Srbija - Becej, Tisa, Curug, 20.5.2017.

            Ovo je bila tradicionalna akcija planinara “Pesacimo u prirodi – 2017” u organizaciji planinarskog 

            drustva “Lesson” iz Beceja a u okviru obelezavanja 10 godina postojanja PD Lesson. Obisli smo 

            becejsku prevodnicu Slajz, mali muzej elektranu a potom pesacili nasipom pored Tise i uz samu Tisu pa 

            u povratku kroz Medenjacu i Goranski park do polazne tacke koja je ujedno bila i cilj.

            Ljubaznost Becejaca za svaku pohvalu kao i docek i organizacija te ukazano gostoprimstvo. Ovde nema 
            GMO-a:-) vec samo organsko. Kad vas docekaju Becejci to izgleda ovako (ne pamtim kada sam jeo na 
            zapecenom hlebu masti i paprike:-). 

            Becejski Duracell:-) da izdrzite citavu turu. Domaci dzem od kajsije i sljive i pogonsko gorivo:-). 

            Pored Tise ka becejskoj prevodnici. Na ovoj pesackoj turi bilo je nekoliko stotina ucesnika (osim
            planinara i ucenici osnovnih skola iz Beceja) a po evidenciji 19 planinarskih drustava. 

            Becejska prevodnica (Šlajz)

            Prva je prevodnica u Evropi koja je koristila sopstvenu proizvedenu struju (za otvaranje i zatvaranje 
            kapija). Gradjena je u periodu od 1895. do 1899. godine na spoju backog kanala sa Tisom. Idejni tvorac 
            i organizator gradnje kanala od Backog Gradista do Beceja kao i prevodnice bio je carev general Istvan 
            Tir (nalazi se podatak da su celicni delovi prevodnice projektovani u birou francuskog inzenjera 
            Gustava Ajfela). Od 1975. godine je van upotrebe i zasticena je kao spomenik kulture od izuzetnog
            znacaja. 

            Pored prevodnice nalazi se mali muzej elektrana u kome su izlozene informacije o kanalu, izgradnji 
            prevodnice, fotografije i delovi nekadasnje elektrane. 

            Pored Tise. 

            Spomenik Pobeda

            U Beceju ga zovu i kip Slobode. Predstavlja zahvalnost stanovnicima Beceja koji su se borili u Drugom 
            svetskom ratu. Statua predstavlja krilatu boginju Pobede, Niku. Autorka spomenika je poljska 
            umetnica, vajarka K. Plavska Jackijevic. 

            Udaljavamo se od Beceja nasipom pored Tise.

            Osvrt ka Beceju. Neko peske neko autom. 

            Skrenuli:-). Ka Tisi. 

            Tisa

            Najduze ja pritoka Dunava. Izvire u Ukrajini a prolazi kroz Slovacku, Madjarsku, Rumuniju i Srbiju. Uliva 
            se u Dunav kod Starog Slankamena. Duzine je 1358 km. U Vojvodini deli Backu i Banat. 

            Posle Tise izbijamo u prostranu vojvodjansku ravnicu i vracamo se ka Beceju. 

            Kuce usput. 

            Goranski park

            Zelena oaza Beceja sa 2300 stabala i oko 100 razlicitih vrsta drveca i zbunja. Prvobitno sagradjen 1969. 
            godine. Gorani Beceja su u periodu od 1970-1985. zasadili preko 400000 sadnica sirom opstine Becej. 
            U parku se nalaze autohtone vrste kao sto su bela vrba, zalosna vrba, bela topola, crna topola ali i 
            strane vrste kao sto je mocvarni cempres, ginko biloba, beli bor itd. U toku dana u parku se cak mogu 
            videti srna i zec a veverica se vec odomacila. Nocu se iz parka cuje sova i cuk. 

            Na kraju ture zaigralo se kolo. I mladi i stariji. 

            Iz Beceja idemo u Curug i posecujemo srpsku pravoslavnu crkvu Vaznesenja Gospodnjeg.

            Sagradjena je 1862. godine i predstavlja spomenik kulture od izuzetnog znacaja. Crkvu je projektovao 

            nemacki vojni inzenjer Josif Krafi. Pored cuvenih majstora imali su na raspolaganju jos 100 ljudi i 20 

            zapreznih kola iz Curuga. Kamen temeljac je polozen 1857. godine a sledece godine je sagradjen 

            centralni toranj. Godine 1860. sagradjena su dva sporedna tornja.

            Jedan je od najmonumentalnijih hramova u Vojvodini. Dugacak je 54 metra, sirok 15 dok je centralni 
            toranj visine 54 metra. Glavni ulaz je istaknut tremom koji grade dva para korintskih stubova. Curuska 
            crkva poznata je i po zvonima jer je veliko zvono po dimenzijama trece u Evropi. 

            Curuski hram je poznat i po ikonostasu koji je izgradjen po nacrtu profesora Mihaila Valtrovica a po 
            ugledu na ikonostase iz nasih srednjevekovnih manastira. Ikone za ikonostas je radio akademski slikar 
            Djordje Krstic iz Beceja a bile su zavrsene i postavljene pred Uskrs 1898. godine. Godine 1952. 
            ikonostas je stavljen pod zastitu drzave kao neprocenjiva vrednost. 

            Posle posete crkvi idemo u cardu Tiha Tisa na strudle s makom, orasima i dzemom:-). Opet muka:-).

            Nalazi se na obali Stare Tise (zatvoreni recni meandar reke Tise u obliku potkovice duzine 25 km). 

            Sama carda je uredjena spolja i iznutra u vojvodjanskom stilu. Osim ugostiteljske usluge u ponudi ima i 

            smestajne kapacitete kao i organizaciju raznih proslava.

            Mozete iznajmiti camac i provozati se Starom Tisom. U dvoristu setaju domace zivotinje. 

            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/