Srbija - Krupajsko vrelo, Gospodarev kamen, Osanicka klisura, prerast Kasonje, Gornjacki podzemni grad, 25.8.2024.

            Ovo je bila takoreci hedonisticka tura gde smo u toku jednog dana obisli nekoliko lokacija u istocnom 

            delu Srbije. Prvo odrediste je bilo Krupajsko vrelo. Cesta je polazna tacka za planinarska pesacenja. 

            Udaljeno je 35 km od Zagubice. Voda ovog kraskog vrela dolazi sa dubine od 120 metara gde je otkriven 

            horizontalni kanal duzine 70-90 metara u koji dospevaju vode planine Beljanice. Temperatura vode je 9-

            11 stepeni. Zasticeno je kao spomenik prirode od nacionalnog znacaja Republike Srbije.

            Vrelo i okruzenje je u posedu porodice Petrovic koja je kupila imanje 1938. godine. Nakon izgradnje 

            brane na Krupajskom vrelu (1946. godine) Petrovici su izgradili vodenicu i valjaricu (za zavrsnu obradu 

            vune). Danas je tu pansion i restoran u kome mozete probati pastrmku iz obliznjeg ribanjka. Ispred 

            restorana se nalazi bazen u kome se mesaju vode termalnog izvora sa vodom Krupajskog vrela.  

            Put nas dalje vodi do Gospodarevog kamena (poznat i po imenu Gospodareva stolica). Ovaj lokalitet nije 

            svrstavan u lokacije koje se cesto obilaze. Nalazi se na tromedji sela Krupaja-Lipovica-Bliznak. Tura je 

            lagana i ukupne je duzine 4,2 kilometra. Put je sve vreme kolski i mozete pesaciti u bilo kojoj vrsti obuce.

            Na putu ka Gospodarevom kamenu. Otprilike jedna polovina puta je kroz sumu. 

            Kako nam rekose u ovom kraju, po legendi na ovom mestu boravio je sin cara Lazara, despot Stefan 

            Lazarevic. Na ovom kamenu pravio je planove za borbe dok je istovremeno u podnozju posmatrao obuku 

            svojih vojnika za iste.

            Sa Gospodarevog kamena pruza se prelep pogled na Krupaju i okolinu.

            Na putu ka Osanici posecujemo malu privatnu pivaru (koja radi u saradnji sa austrijskom pivarom pa 

            odatle u nazivu Friedrich). Ovo nefiltrirano tamno i svelto pivo sadrzi 5,5% alkohola. U svom sastavu ima 

            izvorsku vodu Krupajskog vrela. Ime je dobilo po planinskom lancu Homolja. Pivo mozete degustirati na 

            licu mesta. Posluzuje se u krigalama od pola litra. A moguce je kupiti i flasirano.

            Sledece odrediste bilo je selo Osanica sa istoimenom rekom i klisurom.

            Nedavno markirana staza Velika Setaca nosi ime po istoimenom najvisem vrhu (583 metra). Pocinje i 

            zavrsava se u selu Osanica. Klisura Osanicke reke je zasticeno prirodno dobro III kategorije. Zvanicno 

            pocinje od vestacki napravljene brane na reci Osanici 500 metara uzvodno od sela. U klisuri se nalazi 166 

            biljnih vrsta, 22 vrste ptica i 15 vrsta sisara. Karakterisu je polupecine, izvori vode i prerast Kasonje. 

            Prerast Kasonje

 

            Nalazi se u najuzem delu Osanicke klisure. Udaljena je 1,5 km od polazne tacke (odnosno 2 km od centra 

            sela). Ukupna duzine prerasti je 18 metara. Sirine je od 3 do 5 metara. Debljina (visina) kamenog dela je 

            5 metara. Da biste je prosli morate se izuti ili je preci u obuci za vodu. Preporucuje se obilazak u 

            mesecima sa niskim vodostajem. Nama je prijalo gazenje u hladnijoj vodi kao i niza temperatura u sumi 

            klisure.

            Tura je zaista bila sadrzajna i na kraju obilazimo Gornjacki podzemni grad. Ovo je cetvrti put da sam se 

            nasao pored manastira Gornjak ali u prethodnim pesacenjima nisam imao priliku da posetim ovu 

            nekadasnju fabriku municije (ili je bar to trebala biti). Zato cesto kada me pitaju koje planinarsko drustvo 

            je najbolje kazem da su sva dobra i da su svi vodici jedinstveni na svoj nacin. Samo putovanje sa svim 

            planinarskim drustvima i svim vodicima omogucice vam da vidite celu Srbiju (a i sire). Ovaj put zahvalnost 

            Borisu sto nam je pokazao ovaj poseban lokalitet.

            Nekada tajna bivse Jugoslavije i nikad zavrsena fabrika oruzja i municije. Objekat se pruza duzinom od 

            nekoliko kilometara ispod Homoljskih planina. Ovaj je manji od ukupno dva kompleksa. Njegovu 

            izgradnju su poceli Nemci tokom Drugog svetskog rata. Izgradnja je nastavljena u posleratnom periodu ali 

            je i zaustavljena. Pominju se razni razlozi, od politickih do blizine granice s Rumunijom odnosno bivsim 

            Istocnim blokom.

            U slucaju rata objekat je trebalo da posluzi kao skloniste i komandno mesto. U njemu nikad nije 

            proizveden ni jedan metak. Fabrika je preseljena u Travnik (u Bosnu i Hercegovinu). Iako je bio vojna 

            tajna lokalno stavnistvo je znalo za njega. Danas se u njemu mogu videti i ostaci dzakova sa djubrivom 

            koje je lokalno stavnistvo koristilo za uzgoj pecuraka. Ulaz u podzemne tunele udaljen je manje od jednog 

            kilometra od manastira Goranjak. Objekat nije osvetljen pa je obavezno da imate ceonu lampu. Iako je na 

            zidovima ispisano Exit (Izlaz) preporucuje se obilazak sa vodicem. Kao i vecina slicnih objekata mogao bi 

            da se pretvori u turisticku atrakciju.

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/