Translate

Претражи овај блог/Search this blog

BiH - Sarajevo, 28.4.2018.

            Sarajevo

            Glavni je grad Bosne i Hercegovine i kao takav najveci urbani, kulturni, ekonomski i saobracajni centar 
            drzave. Sediste je Sarajevskog kantona koji ima oko 690000 stanovnika a sam grad po popisu iz 2013. 
            godine 276000 stanovnika. Kroz grad protice reka Miljacka dok se u neposrednoj blizini grada nalazi 
            izvor reke Bosne sa popularnim izletistem Vrelo Bosne. Okruzuju ga planine Trebevic, Jahorina, 
            Bjelasnica, Igman, Treskavica i Romanija.

            Grad je poznat po svojoj kulturoloskoj i religioznoj raznolikosti sa pripadnicima islama, pravoslavlja,
            judaizma i katolicizma koji na ovim prostorima postoje vekovima. Zbog svoje duge i bogate istorije, 
            verskih i kulturoloskih raznolikosti Sarajevo se naziva i Jerusalim Evrope ili Jerusalim Balkana. 
            Vijecnica

            Jedan je od najlepsih i najreprezentativnijih objekata iz austrougarskog perioda. Kao uzor za izradu iste 
            posluzila je dzamija Kemala II u Kairu zbog cega je arhitekta Aleksandar Vitek dva puta odlazio u Kairo. 
            Stil izgradnje je pseudo-maurski ciji se izvori nalaze i u islamskoj umetnosti Spanije i severne Afrike. 
            Nakon samoubistva Viteka zavrsetak projekta dodeljen je 1894. godine Cirilu M. Ivekovicu (poznatom
            hrvatskom arhitekti) koji je zavrsava 1896. godine. Nakon rekonstrukcije ponovo je otvorena 9. maja 
            2014. godine. Prvobitno je bila zgrada tadasnje gradske uprave i administracije Sarajeva. Do 1949. bila 
            je zgrada Okruznog suda i sediste Bosanskohercegovackog sabora. Nakon toga postaje Gradska 
            biblioteka odnosno Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH. 
            Seher-Cehajina cuprija

            Nalazi se na Miljacki. Nacionalni je spomenik Bosne i Hercegovine. Po istorijskim izvorima most je 
            sagradjen oko 1585/1586. godine. Dok po drugim izvorima osnivac mosta je Hadzi Husein Hodzic koji 
            je 1610. godine bio seher-cehaja (upravnik grada, gradonacelnik) Sarajeva. Odlucio je sagraditi most 
            kada mu je jedini sin Mustafa otisao u Carigrad sa odlukom ostajanja u istom. Nakon Huseinove smrti
            gradnja mosta je obustavljena. Cuvsi za smrt oca Mustafa se vraca iz Carigrada i zavrsava izgradnju 
            mosta. Mustafa biva sahranjen na sarajevskom groblju Alifakovac pored svoje zene. 
            Careva dzamija

            Jedna je od prvih dzamija izgradjenih u Bosni i Hercegovini i prva u Sarajevu. Sagradjena je 1462. 
            godine a njenu izgradnju finansirao je osnivac grada Sarajeva Isa-beg Isakovic. Biva ostecena 1480. 
            godine (po jednim informacijama skroz a po drugim bila je ostecena samo kupola) tako da je u 
            danasnjem obliku izgradjena 1566. godine a njenu izgradnju je finansirao Sulejman Velicanstveni. 
            Centralni je tip dzamije sa trostranim tremom. Iza dzamije nalaze se nadgrobni spomenici iz perioda od
            15. do 19. veka. Za par ostataka pretpostavlja se da oznacavaju grob Ise-bega Isakovica.

