Srbija - Djurdjevi stupovi, Petrova crkva, Novi Pazar, 10.9.2023.

            Manastir Djurdjevi stupovi

 

            Jedan je od najstarijih srpskih manastira. Podignut je u 12. veku na uzvisenju pored Novog Pazara. 

            Sagradio ga je zupan Stefan Nemanja. Crkva je posvecena Svetom Djordju i gradjena je u stilu raske skole 

            (spoj vizantijske i romanske arhikteture). Posebnost manastira su dve kule sa zvonicima (cije je 

            rekonstrukcija u toku) po kojima je manastir dobio ime (kule, stupovi). Poslednji vladar iz loze Nemanjica 

            kralj Dragutin doprineo je izvodjenu obimnijih radova u manastiru u 13. veku. U 16. veku je vise puta 

            obnavljan a najvece stradanje dogadja se u 17. veku tokom austrijsko-turskih ratova. Tada monasi 

            napustaju manastir a Turci spaljuju sve manastirske zgrade koje nisu obnovljene u narednih trista godina.

            Radovi na obnovi manastira poceli su sezdesetih godina proslog veka koji su pokrenuti od strane 

            Narodnog muzeja u Beogradu dok je Republicki zavod za zastitu spomenika zapoceo arheoloska 

            istrazivanja. Konaci manastira izgradjeni su 2002. godine cime je pocelo naseljavanje monaha nakon tri 

            veka. 

            Radovi na obnovi citavog manastira i dalje traju. Od bogatog zivopisa ostali su samo fragmenti. Posle 

            Drugog svetskog rata jedan deo fresaka je prenet u Narodni muzej u Beograd. Na UNESCO listi svetske 

            kulturne bastine nalazi se od 1979. godine u okviru prostorne celine Stari Ras sa Sopocanima.

            Pogled na Novi Pazar od manastira Djurdjevi stupovi. Nalazi se na 300 km juzno od Beograda u dolini 

            reka Raske, Josanice, Dezevske i Ljudske na nadomorskoj visini od 496 metara. Grad ima oko 72000 

            stanovnika a sa okolinom oko 107000. Okruzen je planinama Golijom i Rogoznom. Kraj je bogat 

            prirodnim resursima kao i brojnim spomenicima kulture.

            Crkva Svetih apostola Petra i Pavla (Petrova crkva)

 

            Najstariji je spomenik crkvene arhikteture na prostoru Srbije i prvobitno sediste Raske eparhije i 

            najstarija sakralna gradjevina na Balkanu (ispod temelja crkve nadjeni su grobovi rimskih i slovenskih 

            plemica iz petog veka pre nove ere). Iskopavanja iz 1956. govore da je u jezgru crkve pronadjena grobna 

            humka iz 5. veka iznad koje je izgradjen hriscanski hram u ranom srednjem veku. U spisima vizantijskog 

            cara Vasilija II pominje se 1020. godine. Oblika je rotonde sa upisanim cetvorolistom.

            Tokom vladavine Nemanjica bila je mesto znacajnih dogadjaja. U njoj je krsten Stefan Nemanja kao i 

            njegovi sinovi Rastko (Sveti Sava), Vukan i Stefan (Nemanja II). U ovoj crkvi Stefan Nemanja se zamonasio 

            kada je predao vlast sinu Stefanu Prvovencanom. Podizanjem okolnih gradjevina (Sopocani, Djurdjevi 

            stupovi, Studenica...) crkva polako gubi znacaj koji je imala. Nakon dolaska Turaka crkva se pominje kroz 

            sve vekove (od 15. do 19). U crkvi je oktriveno 114 kvadratnih metara fresaka u cetiri sloja. Najstarije 

            poticu s kraja 9. veka a najnovije iz 13. veka. Crkva je okruzena pravoslavnim grobljem sa spomenicima 

            karakteristicnih izvedbi i to u obliku krsta, trapeza i pravougaonika. Obnovom zvonika u prvim godinama 

            21. veka pocinje se sa redovnim bogosluzenjem.

            Lejlek i Arap dzamija

 

            Lejlek dzamija je najstarija dzamija u gradu. Sagradjena je 1516. godine. Jedna je od retkih dzamija sa 

            kupolom na podrucju Sandzaka. U zapisima se jos pominje i kao Havale Ahmed begova dzamija. Manja je 

            gradjevina sa otvorenim tremom koji je podeljen na tri dela lukovima po duzini. Minaret je izgradjen od 

            tesanog kamena. Po legendi ime je dobila po rodi (turski leylek) koja ja ne ovom mestu klimala glavom 

            gore-dole ukazujuci na mesto gde treba da bude sagradjena dzamija.

