Srbija - Surdulica, Besna Kobila, rodna kuca Bore Stankovica (Vranje), 30.04.2017.

            Drugog dana boravka spustili smo se s Vlasinskog jezera u Surdulicu a potom isli na uspon na 
            vrh Besne Kobile. Potom u Vranje u obilazak rodne kuce Bore Stankovica.

            Surdulica

            Gradsko je naselje u Pcinjskom okrugu. Ima oko 12000 stanovnika. Mesto datira iz 1530. godine a Turci 
            su ovde boravili do 1888. godine. Nalazi se na nadmorskoj visini od 475 metara. Smestena je u kotlini 
            okruzena planinama Cemernik, Vardenik i Kukavica. Kroz Surdulicu proticu dve reke, Vrla i Romanova. 

            U centru grada dominira zgrada sa zutom fasadom. Nedaleko uz Vrlu nalazi se zgrada suda, policije i
            bioskopa. 

            Besna Kobila

            Besna Kobila je planina koja se nalazi u jugoistocnoj Srbiji na 40 km od Vranja. Pripada (kao i Cemernik)

            planinama Rodopskog sistema. Najvisi vrh joj je (istoimeni vrh) visine 1923 metra. Krajem 19. veka 

            grebenom ove planine prostirala se granica izmedju Srbije i Bugarske.

            Po predanju ime je dobila kada je devojka Feja (iz danasnjeg mesta Kriva Feja) krenula na kobili na ovu 

            planinu. Kada je kobila pobesnela bacila je Feju sa sebe. Od povreda nazvase je kriva Feja a planina 

            dobi ime po pobesneloj kobili, Besna Kobila.

            Polazak na uspon od planinarskog doma. 

            Bez komentara. 

            Idemo gore u oblake. Vrhovi su vecim delom godine pod snegom. U podnozju se nalazi suma dok su 
            visi delovi pod pasnjacima. 

            Vreme za drugu pauzu i poziranje. 

            A izmedju cetinara prelepi vidikovci. 

            Vreme je pocelo da se kvari (pa nas je na vrhu sibala kisa a ni vetar nije bio nista slabiji).

            Na vrhu Besne Kobile. Kad (ne)naidje oblak. 

            Pogled (s najviseg vrha) na repetitorsku stanicu. 

            Kad se „navucete“ na prirodu:-). 

            Silazak s planine i polazak za Vranje. 

            Muzej kuca Bore Stankovica 

            Kuca u kojoj se rodio knjizevnik Borisav Stankovic (1875-1927) nalazi se u Baba Zlatinoj ulici (u 

            nekadasnjoj Donjoj mahali). Ovaj plac kupila je Borina baba Zlata po kojoj je ulica i dobila ime. 

            Podignuta je 1855. godine kao cetverodelna kuca s otvorenim tremom i doksatom (vrstom balkona) 

            pod kojim je ulaz u podrum. Kao varijanta razvijene moravske kuce predstavlja spomenik narodnog

            graditeljstva.

            U dvoristu se nalazi basta, stari dud, kaldrma, bunar i letnja kuhinja. Ovakvo okruzenje podseca na 
            davno zaboravljeni Borin svet skriven od modernog doba. 

            Posle konzervatorsko-restauratorskih radova 1966. godine ovde je smestan Muzej Bore Stankovica koji 
            je otvoren za turiste. Ima status spomenika kulture od velikog znacaja. Gostinska soba je najveca
            prostorija u kuci. Namestena je poluorijentalno. 

            Pored gostinske nalazi se Zlatina soba sa krevetom i razbojem za tkanje. 

            U kuci se nalazi i razno posudje. 

            Odeca, portret.

            Borina najpoznatija drama je Kostana (ciji je lik zasnovan na istoimenoj pevacici i igracici romskog 
            porekla koja je zivela u drugoj polovini 19. veka i prvoj polovini 20. veka). Sadrzi teme srpskog folklora i
            patrijahalnih obicaja s kraja 19. veka. I najpoznatiji roman Necista krv gde kroz glavni lik Sofke
            (poslednjeg potomka ugledne vranjske porodice) Bora govori o uzdizanju, degeneraciji i gasenju jedne 
            porodice te o moralnom izopacenju njenih clanova te nesreci koja pada na Sofkina ledja i prenosi se na 
            njene potomke. 

            Ostale fotografije mozete da pogledate na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/