            Godine 1912. arhitekta Karl Parzik postujuci model izgradnje a koristeci elemente koji su vidjani u 
            izgradnji bosanskih kuca projektovao je zgradu Ulema medzlisa (upravnog i nadzornog organa islamske 
            verske zajednice) i uspesno je ukomponovao sa Carevom dzamijom. 
            Latinska cuprija (Principov most)

            Jedan je od najstarijih sarajevskih mostova. Prvi most na ovom mestu bio je od drveta i pominje se u
            popisu bosanskog sandzaka iz 1541. godine i sagradio ga je sarac Husein (sarac-zanatlija koji izradjuje
            predmete od koze, sedla, opasace, futrole za oruzje, biceve, novcanike). Kameni most gradi sarajevski 
            ajan (staresina mesta) Ali Ajni beg 1565. godine. Most ostecuje poplava 1791. godine te se obnavlja 
            1798/1799. godine. Most je imao cetiri stuba i pet lukova ali regulacijom Miljacke jedan biva zazidan te 
            cuprija ostade sa cetiri luka. Ovaj most je povezivao desnu obalu Miljacke sa delom grada u kome je 
            stanovalo katolicko stanovnistvo (u narodu poznato i kao Latinluk) pa odatle i ime Latinska cuprija.

            U blizini ovog mosta je 1914. godine izvrsen atentat na prestolonaslednika Austrougarske monarhije 
            Franju Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju (dogadjaj poznat kao Sarajevski atentat koji je uzet kao 
            povod za Prvi svetski rat). Na mostu im je podignut spomenik koji je porusen 1918. godine a delovi 
            spomenika se cuvaju u muzeju u Sarajevu. Izmedju dva svetska rata i posle Drugog svetskog rata sve do 
            1992. godine most je nosio naziv Principov most. 
            Despica kuca i Askenaska sinangoga

            Despica kuca je muzej-kuca koja prikazuje kulturu stanovanja bogate, trgovacke porodice Despic. U 
            vlasnistvu je muzeja Sarajeva i proglasena je nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine 2005.
            godine. Radjena je u nekoliko faza u tri razlicita perioda. Najstariji deo datira iz 17. veka. Ova srpska 
            porodica poklonila je kucu gradu Sarajevu sa jos jednim objektom u kome je danas smesten Muzej 
            knjizevnosti i pozorisne umetnosti. Znacaj kuce je u tome da su se ovde odigravale prve klasicne
            pozorisne predstave pa se ovaj objekat moze smatrati pretecom savremenog pozorista u Sarajevu.

            Aksenaska sinagoga treca je po velicini u Evropi. Izgradjena je 1902. godine. Na svakom uglu nalaze se 
            kupole a na fasadi se nalazi i dekorativna plastika. Stil gradnje je pseudo-maurski a po projektu Karla 
            Parzika iz Ceske. Jedini je aktivni jevrejski hram u Sarajevu. 
            Srpska pravoslavna crkva

            Poznata i kao Stara pravoslavna crkva ili Stara crkva na Bascarsiji. Posvecena je Svetim arhandjelima 
            Mihailu i Gavrilu. Pripada dabrobosanskoj mitropoliji. Podignuta je u 14. veku. Proglasena je 
            nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine i predstavlja najstariji i najvredniji kulturno-istorijski 
            spomenik Sarajeva. Ktitor nije poznat a po narodnom predanju to je Andrijas brat Kraljevica Marka. 
            Odlikuje je stil srednjovekovnih srpsko-vizantijskih gradjevina. U dvoristu se nalazi muzej sa ikonama iz 
            perioda od 13. do 19. veka te brojni rukopisi kao i liturgijski i umetnicki eksponati.  
            Muzej Jevreja i Galerija Novi hram

            Muzej Jevreja Bosne i Hercegovine smesten je u prostoru nekadasnje stare sinagoge. Podignut je 1580. 
            godine kada je rumelijski (zapadni) beglerbeg (beg svih begova) Sijavus pasa dao novac za izgradnju 
            velikog stambenog objekta za judaisticku sirotinju Sarajeva. U Drugom svetskom ratu muzej je sluzio 
            kao zatvor.