 

            Arap dzamija je sagradjena 1528. godine. Po predanju dzamiju je podigao Hasan beg (Hasan Celebija) koji 

            je bio Arapin po kome je i dobila ime. Velika obnova zapoceta je 2016. godine kada je zatvorena za 

            vernike. Tokom obnove 30.7.2018. grom je udario u minaret i dodatno je ostetio. U potpunosti je 

            obnovljena 2021. godine.

            Cavica kuca i Amir agin han

 

            Kuca je uglednih begova Cavica, Sahsuvar bega i Semsi bega s pocetka proslog veka. Tada je bila najvisa 

            gradjevina u gradu. Gradjena je na osnovu izgleda iste kuce koju je Semsi beg video u Solunu te je 

            odlucio da ovde napravi bliznakinju cija je izgradnja zavrsena 1911. godine. Medjutim Cavici se nikad nisu 

            uselili u istu. U njoj su boravile austrougarska, nemacka i srpska vojska. Posle Drugog svetskog rata je 

            nacionalizovana. Jedno vreme je u njoj bila gimnazija pa osnovna skola. Na kraju je ostala prazna sa 

            pricom o povracaju begovskim potomcima. Moze se cuti i prica da je Semsi bega stigla kletva jer je tada 

            sa najvise gradjevine u gradu mogao da gleda zene po tudjim avlijama.

            Amir agin han bio je mesto gde su svracali mnogobrojni putnici. Potice iz 17. veka. Poseduje izrazitu 

            arhitektonsku i istorijsko-urbanisticku vrednost i jedan je od lepsih hanova u zemlji. Danas se u njemu 

            nalaze ugostiteljski objekti. Pod zastitom je drzave i predstavlja spomenik kulture od velikog znacaja.

            Isa begov hamam

 

            Hamam (kupatilo) je sagradio osnivac Novog Pazara Isa beg Isakovic u 15. veku. Zajedno sa prizrenskim 

            jedini je ocuvani objekat ovog tipa u Srbiji. Kao i svi hamami ima prostorije koje podrazumeva struktura 

            istog: sadrvan (javnu cesmu), kapaluk (prostor za odmor) i vise prostorija za kupanje. U zgradi su se 

            nalazile muske i zenske prostorije potpuno identicne i pregradjene zidom. Danas je vecim delom u 

            rusevinama dok se ceka rekonstrukcija istog.

            Muzej Ras

 

            Nalazi se u obnovljenoj gradjevini iz 19. veka koja je koriscena kao skolska zgrada. Danas je ovaj objekat 

            pod zastitom kao kulturno dobro. Znacajna je institucija vrednovanja kulturne bastine juga Srbije. U 

            njemu se nalaze predmeti od perioda neolita do danas s podrucja Novog Pazara, Sjenice i Tutina. Sadrzi 

            zbirku od 6000 eksponata koja je strucno obradjena i sredjena po zbirkama. Sastavni deo muzeja je soba 

            “alaturka” uredjena u orijentalnom stilu (cilimi, duseci, bakarno posudje...). Dok srpsku sobu 

            predstavljaju delovi namestaja i ikone.

            Novopazarska tvrdjava

 

            Predstavlja srednjovekovno tursko utvrdjenje koje je podigao Isa beg Isailovic u 15. veku. Ima oblik 

            trougla na cijim se uglovima nalaze bastioni (tabije) razlicitih osnova i dimenzija. Nadogradjivana je u 17. 

            veku a rekonstruisana u 18. veku. U 19. veku su dozidane dve kule, magacin za oruzje, manja dzamija i 

            kasarna. Danas je tvrdjava delimicno sacuvana. Uz severni bedem nalazi se relativno dobro ocuvana kula 

            zvana Motrilja ili Stara izvidnica. Nalazi se u samom centru grada na desnoj obali reke Raske. Unutar se 

            nalazi gradski park i biblioteka Dositej Obradovic.

            Crkva Svetog Nikole

            Potice iz 19. veka. Trobordna je gradjevina sa kupolom te trostrukom apsidom na istoku. Utisak 

            monumentalnosti daje raskosni ikonostas koji dominira citavim unutrasnjim prostorom. Duborezbarija 

            ikonostasa i ikone koje su na njega postavljene zdrzale su izvorni izgled zahvaljujuci rekonstrukciji iz 2011. 

            godine. Duborez je uradjen u vidu pozlacenih ukrasa koji okviruju svako ikonu pojedinacno. Ikone se 

            nalaze u tri zone. Prvoj zoni pripadaju Starozavetne ikone, drugoj zoni ikone Velikih praznika dok se u 

            trecoj zoni nalaze ikone Raspeca i pratece ikone. Rad je brace Daskalovic Djinoski: Teofila, Alekse i Vasilija.

            Kako zavrsiti posetu Novom Pazaru nego cevapima:-). Vrhunski.

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/