Srbija - Fruska gora (Manastir Beocin, Rim, Brankovac, Crveni cot, Orlove stene), 12.3.2023.

            Pesacka staza pocinje kod manastira Beocin u istoimenom mestu.

 

            Manastir Beocin se nalazi na severnim obroncima Fruske gore. Pripada Eparhiji sremskoj i predstavlja 

            nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog znacaja. Zenski je manastir. Prvi put se 

            pominje u turskim spisima iz 16. veka. U periodu do 18. veka (za vreme austro-turskih ratova) bio je 

            ostecen i povremeno napustan. Godine 1875. sa severne strane manastira sahranjen je pesnik Jovan 

            Grcic Milenko. Tokom Drugog svetskog rata manastir je bio opljackan a deo vracenih dragocenosti danas 

            se cuva u Muzeju pravoslavne crkve u Beogradu.  

            S juzne strane manastira nalazi se veliki park. Zovu ga i Versaj Srbije. Pre oko 150 godina bastovani koji su 

            odrzavali Versajski park dosli su u Beocin. U parku manastira izgradili su malu kopiju Versajskog parka sa 

            fontanom u sredini. Pored staza koje su presecale park zasadili su nisko zimzeleno rastinje kao i vrste 

            srebrnih borova i retkih cetinara. 

            Prvu duzu pauzu pravimo nakon predjenih 2,5 kilometra na izletistu koje se zove Rim. Njime gazduje 

            Udruzenje vlasnika privatnih suma „Sumska zajednica“ iz Beocina. Ali po tzv. „zdravom principu“. Svi 

            clanovi polazu pravo na ceo posed ali niko ne raspolaze tacno odredjenim delom poseda. Ugovorom iz 

            1903. godine definisano je da udeo mogu naslediti samo clanovi drustva. Time ove sume vise od 100 

            godina pripadaju naslednicima oko 40 beocinskih porodica. I medju najocuvanijima su na Fruskoj gori. Po 

            recima Beocinaca kao sto svi putevi vode u Rim tako i svi putevi Fruske gore vode ka ovom mestu. Ne bas 

            svi ali svakako mnogobrojne staze.

            Na Fruskoj gori postoji veliki broj izvora vode (oko 200). Mnogi od njih su uredjeni (kao Topdzijin izvor 

            pored koga smo prosli na ovoj turi). Voda vecine fruskogorskih izvora bogata je raznim mineralima. Osim 

            mnogobrojnih prolaznika vodu za pice koristi i lokalno stanovnistvo. Voda izvora u blizini livada ili na 

            obodima sume usmerava se u pojilista za zivotinje.  

            Fruska gora poznata je i kao staniste ugrozenih vrsta ptica. Jedna od njih je i orao krstas (koji se nalazi na 

            grbu Republike Srbije). Duzina tela mu je oko 80 cm a raspon krila oko 2 metra. Muzjaci i zenke su skoro 

            identicnog izgleda. U Evropi je uglavnom prisutan u Panonskoj niziji. Grade gnezda na vrhovima drveca a 

            cesto imaju vise od jednog gnezda na svojoj teritoriji. 

            Oznaka MB na stablima sume Fruske gore je skracenica od Manastir Beocin. Na sestom kilometru od 

            pocetka tura nalazi se izletiste (vidikovac) Brankovac.

            Ovde pravimo dugu duzu pauzu. Na njoj nam se pridruzuje Vijetnamka Elizabeta iz Australije koja se 

            preselila u Srbiju (na slici ispod nalazi se skroz desno). Kako rece: „Za moju prvu ljubav sam naucila srpski, 

            za drugu sam se preselila u Srbiju a za trecu sam pocela da putujem.“. Ostala je da zivi u Srbiji vec trecu 

            godinu a obozava da putuje kroz Srbiju i regionom. Razmenili smo kontakte tako da se nadamo 

            ponovnom susretu sa ovom ljupkom devojkom

            (https://www.youtube.com/channel/UCHzpKoapOV4v0apuTsa5MWA). 

            Pogled s Brankovca na Novi Sad. Severne padine Fruske gore su strmije od juznih. Proglasena je 

            nacionalnim parkom 1960. godine. Duzine je 78 a sirine 15 km. Na njoj su pronadjene 164 fosilne 

            zivotinjske vrste stare preko 100 miliona godina. Floru Fruske gore cini preko 1500 biljnih vrsta (od koji je 

            50 vrsta zasticeno). Na planini postoji nekoliko arheoloskih nalazista kao i veliki broj manastira. Srediste 

            uprave Nacionalnog parka je u Sremskoj Kamenici. I jedan interesanstan podatak. Oko 10% Fruske gore 

            nalazi se u Republici Hrvatskoj. 

            Stizemo na raskrsnicu u rejonu Crvenog cota i nastavljamo put ka Orlovim stenama. 

            Na ovom potezu (slika ispod) od raskrsnice do Orlovih stena (nedaleko od vrha Crveni cot (zvanicno 

            najvisi vrh Fruske gore, 539 metara)) a u okruzenju vojnog objekta (postujuci znakove zabrane nismo isti 

            fotografisali kao ni blizu okolinu) na kartama se nalazi podatak da je nadmorska visina veca od 539 

            metara sto ce reci da je visi od „najviseg“ vrha Fruske gore. 

            Orlove stene

 

            Pored gustih listopadnih suma ove stene najuocljivija su odlika Fruske gore. Geoloska istorija ovih stena 

            je  pocela veoma davno. Pre 200 miliona godina u Tetiskom okeanu (Tetisu) natalozio se pesak i 

            karbonatni mulj od kojih se vremenom formirao sloj pesacara i krecnjaka. Dalje kroz istoriju ovaj sloj 

            pretvarao se u tvrde stene duboko iznad zemljine povrsine. Radjanjem (uzdizanjem Fruske gore) stene 

            izbijaju ponovo na povrsinu gde danas odolevaju kisi, snegu, vetru i suncu.  

            Iako tvrde i kompaktne vremenom se sporo trose te se njihovi delovi kotrljaju u obliznji Orlovacki potok 

            gde se na putu do Dunava ponovo pretvaraju u pesak. Zubu vremena odolevaju vodic Zivota, Dulo-

            medo:-) i ostali drugari. Koji se posle Orlovih stena zakotrljase u Beograd. Do sledeceg vikenda i sledeceg 

            putovanja.

            Ostale fotografije mozete podagledati na https://duskoopacic.smugmug.com/