            Galerija Novi hram smestena je u objektu koji je podignut 1870. godine (nalazi se neposredno pored 
            gore pomenutog muzeja). Kao bogomolja prestao je da deluje nakon otvaranja najvece sarajevske
            sinagoge. Danas je galerija sa izlozbenim prostorom od 100 metara kvadratnih. 
            Bascarsija

            Stara je sarajevska carsija i istorijsko-kulturni centar grada. Izgradjena je u 15. veku. Rec Bascarsija
            potice od reci bas koja na turskom znaci glavna odnosno glavna carsija. Zbog pozara u 19. veku 
            danasnja Bascarsija je duplo manja nego sto je nekad bila. Danas je glavna turisticka atrakcija grada 
            Sarajeva. 
            Morica han

            U 16. veku postojao je period koji se zvao zlatno doba Sarajeva kada je postojalo preko 50 hanova koji 
            su sluzili za utociste i gostoprimstvo trgovcima i putnicima. Morica han zadrzao je svoj nepromenjen 
            izgled do danas a sagradjen je 1551. godine. Trgovci sa zapada i istoka mogli su tu prodati robu bez 
            odlaska na pijacu. U dvoristu i prizemnim prostorijama nalazile su se stale a prostorije na prvom spratu 
            ukrasavale su duge drvene grede. Han je vise puta stradao u pozarima te isto toliko puta obnavljan. 
            Poznat je i kao mesto na kome su se dizale bune. Godine 1878. ovde su Sarajlije formirale Narodnu 
            vladu Bosne i Hercegovine i uputile zvanican protest protiv austrougarske okupacije. 
            Gazi Husrev-begova dzamija

            Znana i kao Begova dzamija. Izgradjena je 1530. godine i smatra se jednom od najvaznijih dzamija u 
            Bosni i Hercegovini kao i na Balkanu. Uz ovu Gazi Husrev-beg je finansirao istovetnu dzamiju u gradu 
            Alepu u Siriji. Renovirana je 1996. godine. Naknadne rekonstrukcije rade se od 2000. godine. 
            Cetvrtastog je oblika visine kupole 26 metara a minareta 47 metara. 
            Gazi Husrev-begova medresa i Sahat kula

            Gazi Husrev-begova medresa je najstarija odgojno-obrazovna institucija u Bosni i Hrecegovini i jedna 
            od retkih u svetu koja radi u kontinuitetu skoro 500 godina. Njen osnivac je unuk turskog sultana 
            Bajazita II. Poznata je pod imenom Kursumli medresa po olovnim kupolama koje je prekrivaju 
            (Kursumlija). Prvobitno ime joj je bila Seldzuklija po imenu turske princeze iz Seldzuckog sultanata u 
            ciju je slavu sagradjena (majka Gazi Husrev-bega). Danas radi kao srednja skola a nastava se odrzava na 
            bosanskom jeziku.

            Sahat kula je sagradjena u 17. veku. Sat su donela dva sarajevska trgovca iz Londona 1874. godine jer 
            je turski sat dotrajao. Graditelj kule je takodje Gazi Husrev-beg. Pretpostavlja se da je jedini sat u svetu 
            koji pokazuje vreme po lunarnom kalendaru. Sat pokazuje ponoc tacno u momentu zalaska sunca u 
            Sarajevu. Sat je popravljen 1967. godine a kazaljke i brojevi na sva cetiri brojcanika su pozlaceni. 
            Godine 2006. proglasena je nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine. 
            Dzamija Ferhadija, Katedrala Srca Isusova i Saborna crkva

            Dzamiju je izgradio Ferhad-beg Vukovic-Desisalic. Nalazi se u centru grada uz glavno sarajevsko 
            setaliste. Najmladja je potkupolna dzamija u Sarajevu. Ferhad-beg je u sklopu dzamije podigao mekteb 
            (skolu), cesmu i imaret (javnu kuhinju). Ovi objekti su stradali u pozaru 1697. godine. Od svih Ferhad-
            begovih objekata do danas su jedino sacuvani dzamija i oko nje malo groblje.

            Sarajevska katedrala izgradjena je 1889. godine. Izgradnja je trajala 5 godina. Projekat za izgradnju 
            uradio je Josip Vancas (rodjen u Madjarskoj, umro u Zagrebu). Na ovom mestu nekad se nalazio 
            janjicarski logor gde je austrougarska uprava nameravala da sagradi gradsku pijacu. Trg ispred 
            katedrale nosi ime po fra Grgi Marticu (bosanskohercegovacki franjevac) a na njemu se nalazi 
            spomenik papi Jovanu Pavlu II koji je posetio Sarajevo 1997. godine. Visina zvonika je 43,2 metra. U 
            zapadnom zvoniku je zvono tezine 2,5 tone a u istocnom se nalazi vise manjih zvona.

