Glavni je i najveci grad Albanije.
Od oko 3 miliona stanovnika Albanije 1/3 zivi u Tirani.
Za naziv grada postoji vise izvora
od theranda gde su stanovnici
nazivali ovaj prostor po specificnosti
terena koji je nastajao od slivanja vode s planina u ovaj deo, pa od tyros reci koja znaci mlekara jer su
se na ovom prostoru okupljali pastiri s okolnih podrucja da prodaju mleko.
terena koji je nastajao od slivanja vode s planina u ovaj deo, pa od tyros reci koja znaci mlekara jer su
se na ovom prostoru okupljali pastiri s okolnih podrucja da prodaju mleko.
Grad je osnovao Sulejman Pasa
1614. godine. Po izvorima iz ovog perioda kazu da je grad nazvao po
Tehranu u cast jedne od svojih pobeda kod Teherana u Persiji (danasnjiIran ) dok drugi izvor kaze da je
grad dobio ime po dvorcu Tirkan.
Tehranu u cast jedne od svojih pobeda kod Teherana u Persiji (danasnji
grad dobio ime po dvorcu Tirkan.
Glavni je grad Albanije od 1920.
godine. Grad je univerzitetski centar zemlje kao i politicki, kulturni i
ekonomski centar. Lezi na reci Išm. Prosecna nadmorska visina grada je oko 100 metara.
ekonomski centar. Lezi na reci Išm. Prosecna nadmorska visina grada je oko 100 metara.
Na ulasku u
grad.
Dok prilazite gradu sa svih strana
nalaze se poslovni prostori, razna predstavnistva firmi, nove
zgrade.
Za razgledanje uzeg centra grada
imali smo 2 sata uvece pa ukratko o vidjenim objektima (nekoliko
sledecih fotografija ispod nastao je fotografisanjem iz autobusa).
sledecih fotografija ispod nastao je fotografisanjem iz autobusa).
Zgrada
Politehnickog univerziteta
studenata.
Arheoloski
muzej
predmeta. Deo objekata nije izlozen zbog nedostatka prostora. Ima nadleznost nad arheoloskim
ekspedicijama koje se sprovode u zemlji kao i nad drugim muzejima kao sto je arheoloski muzej u
Dracu.
Zgrada
Predsednistva
1946. do 2013. bila zgrada Vlade Albanije. Zgrada je konacno zavrsena 1941. godine. Pripada stilu
moderne arhikteture. Zgrada je okruzena velikim brojem drveca a u svom okrugu ima i teniski teren.
Zgrada sedista
premijera
Boje u suton.
U samom centru grada nalaze se zgrade razlicitih ministarstava. Na slici ispod je zgrada Ministarstva
finansija.
Skenderbegov
trg
Sahat
kula je sagradjena 1822. godine.
Stepeniste ima 90 stepenika do vrha u obliku spirale. Visine je
35 metara i kada je sagradjena bila je najvisa gradjevina u gradu. Provobitno je imala zvono iz Venecije
koje se oglasavalo na svakih sat vremena. Godine 1928. kupljen je novi sat od Nemaca ali je unisten u II
svetskom ratu. Posle II svetskog rata sat je bio zamenjen rimskim satom iz Skadra da bi 1970. rimski sat
bio zamenjen kineskim. Rekonstruisana je u periodu od 1981. do 1999. Pristup vrhu je besplatan.
Poslednja rekonstrukcija izvrsena je 2010. godine.
35 metara i kada je sagradjena bila je najvisa gradjevina u gradu. Provobitno je imala zvono iz Venecije
koje se oglasavalo na svakih sat vremena. Godine 1928. kupljen je novi sat od Nemaca ali je unisten u II
svetskom ratu. Posle II svetskog rata sat je bio zamenjen rimskim satom iz Skadra da bi 1970. rimski sat
bio zamenjen kineskim. Rekonstruisana je u periodu od 1981. do 1999. Pristup vrhu je besplatan.
Poslednja rekonstrukcija izvrsena je 2010. godine.
