Turska - Istanbul, 29.6.2019, 2. deo

            Drugog dana boravka u Istanbulu obisli smo Carigradsku patrijarsiju, Dolmabahce palatu, Floria 

            akvarijum i krstarili Bosforom.

            Carigradska (Vaseljenska) patrijarsija

            Jedna je od cetrnaest pravoslavnih crkava. Jos u  4. veku odredjuje se da nadleznost carigradskog 

            patrijarha bude odmah iza rimskog pape. U 5. veku dodeljuju joj se eparhije Trakije, Male Azije i Ponta. 

            U 11. veku pod njenu nadleznost stavljaju se hriscani sa severa Afrike, juga Italije, Balkanskog 

            poluostrva, Rumunije i Rusije. Nakon krstaskog osvajanja Carigrada 1204. carigradski patrijarh se 

            povlaci u Nikeju gde ostaje do 1272. godine. Padom Carigrada pod Osmanlije 1453. uveliko se 

            ogranicava moc carigradske patrijarsije. Kao i tokom 19. veka formiranjem autokefalnih crkava. Danas

            najznacajnija nadleznost Carigradske patrijarsije je Sveta Gora.

            Nalazi se u delu grada zvanom Fener. Sediste joj je u crkvi Svetog Djordja. Imali smo priliku da vidimo i

            carigradskog patrijarha Vartolomeja.

            Crkva Svetog Djordja je sediste Vaseljenske patrijarsije od 1601. godine (prethodno sediste je bilo u 
            nekoliko crkava). U potpunosti je stradala u pozaru 1720. godine. Kupolu koju je imala nije obnovljena 
            tokom rekonstrukcije u 18. i 19. veku. Veliki zlatni ikonostas ukrasen je scenama iz Hristovog zivota. 
            Najznacajniji deo crkvenog enterijera je tzv. Crni stub (na levoj slici ispod) za koji se veruje da je za  
            njega bio vezan Isus Hrist pre raspeca. Ovo je trecina stuba dok se ostale dve cuvaju u Rimu i
            Jerusalimu. 

            Jedna od ulaznih vrata u patrijarsiju zatvorena su i okovana gvozdjem 1821. godine kada je na uskrsnji
            ponedeljak na njima ubijen patrijarh Grgur V zbog svoje podrske grckim pobunjenicima. U krugu 
            patrijarsije nalaze se i konaci. 

            Krstarenje Bosforom

            Isplovljavamo iz gradske luke odmah pored Galata mosta.

            Galata most se nalazi na Zlatnom rogu. Povezuje stari deo Istanbula na jugu sa novim cetvrtima na 
            severu. Prvi zapisi kazuju o mostu preko Zlatnog roga izgradjenom u 6. veku za vreme cara Justinijana. 
            Prvi most na uscu Zlatnog roga napravljen je 1845. godine od strane majke sultana Abdulmedzida I.
            Drugi most je napravljen 1863. godine od strane Ethem Pertev pase po naredjenju sultana Abdul Aziza. 
            Treci most je sagradjen 1875. godine od strane engleske firme G. Wells. Cetvrti most izgradila je 1912. 
            godine nemacka firma Hüttenwerk Oberhausen AG. Peti (danasnji) most izgradila je turska 
            gradjevinska firma STFA nekoliko metara dalje od mesta gde je ranije stajao cetvrti most. Zavrsen je 
            decembra 1994. godine. Galata most je pokretni most duzine 490 metara sa glavnim lukom duzine 80 
            metara. Sirina mu je 42 metra. Jedan je od malobrojnih pokretnih mostova na svetu preko koga prelazi
            tramvaj. 

            Bosforski most

            Jedan je od tri mosta koji povezuju azijski i evropski deo. Kada je sagradjen 1973. godine bio je cetvrti
            najduzi viseci most na svetu i ujedno najduzi van Sjedinjenih Americkih Drzava. Danas je 25. najduzi 
            viseci most na svetu. Ukupne je duzine 1560 metara i sirine 33,4 metra. Visina tornjeva je 165 metara. 
            Visina iznad nivoa mora je 64 metra. 

            Pogled s broda na delove Istanbula. 

            Krstarenjem prolazite pored Andriceve Proklete avlije (carigradske tamnice) u koju je dospeo fra Petar 
            iz Bosne. Turci presretose pismo upuceno austrijskom ministru u kojem je opisan progon vernika od 
            turskih vlasti pa posumnjase na fra Petra. Hapse ga i zatvaraju ovde 2 meseca. Fra Petar u tamnici 
            upoznaje vise ljudu koji... 