            Saborna crkva je jedan od najvecih srpskih pravoslavnih hramova na Balkanskom poluostrvu. Gradjena 
            je 11 godina u periodu od 1863. do 1874. godine. Dobrovoljne priloge davali su Srbi iz Sarajeva, 
            okolnih sela, trgovci iz Beograda, Dubrovnika, Beca i Trsta. Prema jednom od podataka prilog od 556 
            dukata dao je sultan Abdul Aziz koje je ujedno i izdao dozvolu za izgradnju crkve. U osnovi je trobrodna 
            bazilika sa upisanim krstom i ima pet kupola. Visina zvonika je 45 metara. Graditelj hrama bio je
            Andrea Damjanov (jedan od najznacajnijih crkvenih graditelja Balkana iz 19. veka rodjen u Papradistu 
            (danasnja Makedonija)). 
            Gradska trznica (Markale)

            Projekat je izradjen 1894. godine po imenom Markthalle fur Sarajevo (Markt-Halle, nemacki 
            Natkrivena pijaca). Zavrsena je 1895. godine. Ranije su na zgradi postojali bocni izlazi koji su zazidani. 
            Danasnji ulaz ima prolaz u obliku tri luka po uzoru na anticku arhikteturu. Proglasena je nacionalnim 
            spomenikom Bosne i Hercegovine. Obliznja zelena pijaca takodje nosi ime Markale.

            Nedaleko prekoputa nalazi se Spomenik multietnickom covjeku. 
            Dom Oruzanih snaga Bosne i Hercegovine (i zgrada Prve gimnazije)

            Zgrada danasnjeg doma OS izgradjena je kao jednospratnica 1881. godine po projektu Karla Parzika. 
            Dok je 1912. godine prosirena i nadogradjena sa spratom na kome je velika koncertna hala. U ovom 
            domu 1881. godine odrzan je i prvi javni koncert u Sarajevu na kome su nastupili vojni orkestri. Smatra 
            se jednom od najakusticnijih sala u jugoistocnoj Evropi. Pored koncertne ovde postoji i nekoliko manjih 
            dvorana te kancelarijski prostori, restoran kao i atrijum. Godine 2006. uvrstena je u listu nacionalnih 
            spomenika Bosne i Hercegovine.

            Skroz desno na slici ispod vidi se deo Prve gimnazije. Najstarija je srednjoskolska ustanova u Bosni i 
            Hercegovini. Osnovana je 1879. godine. Do 1919. godine bila je muska skola. Skola je bila veoma dobro 
            opremljena odnosno po najvisim standardima tadasnjeg vremena.

            Ova ustanova pominje se i u pesmi Plavog orkestra kroz stihove: “A kada dodje zima i prve pahulje 
            cekacu te moja Buco kod Prve gimazije”. 
            Umetnicka galerija (UG BiH) i Vjecna vatra

            UG najznacajnija je galerijska institucija u Bosni i Hercegovini. Osnovana je 1946. godine. Za javnost je 
            prvi put otvorena 1959. godine kada je predstavljena prva stalna postavka. Danas broji vise od 6000 
            eksponata podeljenih u nekoliko zbirki. U sklopu Galerije postoje i odeljenja dokumentacije, 
            restauratorska, stolarska i zlatarska radionica, fotostudio i pedagosko odeljenje. Od osnivanja do danas 
            u Galeriji je odrzano preko 900 izlozbi.

