Slovenija - Ljubljana, 27.7.2019.

            Ljubljana

            Sa svojih oko 300000 stanovnika jedna je od najmanjih evropskih prestonica ali ujedno i jedna od 
            (takoreci) najljupkijih. Sto bismo rekli grad je bombona. Besprekorno cist i sredjen. Atmosfera 
            opustena. Nalazi se u centralnom delu Slovenije u ljubljanskoj kotlini na reci Ljubljanici. Prosecna 
            nadmorska visina je 288 metara. O imenu grada kazu da dolazi od ljubljena, drugi kazu od starog 
            bozanstva Laburus, treci od latinskog izraza za reku koji plavi, aluviana a cetvrti od nemackog Laibach 
            (mlaki potok). 

            Zmajev most

            Sagradjen je 1901. godine. Bio je prvi most u Sloveniji koji je imao asvaltni put a ujedno i prvi je 
            ljubljanski armirano-betonski most. Projektovao ga je austrijski arhitekta Jozef Melan dok je 
            oblikovanje mosta rad dalmatinskog arhitekte Jurija Zaninovica koji je dodao zmajeve od bakra koji su 
            simbol Ljubljane. Po legendi, nakon sto su pronasli zlatno runo Argonauti su plovili na sever Dunavom
            zatim Savom do Ljubljanice gde su se iskrcali da bi svoju ladju preneli do Jadranskog mora. Ovde su 
            naisli na veliko mocvarno jezero gde ih je napao zmaj kojeg je Jason Argonaut ubio. 

            Nedaleko od Zmajevog mosta nalazi se spomenik Valentinu Vodniku (slovenackom pesniku, novinaru i 
            svesteniku) kao i gradska pijaca koja se proteze sve to Tromostovlja. 

            Tromostovlje

            Cine ga tri mosta na reci Ljubljanici. Srednji most je namenjen prelasku vozila a krajnja dva za pesake.

            Prvi most na ovom mestu sagradjen je u 13. veku. Izgoreo je u 17. veku kada je ponovo bio zamenjen 

            drvenim. Zbog sigurnost u 19. veku ovde se zida Siptalski most koji je nazvan Francev most po 

            tadasnjem austrijskom vojvodi Francu Karlu. Nakon velikog zemljotresa 1895. dogradjen je sa svake 

            strane po jedan most namenjen pesacima. Ukupna sirina mostova je 20 metara. Poslednja veca

            rekonstrukcija bila je 1992. godine.

            U produzetku se nalazi Presernov spomenik i Franjevacka crkva (Crkva Marijinog vavedenja) sa 
            samostanom koja je gradjena u periodu od 1646. do 1660. godine. Jedna je od simbola Ljubljane i
            najposecenija crkva. 

            Robova fontana i Gradska kuca

            Robova fontana ili Fontana tri reke (Ljubljanice, Krke i Save) najpoznatija je ljubljanska fontana. 

            Napravljena je od mermera i rad je italijanskog vajara Franceska Robe iz 1751. godine. Radjena ja po 

            uzoru na italijanske fontane. Na sredini se nalazi imitacija egipatskog obeliska. Obnavljana je vise puta. 

            Nakon zemljotresa 1895. godine dogradjene su stepenice. Poslednja velika obnova bila je u periodu od 

            1979. do 2006. godine.

            Gradska kuca ili stari naziv Magistrat. Podignuta je na mestu ranije gradjevine iz 15. veka. Gradjena je u
            periodu obnove trga od 1717-1719. godine. 

            Herkulova fontana i Katedrala Svetog Nikolaja

            Nalazi se na Starom trgu. Na ovom mestu je nekada postojala fontana ali je unistena krajem 18. veka.

            Pocetkom devedestih godina proslog veka odluceno je da se popuni praznina na trgu i da se napravi 

            fontana nalik na nekadasnju. Kip Herkula visine 150 cm nalazi se na vrhu (originalni kip s nekadasnje 

            fontane nalazi se u Gradskoj kuci). U desnoj ruci drzi mac a levom rukom pritiska glavu cudovista

            Geriona. Ispod se nalaze figure cetiri delfina.

