Manastir
Radovasnica
Nalazi se u istoimenom selu.
Udaljen je 23 km od Sapca. Smesten je u podnozju planine Cer. U turskim
zapisima
prvi put se pominje 1600. godine kao manastir Kosanik. U starim zapisima nalazi
se jos jedan
njegov naziv, Hram Svetog Mihaila i Gavrila. Uloga manastira je
bila veoma znacajna kroz istoriju jer su se
u njemu zbrinjavali vojnici,
ranjenici i izbeglice. Ovaj manastir pomogao je u podizanju i obnovi drugih
srpskih manastira i crkava.
Prva crkva manastira sagradjena je
u prvoj polovini 15. veka u stilu raske skole. Bila je tzv. trolisne osnove sa
kubetom i polukruznom oltarskom apsidom. Rekonstrukcija stare crkve radjena je
2011. godine. Time
je dobila novi izgled (izduzenu osnovu sa pripratom i
kubetom). U blizini crkve nalazi se i konak.
Od manastira odmah pocinje planinarska staza ka odmoristu Krstovi. Prvi deo staze ima nekoliko manjih
Od manastira odmah pocinje planinarska staza ka odmoristu Krstovi. Prvi deo staze ima nekoliko manjih
kaskadnih uspona do Krstova a nakon toga ide ravnim grebenom i spustajuci se ka
manastiru Cokesina.
Cerom. Staza skoro celom duzinom ide kroz sumu tako da je pesacenje u hladovini na oko 500 metara
Cerom. Staza skoro celom duzinom ide kroz sumu tako da je pesacenje u hladovini na oko 500 metara
nadmorske
visine bila dobra odluka za odlazak iz grada i gradske temperature od 38
stepeni.
Iako je Cer u potpunosti obrastao sumom na retkim mestima postoje vidikovci sa kojih se pruza predivan
Iako je Cer u potpunosti obrastao sumom na retkim mestima postoje vidikovci sa kojih se pruza predivan
pogled ka
podnozju planine i Macvi.
Sa Krstova nastavljamo pesacenje ka manastiru Cokesina.
Pesacku turu zavrsavamo u manastiru Cokesina. Manastir smo obisli u jednoj od prethodnih pesackih
Vidikovac
Krstovi
Jedan je od najlepse uredjenih
vidikovaca na Ceru. Krst je podignut 2014. godine na stotu godisnjicu
Cerske
bitke od strane potomaka cerskih junaka u znak zahvalnosti svojim precima.
Njihova zelja bila je
da ovo mesto bude vecni podsetnik na hrabrost cerskih
junaka ali i mesto gde ce dolaziti ljubitelji prirode
odakle ce uzivati u
pogledu na Gucevo, Iverak i Drinu. Ovog puta
druzenje sa planinarima PD Avala.
Uz napomenu da uspon do Krstova
uopste nije tezak:-).Sa Krstova nastavljamo pesacenje ka manastiru Cokesina.
Pesacku turu zavrsavamo u manastiru Cokesina. Manastir smo obisli u jednoj od prethodnih pesackih
tura pa samo ukratko. Nalazi se u istomenom selu.
Tokom svoje istorije vise puta je rusen i obnavljan. Na
starim temeljima u
periodu od 1786-1788. izgradjena je nova crkva koja je srusena za vreme Prvog
srpskog ustanka kada se na ovom mestu odigrala bitka poznatija kao Boj na Cokesini. Danasnja crkva
izgradjena
je u periodu od 1820. do 1823. godine. Za vreme Drugog svetskog rata je ponovo
ostecen pa
je obnovljen 1962. godine. Poslednja velika obnova uradjena je 2002.
godine kada je sazidan novi konak i
nova zgrada u tzv. ekonomskom delu. Crkva je
posvecena rodjenju Presvete Bogorodice. Nepokretno je
kulturno dobro kao
spomenih kulture od velikog znacaja. Neke
nove markacije.
samo juzna
polovina tvrdjave posto je severnu polovinu odnela Sava . Sagradjena je po obrascu koji je
upotrebljen
prilikom izgradnje tadasnjeg Kladova i Zemunskog grada. Smatra se da je
izradjena na
temeljima nekadasnje rimske tvrdjave.
Utvrdjenje je podigao Isa-beg
Isakovic (jedan od prvih zapovednika u Bosni i osnivac mahala a kasnije i
gradova (Sarajeva, Sapca, Novog Pazara)) i nazvao ga Bogur Delen (probijac boka). Naziv je
predstavljao
njegov cilj a to je da napad bude po boku a ne po glavnom pravcu
dejstva. Madjari su zauzeli tvrdjavu
1476. da bi je Turci ponovo povratili 1521.
godine (kada je u turske ruke pala i Beogradska tvrdjava).
Pocetkom 20. veka
veoma je ostecena eksplozijom barutane. Danas je spomenik kulture od velikog
znacaja u kojoj se odrzavaju razne manifestacije.
Pored tvrdjave se nalazi plaza Stari grad. Tokom leta je jedno od posecenijih sabackih mesta. Osim
Pored tvrdjave se nalazi plaza Stari grad. Tokom leta je jedno od posecenijih sabackih mesta. Osim
setanja i kupanja postoji mogucnost
iznajmljivanja kajaka. Tu su i ugostiteljski objekti u kojima se pored
raznovrsnog pica sluzi uglavnom brza hrana. Nakon obilaska tvrdjave ovde pravimo
duzu pauzu pre
povratka u Beograd.
Svaka ti čast na propratnom tekstu o lepoti i znamenju naše zemlje sem uživanja u planinarstvu
ОдговориИзбриши