Srbija - Viminacijum, 6.11.2016.

            Viminacijum

            Na osnovu arheoloskih istrazivanja vojni logor (castrum) nastao je u I veku kada je Rimsko carstvo

            doslo do dunavskog prostora. Bio je glavni grad provincije Gornje Mezije (Moesia Superior), kasnije 

            Prve Mezije (Moesia Prima) i stalni logor Legije VII Klaudije.

            Kratka istorija:

            -          Zivot u gradu bio je veoma ziv za vreme rimskog cara Domicijana (81-96. godine).

            -          Za vreme rata (101-107. godine) protiv Dakije (danasnje Rumunije) bio je mesto okupljanja 

                    legija pod vodjstvom imepratora Trajana i polazna tacka za napad na Decebala (kralja Dacana).

            -          U vreme vladavine rimskog cara Gordijana (238-244. godine) stice status kolonije rimskih 

                    gradjana i pravo kovanja lokalnog novca.

            -          Godine 376. u  njemu se nalazila Legija VII Klaudijeva (bila je jedna od 4 legije s kojom je Cezar 

                    krenuo na Galiju).

            -          Grad je razoren 441. godine pod najezdom Huna.

            -          Obnovljen je 535. godine za vreme vladavine cara Justinijana I.

            -          Avari zauzimaju grad 584. godine.

            -          Oko 600. godine Vizantija prelazi u ofanzivu i romejska vojska se grupise u Viminacijumu i 

                    napada Avare.

            -          Srednjovekovni period se jos istrazuje a bugarski istoricari smatraju da je Viminacijum bio 

                    bugarsko uporiste poznato pod imenom Branicevo (po zapisima iz 1019. godine).

            -          U 12. veku zapisi kazu da je Branicevo bio malo siromasni grad.

            -          U 17. i 18. veku Evropa dobija informacije o Viminacijumu.

            -          U 19. veku obelezen je na karti Knezevine Srbije.

            -          Obimna istrazivanja pocinju u 20. veku (1977. godine) zbog izgradnje termoelektrane i 

                    povrsinskog kopa Drmno.

            Zvanicno je otvoren 5. oktobra 2006. godine. 

            Polozaj na uscu Mlave u Dunav omogucio je brz ekonomski razvoj grada. Nalazi na otkrivenim 
            nekropolama ukazuju na veliko bogatstvo stanovnika grada. Tokom istrazivanja pronadjeno je 14000
            grobova u kojima je nadjeno 40000 predmeta a medju njima vise od 700 zlatnih i srebrnih predmeta. 
            Istrazivanja se rade najsavremenijom tehnologijom ukljucujuci satelitsku navigaciju, termovizijska 
            snimanja, georadar, magnetometar i stereoskopsku analizu. 

            Osim nadzemnog uredjen je i deo u kome se moze videti deo podzemnog sveta. U ovom delu mogu se 
            videti grobnice sa freskama. Originali se nalaze u muzejima u Pozarevcu i Beogradu. Jedna od freski 
            oslikava lik zene sa zagonetnim pogledom koja krasi jednu od 28 oslikanih grobnica. Moguce je uci
            samo uz pratnju vodica a paznja se skrece klaustrofobicnim osobama i osobama koje imaju problem sa 
            ledjima zbog skucenog prostora na odredjenim mestima. 

            Terme

            Predstavljaju jedno od obelezja rimske civilizacije a kao obicaj opustanja i uzivanja u javnim gradskim
            kupatilima. Svaki grad je imao bar jednu gradjevinu ovog tipa. Prema Rimljanima pored kupanja i
            dobre ishrane za coveka su bile vazne vezbe i masaze. Cesto se na ovim mestima odvijao i kulturni i 
            poslovni zivot. Bile su dostupne svim slojevima stanovnistva. Na pocetku su se zene i muskarci zajedno 
            kupali da bi vremenom bili odvojeni. Deci je bio zabranjen ulaz. 

