Bugarska - Belogradcik (kamene formacije, tvrdjava Kaleto), pecina Magura, 3.5.2024.

            Iako smo kisu izbegli prva dva dana prvomajskih praznika u Bugarskoj treci dan nismo mogli. Za utehu 

            rekose mi planinari da je ovako vise misticno:-) premda je fotografija ipak svetlo (grcki svetlopis).

 

            Belogradcik

 

            Nalazi se u severozapadnom delu Bugarske. Od Sofije je udaljen 180 km, Vidina 50 km te granice sa 

            Srbijom 15 km. Grad i okolina su smesteni na severnim padinama Stare planine. Nadmorska visina mesta 

            je 500 metara a u ovom delu Bugarske preovladava kontinentalna klima.

            Grad ima oko 5000 stanovnika. Oblast Belogradcika je prvobitno bila naseljena Tracanima a posle njih 

            ovom oblascu vladaju Rim i Vizantija. Juzni Sloveni naseljavaju ove krajeve u 7. veku a u 14. veku padaju 

            pod vlast Turaka koji ostaju na vlasti do 19. veka. Danasnje stanovnisto cine u orgromnoj vecini Bugari i 

            mali procenat Roma.

            Grad je poznat po svojoj istoimenoj tvrdjavi (bugarski Белоградчишка крепост) odnosno drugog naziva 

            Kaleto. I kamenim formacijama po kojima neki ovu oblast nazivaju bugarski Meteori (pandan grckim 

            Meteorima).  

            Tvrdjava je podignuta u belogradciskim stenama u vreme Rimskog carstva i sastoji se od tri dela koji 

            zauzimaju povrsinu od 10000 kvadratnih metara. Bedemi tvrdjave su sirine dva metra i dostizu visinu od 

            12 metara. Danas je jedno od najocuvanijih utvrdjenja u Bugarskoj i proglasena je za nacionalni spomenik 

            od izuzetnog znacaja. 

            Evo ispod pomenute misticnosti s pocetka:-). Tvrdjava je u pocetku Rimljanima sluzila kao izvidnica kada 

            su podignuti zidovi sa severozapadne i jugoistocne strane dok je sa suprotne strane pristup bio nemoguc 

            zbog stena visine i do 70 metara. U 14. veku tvrdjavu prosiruje bugarski vladar Jovan Stracimir kada 

            tvrdjava postaje jedna od najznacajnih u ovom delu Bugarske. Tada pada u ruke Turcima koji sa njom 

            vladaju do 19. veka kada je i poslednji put koriscena u ratnim dejstvima.

            Belogradciske stene su grupa vezanih sedimentnih stena neobicnih oblika. Vecina je formirana pre 

            nekoliko stotina miliona godina erozijom i drugim geomorfoloskim procesima. Zauizmaju povrsinu od 50 

            kvadratnih kilometara. Protezu se u pravu severozapad-jugoistok i to od sela Rabisa do sela Belotinci.  

            Tokom perioda Jure (unazad 145-205 miliona godina) suva klima i velike temperature formirale su veliku 

            kolicinu gvozdje-oksida sto je stenama dalao crvenkastu boju. Belogradciske stene su glavna atrakcija u 

            severozapadnom delu Bugarske (zajedno sa tvrdjavom i Magura pecinom). Spomenikom prirode su 

            proglasene 1949. godine.  

            Jedan deo grupe je pesacio od tvrdjave pored stena do centra grada. Pesacka staza je laka i duzine je oko 

            5 kilometara. Drugi deo grupe je otisao u centar Belogradcika. Stene Belogradcika se nalaze u Bugarskom 

            nacionalnom registru znamenitosti od 1987. godine. Januara 2009. proglasene su za sedam cuda prirode 

            u Bugarskoj.

            Na putu ka Srbiji obilazimo pecinu Maguru. Nastala je na krecnjackom brdu Rabisa nadmorske visine 461 

            metar. Poznata je bila i kao Rabiska pecina od 1942. do 1972. po istoimenom selu u kome se nalazi. 

            Udaljena je 17 km od Belogradcika. Najlepsa je i najduza pecina u Bugarskoj.

            Procenjena starost pecine je 15 miliona godina. Duzine je 2,5 kilometara i celom duzinom je osvetljena. 

            Glavni deo pecine cini sest komora razlicitih velicina. Temperatura u pecini je 12 stepeni tokom citave 

            godine a najposecenija je tokom letnjih meseci. U pecini su nadjeni kosti praistorijskih vrsta (medveda, 

            hijene, lisice, vuka, divlje macke i vidre). Dok od danasnjih stanovnika tu su samo slepi misevi. 

            U pecini su otkrivene praistorijske slike. Pristup istima (bez dodatne naplate i turistickog vodica) nije 

            omogucen da bi se sacuvale, zato su na slici ispod postavljene male slike preuzete s Interneta. Prikazuju 

            verske ceremonije, lovacke scene i bozanstva. Crtezi plesa i lova su najznacajniji u pecini. Solarni kalendar 

            iz preoida neolita (oko 5500 godine p. n. e) predstavlja najraniji kalendar otkriven u Evropi. U pecini je 

            identifikovano oko 750 slika. Pecina do 1993. nije bila zasticena i ulaz je bio besplatan pa je deo crteza 

            unisten. Otvorena je za posetioce tokom cele godine.

            Na izlasku iz pecine moguce je koristiti mali voz za povratak na polaznu tacku obilaska pecine. Na drugu 

            stranu pogled se pruza ka Rabiskom jezeru. Najvece je i najstarije tektonsko jezero u Bugarskoj. Povrsine 

            je 3,25 km2, prosecne dubine 10 metara. Specificno je da nema ni jednu otoku kao ni jedan sliv. U letnjim 

            mesecima posecuju ga kupaci kao i ribolovci tokom citave godine.

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/