na 700 metara nadmorske visine.

            Usput. Neko u hladu neko na suncu (deo sesira jedne planinarke).

            Prirodna klima. Kroz tunele kuda je nekada isao cuveni Cira.

            Staparska banja

            Pesacenjem ka Uzicu nailazite na banju u selu Stapari. Stari je termalni lokalitet u zapadnoj Srbiji. Ovde 
            su pronadjeni kupalisni ostaci iz rimskog doba. Lekoviti izvori korisceni su neprestano i od srednjeg 
            veka do danas. Voda pogoduje obolelim od koznih bolesti i reumatskih oboljenja.

            Poslednjih godina volonteri samoinicijativno uredjuju banju.

            Sto sedeti u rashladjenom stanu s klimom kad mozes pesaciti na skoro +40 stepeni. Veciti kontrasi:-). 
            Deo grupe planinara u kanjonu Djetinje.

            Napustamo kanjon Djetinje:-).

            Prirodno rashladjivanje.

            Na vidiku prve kuce Uzica.

            Visoko gore ostaci starog grada.

            Stara hidrocentrala na Djetinji

            Nalazi se ispod starog uzickog mosta. Napravljena je 1900. godine i jedan je od simbola Uzica. Prva je 
            (u Evropi) elektricna centrala koja je radila na principu Teslinih polifaznih struja i druga u svetu 
            (napravljena pet godina nakon podizanja iste takve na vodopadima reke Nijagare u Americi).

            Krajnje odrediste, Uzice. Grad sa oko 55000 stanovnika. Godine 1946. u cast Josipa Broza Tita ime mu 
            je promenjeno u Titovo Uzice koje je nosio do 1992. godine. Usput, u bivsoj SFRJ svaka republika i 
            pokrajina imala je gradove imenovane po Titu: Titovo Velenje (Slovenija), Titova Korenica (Hrvatska), 
            Titov Drvar (Bosna i Hercegovina), Titovo Uzice (Srbija), Titograd (Crna Gora), Titov Veles (Makedonija) 
            i 2 pokrajine: Titov Vrbas (Vojvodina), Titova Mitrovica (Kosovo).

            Za nastanak imena Uzica vezane su 4 legende. Po prvoj za vreme Turaka kada su narod vracali u logor 
            opasan zicom vikali su Vodimo ih u zice. Po drugoj u Uzicu su se pravila mala uzad (uzice) za vezivanje 
            snopova zita. Treca legenda kaze  da je u gradu postojao ducan koga su lopovi stalno harali dok trgovac 
            jednog dana nije postavio mnogo zice oko njega. Kada su se lopovi sledece vece upleli rekli su Nikad 
            vise u zice. Pa narod posle oslobadjanja prozva grad Uzice. Cetvrta legenda kaze da je grad dobio ime 
            po uskim i dugackim njivicama na prostoru danasnjeg grada sa obe strane reke koje su nazivane uzice.

            A na kraju. Stalano neka muka:-). Pivce i nesto dijetalno. Pecenje ili palacinke.

            Ostale fotografije mozete pogledati na sledecoj adresi https://duskoopacic.smugmug.com/