            Devojacka kula i Camlidza

            Mala kula sagradjena je na steni na uscu Bosfora u Mramorno more. Prva gradjevina sagradjena je 

            1110. godine. Unistena je u zemljotresu 1509. godine a spaljena 1721. godine. Nakon toga pocinje da 

            se koristi kao svetionik. Najnovija restauracija desila se 1998. godine. Danas se u njoj nalazi restoran i u 

            gornjem delu terasa-vidikovac. Prema turskoj legendi vladar je imao cerku za koju je bilo prorocanstvo 

            da ce umreti na 18. rodjendan. Da bi je zastitio otac joj je sagradio kulu na Bosforu i tu je sklonio dalje 

            od kopna i zmija. Na rodjendan smatrajuci da je sprecio prorocanstvo donosi joj korpu punu raznog 

            voca. Zmija koja se skrivala medju vocem ugriza princezu koja umire u ocevom narucju.

            Dazmija Camlidza najveca je novoizgradjena dzamija u Turskoj. Izgradjena je u osmansko-seldzuckom 
            stilu u azijskom delu Istanbula. Dzamija je inspirisana delima Mimara Sinana ali nije kopija istih. Puna je 
            simbolike. Ima 6 minareta koji predstavljaju 6 stubova islama. Cetiri su visoka 107 metara a 2 su visoka 
            90 metara. Glavna kupola dzamije visoka je 72 metra i predstavlja 72 nacije nastanjene u Istanbulu. 
            Druga kupola visine je 34 metra i simobolizuje registracijsku oznaku Istanbula. Moze da primi 60000 
            vernika. 

            Dolmabahce palata

            Jedna je od dva istanbulska dvorca (pored Topkapi palate). Nalazi se u delu grada Besiktas na obali 
            Bosfora. Izgradjena je u 19. veku za vreme vladavine 31. sultana Abdul Medzida I koji je pre useljenja u 
            ovu palatu ziveo u Topkapi palati. Stil izgradnje je barok, rokoko, neoklasicni. Po spoljnjem obliku i
            unutrasnjosti slicna je palatama tog doba u Zapadnoj Evropi. Ima 285 soba, 46 holova, 6 turskih 
            kupatila i 68 toaleta. U odvojenom delu palate stanovao je sultan sa porodicom (cetiri zene, sest 
            ljubavnica i stotine devojaka). U danasnjim parama u ovu palatu ulozeno je milijardu i po dolara 
            odnosno tadasnja cetvrtina godisnjeg prihoda u carstvu ili drugacije receno 35 tona zlata. 

            Sest sultana vladalo je sa sedistem u Dolmabahce palati sve do kraja 1923. godine i uspostavljanja 

            Turske republike. Prvi predsednik moderne Turske Kemal Ataturk koristio je ovu palatu kao svoju letnju 

            rezidenciju. U njoj je i umro 1938. godine. Od tada postaje muzej. Iz svih ovih razloga svi gradjani 

            Turske smatraju Dolmabahce palatu velikim istorijskim spomenikom koji se nalazi pod zastitom drzave i 

            cija se unutrasnjost moze posetiti samo u okviru turistickih grupa.

            *Fotografisanje je zabranjeno unutra.

            Na Bosforu osim mnostva istorijskih zgrada mozete videti i vile od nekoliko stotina kvadrata cija cena 
            se krece od 2-3 miliona evra. 

            Stadion Besiktasa

            Nalazi se pored Dolmabahce palate. Ima kapacitet od 41188 gledalaca. U okviru njega nalaze se 144 
            apartmana i 2123 kvadratna metra koja pripadaju restoranima, 2520 kvadratnih metara terasa i VIP
            parking za 600 vozila. Obezbedjen je besplatan Wi-Fi pristup Internetu. Godine 2017. turski predsednik 
            Erdogan naredio je da se ukloni rec arena sa svih stadiona u zemlji pa je Besiktasov stadion 
            preimenovan iz Vodafon arena u Vodafon park. 

            Floria (istanbulski) akvarijum

            Otvoren je 2011. godine. Zauzima vodece mesto u svetu po raznolikosti vrsta (1500) i zapremini (6800 

            metara kubnih). Posetioci imaju na raspologanju da vide 16 celina sa zivotinjama koje zive u stanistu 

            od Crnog mora do Pacifika. Na dva je nivoa povrsine 22000 metara. Poseduje projekcije filmova na 

            monitorima te suvenirnicu na 470 metara kvadratnih, 3 kafica, 1 restoran i parking povrsine 32000 

            kvadratnih metara.

            *Gledam ja nju, gleda ona mene:-). Ajkule plivaju brzo i bez prestanka jer za razliku od drugih vrsta riba 
            nemaju tzv. riblji mehur koji bi ih odrzavao. 

            Na akvarijum je “naslonjen” trzni centar koji ima izlaze ka Mramornom moru. Citavom duzinom nalaze 
            se restorani tako da za svakog ima mesta. Odmor i polazak u hotel. 

            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/