Etem Bej
dzamija datira iz 18. veka. Izgradnju je
zapoceo Mola beg a zavrsio njegov sin Hadzi Etem beg
(unuk Sulejman pase). Za vreme komunisticke vlasti bila je zatvorena ali je otvorena 1991. godine.
Unutra su oslikana stabla, vodopadi i mostovi sto je retkost u islamskoj umetnosti (oslikavanje mrtve
prirode). Dzamija moze da se obidje kada nisu molitve. Na ulasku mogu da se uzmu cipele za obilazak
dzamije.
(unuk Sulejman pase). Za vreme komunisticke vlasti bila je zatvorena ali je otvorena 1991. godine.
Unutra su oslikana stabla, vodopadi i mostovi sto je retkost u islamskoj umetnosti (oslikavanje mrtve
prirode). Dzamija moze da se obidje kada nisu molitve. Na ulasku mogu da se uzmu cipele za obilazak
dzamije.
Istorijski
muzej
Najveci je muzej u zemlji. Otvoren
je 1981. godine. Prostor je velicine 27000 kvadratnih metara a
18000 kvadratnih metara je izlozbeni prostor. Ima vise paviljona, od antickog doba do srednjeg veka, II
svetskog rata, komunisticke vladavine i majke Tereze.
18000 kvadratnih metara je izlozbeni prostor. Ima vise paviljona, od antickog doba do srednjeg veka, II
svetskog rata, komunisticke vladavine i majke Tereze.
Pravoslavna crkva (Vaskrsenje Hristovo)
Oslikanost iz unutrasnjosti crkve.
Kuca Envera
Hodze (fotografisano u potpunom mraku uz
pojacanje svetla na foto-aparatu)
Enver Hodza (1908-1985). Rodjen je
u Djirokastru. Bio je komunisticki lider Albanije od 1944. do smrti
1985. godine. Takodje bio je i premijer Albanije kao i ministar spoljnih poslova te ministar odbrane.
Period vladavine karakterisao je eliminaciju opozicije, primenu smrtne kazne, dugotrajnih kazni zatvora
i iseljavanje njihovih porodica u udaljena sela koja su bila pod kontrolom policije i tajne policije
(Sigurimi). Bio je fokusiran na obnovu zemlje nakon II svetskog rata, izgradnju prve pruge u Albaniji,
smanjenje nepismenosti tezeci da Albanija postane i ekonomsko nezavisna. Zaduzivanje i strane
investicije bile su zabranjene. Zanimljiv podatak je da je Albanija 1981. godine izvezla robu u vrednosti
od 290 miliona dolara a uvezla robu od 280 miliona dolara i imala je suficit od 10 miliona dolara.
1985. godine. Takodje bio je i premijer Albanije kao i ministar spoljnih poslova te ministar odbrane.
Period vladavine karakterisao je eliminaciju opozicije, primenu smrtne kazne, dugotrajnih kazni zatvora
i iseljavanje njihovih porodica u udaljena sela koja su bila pod kontrolom policije i tajne policije
(Sigurimi). Bio je fokusiran na obnovu zemlje nakon II svetskog rata, izgradnju prve pruge u Albaniji,
smanjenje nepismenosti tezeci da Albanija postane i ekonomsko nezavisna. Zaduzivanje i strane
investicije bile su zabranjene. Zanimljiv podatak je da je Albanija 1981. godine izvezla robu u vrednosti
od 290 miliona dolara a uvezla robu od 280 miliona dolara i imala je suficit od 10 miliona dolara.
zivotnim standardom.
Palata
kulture
Nalazi se na Skenerbegovom trgu.
Prvi kamen za izgradnju polozio je Nikita Hruscov 1959. godine.
Zgrada je zavrsena 1963. godine. U svom sastavu ima Nacionalnu biblioteku, Narodno pozoriste Opere
i baleta.
Zgrada je zavrsena 1963. godine. U svom sastavu ima Nacionalnu biblioteku, Narodno pozoriste Opere
i baleta.
Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/
Нема коментара:
Постави коментар