            Viminacijumske terme su najvecim delom sacuvane ispod poda odnosno u nivou podnog grejanja. 
            Sistem podnog grejanja cinili su stubovi od opeke visine 80 cm i prazan prostor izmedju njih kroz koji je 
            strujao topao vazduh. Pored bazena sa toplom vodom uvek je postojao i bazen sa hladnom vodom. 
            Sacuvani su ostaci pet lezista. U termama su se nalazile i druge prostorije kao sto su toaleti i 
            svlacionice. Voda je do termi dopremana akvaduktom sa izvorista istocno od grada. Arheoloskim 
            istrazivanjima utvrdjeno je da je postojalo i nocno kupanje. 

            Amfiteatar

            Na mestu nekadasnjeg amfiteatra uradjena je delimicna rekonstrukcija i sagradjen deo 
            improvizovanog. Amfiteatri su tipicno rimske gradjevine velikih dimenzija elipsaste ili ovalne osnove sa
            arenom u sredistu i izdignutim sedistima oko nje. Gradjeni su za odrzavanje spektakla odnosno za 
            borbe izmedju divljih zivotinja, gladijatorske borbe, lov na zivotinje, egzekucije osudjenika i druga 
            nadmetanja. Prvobitno su poceli da se grade na jugu Italije da bi se kasnije izgradnja prosirila po 
            citavom carstvu. Gradili su se na ravnom terenu ili su se oslanjali na prirodne nasipe (kao sto je 
            viminacijumski). Viminacijumski amfiteatar potice iz 2. veka prvobitno napravljen od drveta a potom 
            od drveta i kamena. Bio je dimenzija 84x74 metra. Ukupan kapacitet originalnog amfiteatra bio je oko 
            7000 ljudi. 

            Mamuti

            Posebnu atrakciju u okviru arheoloskog parka Viminacijum predstavlja paleontoloski park u kome se 
            nalaze ostaci mamuta. Najznacajniji nalaz predstavlja mamut koji je ocuvan u celosti poznat kao Vika.
            Nadjen je na dubini od 27 metara (starost 1 milion godina i najstariji je mamut nadjen u Evropi). 
            Prostor sa koga su iskopani ostaci nalazio se nekada u pradelti Morave. Mamut pripada retkim vrstama 
            i najstarijim na svetu. Karakteristicno da je skelet ostao u potpuno anatomskom polozaju sto je prava 
            retkost. Procenjeno je da je mamut zenka, star oko 60 godina, visine oko 4.5 metra, dugacka preko 5 
            metara i tezine oko 10 tona. 

            Osim Vike ovde su izlozeni i ostaci drugih mamuta a imena su dali ucenici okolnih skola. 

            Domvs Scientiarvm Viminacivm

            Ili Vila rustika. Napravljena je po uzoru na vilu iz Pompeje. Bila je sastavni deo uz rimski grad i vojni 

            logor. Danas je zamisljena kao mesto gde bi se u odredjenom razdoblju okupljala poslovna i

            intelektualna elita u ambijentu istrazivanja rimskog grada i vojnog logora. U ostalom vremenskom 

            periodu bila bi namenjena turistima. Ukupne dimenzije objekta su 65x60 metara. Ukupan kapacitet 

            objekta je 126 posetilaca.

            Gornji nivo sastoji se od niza atrijuma oko kojih se nalaze kancelarije, laboratorije kao i prostorije za
            smestaj i individualni rad strucne ekipe i smestaj posetilaca. Na ovom nivou se nalaze i biblioteka sa 
            citaonicom, dokumentacioni centar, kuhinja s trpezarijom (u kojoj je moguce probati i italijanske 
            specijalitete) te replika rimskih termi. Cena prenocista s doruckom je od 6000-12000 dinara. 

            Donji deo je delimicno izolovana zona sa posvecenom bezbednosti i striktnom kontrolom klime zbog 
            muzejske zbirke i depoa. Izlozene su i makete dela grada. Jedna od maketa trenutno “putuje” po svetu. 

            Postavka sarkofaga i bista rimskih vojskovodja u podzemnom nivou. 

            Pogled na Vilu rustiku spolja. 

            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/