Treskovac
(Treskavac)
Preko puta Lepenskog vira nalazi
se jedan od najuocljivijih ugasenih vulkana u ovom delu Evrope. Ova
dva
lokaliteta su istorijski vezana. Stanovnici Lepenskog vira (najstarije evropske
civilizacije, preko 8000
godina) na osnovu ovog vrha i izlazaka i zalaska sunca
merili su vreme (sto se smatra prvim solarnim
kalandarom, pre 8300 godina).
Naime ovde sunce izlazi 2 puta u toku dana i to samo 21. juna na dan
dugodnevnice (prvo se pojavi pa zadje iza vrha pa se opet pojavi). Na osnovu
ovog dogadjaja
stanovnici Lepenskog vira su merili
vreme.
postavljena je ovde da bi se bolje docarao izgled Treskovca.
Vreme nas nije posluzilo ali smo na samom vrhu imali periode suncanog vremena sto je ipak bilo
dovoljno da se zabelezi pogled s vrha.
Ovaj predeo pripada rumunskom
nacionalnom parku Parcul Natural Porțile de
FierI (Park prirode
Gvozdena Vrata). Obuhvata povrsinu od 115655
hektara i nalazi se u jugozapadnom delu Rumunije gde
obuhvata rumunski deo
Gvozdenih Vrata te se proteze levom obalom Dunava u oblastima Caraș-
Severin and
Mehedinți. Najveci je nacionalni park u Rumuniji.
Penjuci se ka vrhu s jedne strane neprestano vidite isti a s druge strane pogled seze na Dunav i klisuru.
U prvom delu uspona preovladavu vise-manje cistine i livade dok u drugom delu uspona se uglavnom
ide kroz sumu.
Ne zna se tacno poreklo imena ali
se zna da kada udaraju gromovi onda skoro svi udaraju po vrhu i
tada se sve
trese. Kod nas ga jos zovu i sa a Treskavac (rumunski Varful Trescovat,
755 м).
Izmedju stena.
Pogled s vrha. Pored Dunava (na slici ispod levo) bela gradjevina je objekat arheoloskog nalazista
Lepenski vir.
Vidju ljepote na sve strane:-).
Spust s vrha opet vodi delom kroz sumu a delom preko livada.
Usput smo obisli jednu od mnogobrojnih pecina.
A uvece bili pocasceni zalaskom sunca s pogledom na Golubacku tvrdjavu.
Ostale fotografije mozete da pogledate na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/.
Нема коментара:
Постави коментар