            Katedrala je sagradjena na mestu nekadasnje crkve iz 13. veka. Prvobitna crkva je izgorela u 14. veku.
            Novoizgradjena crkva ponovo je izgorela u pozaru 1469. godine a 1701. biva potpuno srusena da bi se 
            izgradila danasnja katedrala. Gradnja je zavrsena 1706. godine. Ovo je bila i prva izgradjena crkvena 
            kupola u Ljubljani. Glavna je crkva katolika gde bogosluzenja vrsi ljubljanski nadbiskup. Crkva je 
            posvecena Svetom Nikolaju, zastitniku ribara i moreplovaca. 

            Uspinjaca i Ljubljanski dvorac

            Nedaleko od katedrale nalazi se polazna stanica uspinjace koja vozi do Ljubljanskog grada.

            Prema arheoloskim nalazima prvo prisustvo ljudi na ovom prostoru datira iz 1200. godine pre nove ere 
            kada su bile podignute prve utvrde i naselje. Dvorac se prvi put pominje izmedju 1112. i 1125. godine. 
            Kao sediste koruskog vojvode Spanhajma pominje se 1144. godine. Prvi put je prosiren u 15. veku. Dok 
            u 16. i 17. veku dobija oblik kakvog je i danas. 

            Pocetkom 19. veka u njemu je postojao zatvor i deo vojnog obezbedjenja sto je smanjilo popularnost 
            objekta medju stanovnicima. Grad Ljubljana je 1905. godine kupio dvorac i u njemu su se naselili 
            stanovnici koji su tu ziveli do 60-tih godina proslog veka kada su zapocele pripreme za obnovu. Obnova 
            je trajala 35 godina. Devedesetih godina proslog veka dvorac je zaziveo kao deo ceremonije vencanja. 
            Kasnije su ovde pocele da se odrzavaju razne izlozbe. Dok je danas turisticka atrakcija.

            Pogled s dvorca na severozapad i u daljini Austriju. 

            Rimske zidine i Spomenik Antonu Askercu

            Emona je rimsko naselje na podrucju danasnje Ljubljane. Ranije se smatralo da je Emona pripadala 

            rimskoj provinciji Panonia dok danasnja istrazivanja kazu da je ona bila najistocniji grad Rimske drzave. 

            Oko 452. godine Emona je potpuno unistena nakon prodora Huna predvodjenih Atilom.

            Anton Askerc bio je slovenacki pesnik i svestenik. Zbog svadje s Crkvom prelazi da radi u ljubljanski 
            gradski arhiv. Prvu pesmu objavio je 1880. godine. Na pocetku je pisao lirske a kasnije i epske pesme. 

            Cankarjev dom

            Kulturni je i kongresni centar. Ime je dobio po slovenackom piscu Ivanu Cankaru. Gradjen je u periodu 
            od 1977. do 1981. godine. Ima 5 dvorana nazvanih po 5 uglednih slovenackih stvaralaca. Ispred zgrade 
            od 1982. godine nalazi se spomenik u obliku kocke na kome je prikazan Ivan Cankar. Tokom 
            iskopavanja temelja radnici su naisli na iskopine iz rimske Emone koje su oznacene granitnim kockama 
            ispred ulaza. 

            Trg republike

            Nekadasnji Trg revolucije. Najveci je trg u Ljubljani. Renoviranje danasnjeg platoa zavrseno je 2014. 
            godine kada je proglasen spomenikom kulture od nacionalnog znacaja. Na ovom mestu nekada su bili 
            smesteni severni zidovi Emone. Pronadjeni artefakti danas se cuvaju u gradskom muzeju. Kula LB-
            Ljubljanske banke (TR2) sagradjena je 1975. godine kada je pored postavljen Spomenik revoluciji. 
            Nakon zgrade NLB sagradjena je zgrada TR3 (ranije ISKRA). Nakon zavrsetka Cankarjevog doma 1981.
            pored kule TR2 sagradjen je Spomenik Edvardu Kardelju. Prekoputa se nalazi zgrada Narodne
            skupstine. 

