Rumunija - Aninske planine (Leordiš), 22.2.2025.

            Aninske planine se nalaze na udaljenosti od 150 km od Beograda. Pripadaju Banatskim planinama           

            (Munții Banatului) koje su smeštene u jugozapadnoj Rumuniji. Prostiru se na jugu do Đerdapske klisure, 

            na zapadu i severu do ivica Banata a na istoku do dolina reka Tamiš i Černa.  

            Početak pešačke ture je na 21 km od grada Oravica, tačnije nedaleko od naselja Štajredorf (Štajersko 

            selo) u kojem su 1780. godine otkrivena najveća nalazišta uglja u Banatu. U ovom kraju u 19. veku 

            počinju da niču kopovi uglja i gvozdene rude što je dovelo do kolonizacije Nemaca po kojima je selo 

            ponelo ime.

            Iako na ovoj stazi nije bilo previše kraških oblika reljefa na drugom kilometru pešačenja naišli smo na 

            mali ulaz u pećinu koja se u registru pećina Rumunije vodi kao Vodena pećina na Madrisagu. 

            Pretpostavljam da se radi o zatrpanom ulazu posto se na Internetu pronalaze informacije o mnogo većim 

            dimenzijama pećine.

            Šumu Karpata već nahvalih više puta u prethodnim opisima. Na ovoj turi se smenjivala bukova šuma sa 

            manjim brojem četinara. Iako je staza bila dugačka uspon nije težak pošto je takoreći nagib ravnomerno 

            raspoređen duže cele staze. Nema eksponiranih delova staze.

            Snega nije bile previše za ovaj period godine. Oko desetak centimetara. Naravno dok ste na Karapatima 

            ne zaboravite da se nalazite u staništu medveda. Kod već poznatog saveta da se ne pribilžavate 

            medvedici koja ima mlade, preporuke su i: Ne ići u planinu u grupama manjim od troje, praviti buku 

            (glasno pričati, imati na sebi okačene predmete koji zveckaju) i po mogućnosti nositi biber sprej (koji vam 

            može spasiti život).

            Staza je ispresecana livadama koje ovde nose naziv pojana ili što bismo mi rekli poljana. Prva na koju 

            stižemo je Cvetna poljana (Piona flori). Udaljena je nešto manje od 10 km od početka pešačke ture. Na 

            istoj pravimo dužu pauzu radi obedovanja jer smo na vrhu očekivali jače udare vetra. Odavde do vrha 

            ima oko 2 km.

            Sa vrha Leordiš (najvišeg vrha Aninskih planina) se pruža predivan pogled u više pravaca. Pravo ispred se 

            nalazi Crvena poljana (Poiana roşchii) koja je jedna od najvećih u nacionalnom parku Kanjon Nere-

            Beušnice i na Aninskim planinama. Raskrsnica je brojnih puteva i staza a jedna od njih vodi i do vrha 

            Leordiš. Na njenom levom kraju se nalazi vrh Karaš Mare (visine 1907 metara) koji je drugi najviši vrh 

            ovih planina.

            Naravno, na vrhu nije izostala jedna zajednička fotografija. Sa drugarima iz PD Orfej. Zahvaljujući PD Orfej 

            obilazimo vrlo često nove staze u Srbiji kao i u okruženju.

            Na vrhu uživamo u pogledu koji doseže daleko u unutrašnjost Karpata. 

            Pošto je ovo vrh ture i najlepši vidikovac najviše detalja posvećujemo njemu i vidikovcima sa istog. U 

            daljini se vidi NP Semenik. Jednim delom se nalazi na Aninskim planinama a drugim delom na 

            Semeničkim planinama. Obuhvata površinu od 36000 hektara. Čak 80 površine obuhvataju bukove 

            šume. Takođe u njemu se nalaze mnogobrojne pećine, klisure i poljane. U njemu izvire reka Nera. Ceo 

            ovaj kraj pripada okrugu Karaš-Severin.

            Na putu ka završnoj tački prolazimo većim delom kroz šumu ali se pojavi i neka poljana. Jedna od njih je 

            Poljana Golumba. Sa iste se pružaju takođe prelepi vidikovci na Karpate. Puna je mravinjaka a smatra se 

            da je nekad bila puna stoke koju je čuvalo lokalno stanovništvo kojeg sada ovde nema kao ni njihovih 

            domaćinstava. Koristimo poslednje zrake sunca da fotografišemo ove predele.

            Turu smo malo produžili u odnosu na prvobitan plan da dužina bude 23,5 km. Sa vrha Leordiš smo se 

            vraćali drugom stranom grebena pa smo prepešačili skoro 28 km (po GPS-u 27,9 km). Zbog kraćeg vidnog 

            dela dana na kraju staze nas hvata mrak. Međutim zbog relativno male udaljenosti Beograda u isti 

            dolazimo pre 22.00 sata. 

            Ostale fotografije možete da pogledate na  https://duskoopacic.smugmug.com/