            Narodni muzej i Grobnica narodnih heroja

            Narodni muzej je najstarija kulturna ustanova u Sloveniji. Deluje od 1821. godine. Podeljen je u sest

            razlicitih odeljaka ciji zaposleni sakupljaju, dokumentuju, istrazuju i izlazu muzejske predmete. Kroz 

            atraktivan nacin (digitalizacijom materijala) informise javnost o istoriji slovenackog prostora i o 

            slovenackoj kulturnoj bastini. Ima status istrazivacke institucije i ucestvuje u naucno-istrazivackim 

            programima. Lapidarijum muzeja sadrzi zbirku od 200 kamenih spomenika iz rimskog vremena (period 

            1-4. vek nove ere).

            Grobnica narodnih heroja nalazi se u parku ispred muzeja. Sagradjena je 1949. godine. Proglasena je 

            kulturnim spomenikom Slovenije 1983. godine. Iznad grobnice nalazi se sarkofag. Na istocnoj i 

            zapadnoj strani sarkofaga nalaze se bronzani reljefi s motivima iz NOB-a. Na gornjem delu sarkofaga 

            ispisani su stihovi slovenackog pesnika Otona Zupancica:

            Svima nam je dodeljena jedna otadžbina, i jedan život i jedna smrt.

            Predani slobodi, spremni smo za borbu, i šta je život i šta je smrt?

            Budućnost je vera, onaj ko umire za nju, uzdiže se u život kada pada u smrt. 

            Opera i Narodna galerija

            Zgrada opere je dom pozorista, baleta i opere. Gradjena je u periodu od 1890. do 1892. godine. Za 

            vreme Prvog svetskog rata nije bilo predstava. U sezoni 1918/1919. pocinju da se izvode francuske, 

            italijanske i slovenacke opere. Od 1919. u njoj sa radom pocinje sekcija baleta. Najveca rekonstrukcija 

            uradjena je 1998. godine kada je u zadnjem delu opere izgradjen moderan dodatak i obnovljen citav 

            stari deo pa se povrsina zgrade povecala sa 3500 na 10500 kvadratnih metara. Ukupno za obnovu je 

            utroseno 43 miliona evra a svecano otvaranje bilo je 10.12.2011. godine.

            Narodna galerija osnovana je 1918. godine. Ima najvecu zbirku umetnickih dela nastalih na slovenackoj 
            teritoriji u periodu izmedju srednjeg veka i 19. veka. Prva izlozba slovenackih autora bila je 1928. 
            godine. Proglasena je drzavnom institucijom 1946. godine. Sa severne strane 1993. godine sagradjeno 
            je prosirenje u koje je preseljen deo zbirke. U potpunosti je renovirana u periodu od 2012-2016. 
            godine. 

            Srpska pravoslavna crkva i Tivoli park

            Crkva Svetih Cirilija i Metodija najvazniji je hram Srpske pravoslave crkve u Sloveniji a pripada

            Zagrebacko-ljubljanskoj mitropoliji. Izgradnja crkve je zapoceta 1936. godine da bi bila prekinuta 

            tokom i posle Drugog svetskog rata. Ponovna izgradnja zapoceta je devedesetih godina proslog veka. 

            Otvorena je 23.10.2005. godine dok je 29.4.2010. proglasena za kulturni spomenik i tako dodatno

            zasticena.

            Tivoli park je najveci park u Ljubljani. Nalazi se u zapadnom delu grada. Otvoren je 1831. godine. Prvo 
            preuredjenje parka bilo je u periodu od 1921. do 1939. godine. U drugoj polovini 20. veka park je 
            dopunjen raznim sportskim i rekreativnim sadrzajima. Sagradjen je ribnjak, izgradjeno je decije 
            igraliste a 1965. godine dvorana Tivoli. Jedna od najvazniji zgrada u parku je dvorac Tivoli (na slici 
            ispod, desno) u kojem se danas nalazi Medjunarodni likovni centar. 

            Dvorana Tivoli

            Poznata je po odrzavanju Svetskog prvenstva u kosarci 1970. godine. Cine je 2 dvorane. Manja je dom 
            kosarkaskog kluba Olimpija dok je veca dom hokejaskog kluba Olimpija. Ukupan kapacitet je 4000 
            mesta u maloj dvorani i 5500 mesta u velikoj. Septembra 2013. u njoj su odigrane utakmice grupne 
            faze Evropskog prvenstva u kosarci. 

            Cuden kuca i Miklosicev park (spomenik)

            Sagradjena je 1902. godine. Ime je dobila po investitoru Frani Cudnu. Smatra se jednom od najlepsih

            secesionistickih kuca. Naglasena je ugaona kula sa plocom na vrhu koja se zavrsava globusom te 

            polukruznim balkonom sa nastresicom, balkonima sa ogradama od kovanog gvozdja, dvodelnim i 

            trodelnim prozorima iznad kojih su obojeni keramicki krugovi. Prvobitno je imala ljubicasto-crvenu 

            fasadu dok je poslednjom rekonstrukcijom dobila belu.

            Park je dobio ime po slovenackom filologu i lingvisti Francu Miklosicu. Uredjen je u periodu od 1902. 
            do 1906. godine kao reprezentativni prostor ispred Palate pravde. Park nije sacuvao prvobitni oblik. 
            Sagradjene su dijagonalne staze za pesake sto je narusilo prvobitnu simetriju. Spomenik je podignut 
            1918. godine na istom postolju na kome je do tada stajao spomenik caru Francu Josipu. 

            Presernov spomenik i Univerzitet

            Najznacajniji je spomenik u Ljubljani. U znak secanja na pesnika Franca Preserna spomenik je otkriven

            10.9.1905. godine. Tokom Drugog svetskog rata na ovom mestu okupljali su se demonstranti a kasnije i 

            studenti. Svake godine na godisnjicu rodjenja i godisnjicu smrti (3. decembra i 8. februara) recituju se 

            Presernovi stihovi pored spomenika.

            Univerzitet je najstariji na podrucju Slovenije. Sa 65000 studenata jedan je od najvecih u Evropi. Cine 

            ga 23 fakulteta i 3 akademije. Prvobitno je poceo da radi 1810. godine za vreme francuske uprave u 

            ilirskim pokrajinama kada se zvao Écoles centrales. Nakon uspostave austrijske uprave i zbog 

            nepovoljnih politickih okolnosti sprecavan je konacan pocetak rada institucije. Sa predavanjima 

            konacno pocinje 3.12.1919. godine kada se 1919. godine uzima za njegove osnivanje. 

            Zgrada Slovenacke filharmonije i ostaci Emone

            Koncertna je dvorana koja se nalazi u centru grada na Kongresnom trgu. Gradjena je u periodu od 

            1889. do 1891. godine. Poslednja obnova datira iz 2001. godine. U zgradi se nalaze dve dvorane (velika 

            (sa ukupno 507 mesta) i mala). Na stotu godisnjicu velika dvorana je dobila ime Marjan Kozina 

            (slovenacki kompozitor) a mala po drugom slovenackom kompozitoru Slavku Ostercu. Vlada Republike 

            Slovenije 2008. godine proglasila ju je spomenikom kulture od nacionalog znacaja.

            Po citavom gradu mozete naici na ostatke iz rimskog perioda. Mnoge kuce unutar zidina Emone (1-6. 
            vek) imale su snabdevanje vodom. 

            Ostale fotografije mozete pogledate na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/