            Vjecna vatra je spomenik vojnim i civilnim zrtvama Drugog svetskog rata u Sarajevu. Napravljen je 6. 
            aprila 1946. godine na prvu godisnjicu oslobodjenja Sarajeva od nemacke okupacije. Na zidu je
            ispisano velikim slovima u bojama nekadasnje zastave SFRJ (plavom, belom, crvenom):

            HRABROŠĆU I ZAJEDNIČKI PROLIVENOM
            KRVLJU BORACA BOSANSKO-HERCEGOVAČKIH,
            HRVATSKIH, CRNOGORSKIH I SRPSKIH BRIGADA
            SLAVNE JUGOSLAVENSKE ARMIJE, ZAJEDNIČKIM

            NAPORIMA I ŽRTVAMA SARAJEVSKIH RODOLJUBA
            SRBA, MUSLIMANA I HRVATA 6. APRILA 1945.
            OSLOBOĐENO JE SARAJEVO GLAVNI
            GRAD NARODNE REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE

            VJEČNA SLAVA I HVALA PALIM JUNACIMA
            ZA OSLOBOĐENJE SARAJEVA I NAŠE OTADŽBINE
            O PRVOJ GODIŠNJICI SVOGA OSLOBOĐENJA
            ZAHVALNO SARAJEVO 
            Narodno pozoriste

            Najstarija je i najveca pozorisna kuca u Bosni i Hercegovini i jedna od najznacajnih u jugoistocnoj 
            Evropi. Prvobitno je bio Drustveni dom a zgrada je sagradjena 1897. godine po projektu Karla Parzika. 
            Ista je otvorena 1899. godine. Sve do 1921. godine kada je dom pretvoren u pozoriste koje je otvorio 
            Branislav Nusic 17.11.1921. godine a prve tri veceri su zaredom izvodjeni muzicko-dramski programi. 
            Godine 1946. ovde se uvode i drugi muzicki oblici delovanja (opera i balet). Prve opere koje su
            izvedene bile su Jazavac pred sudom, Hasanaginica i Aska i vuk. 
            BBI centar

            Ovaj trgovacki i poslovni centar izgradjen je na mestu nekadasnje robne kuce Sarajka. Svecano je 
            otvoren 6. aprila 2009. godine. Prostire se na 43000 kvadratnih metara prostora sa 464 parking mesta 
            rasporedjena na 3 sprata. 
            Alipasina dzamija

            Sagradjena je 1561. godine. Izgradjena je u klasicnom istanbulskom stilu. Gradjena je 4 godine a na 
            zahtev iz testamenta Alipase nakon njegove smrti 1557. godine. Alipasina dzamija sa haremom 
            proglasena je nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine 2005. godine. Dekorativno osvetljenje 
            dobila je 2008. godine u sklopu osvetljenja gradjevina u Sarajevu.

            I pogled na Bjelasnicu na kojoj ima jos dosta snega.  
            Akademija likovnih umjetnosti (ALU)

            Clanica je Univerziteta u Sarajevu. Osnovana je 1972. godine. Objekat danasnje ALU bio je prva i jedina
            evangelisticka crkva u vreme austrougarske uprave. Crkva je bila sagradjena 1899. godine po nacrtima 
            arhitekte Karla Parzika u romanicko-vizantijskom stilu kao centralna potkupolna gradjevina. Objekat je 
            danas proglasen kulturno-istorijskim spomenikom i nalazi se na spisku zasticenih objekata.

            Ispred same gradjevine nalazi se pesacki most na Miljacki koji nosi simbolicno ime Pozuri polako 
            (Festina lente). Most je raspona 38 metara a uradjen je na osnovu idejnog resenja studenata druge 
            godine ove ustanove 2012. godine. 
            At Mejdan

            Park At Mejdan prostire se na 2500 kvadratnih metara. Vise puta je menjao ime. Po osnivanju Sarajeva 
            bio je mesto izvrsenja kazni pa je tada nazvan Sijaset mejdan (sijaset-kazna). U drugoj polovini 15. veka 
            sluzio je kao mesto trgovine konjima pa otud ime At (konj) Mejdan (trg). Krajem 18. veka bio je 
            obrazovni i kulturni centar posto je pored bila izgradjena medresa (visa skola) i biblioteka. Pocetkom 
            19. veka gubi na znacaju a nakon dolaska Austrougara dobija ime Trg Franje Josipa. Izmedju dva
            svetska rata nosio je ime cara Dusana. Tokom Drugog svetskog rata nosio je ime po knjizevniku 
            Edhemu Mulabdicu da bi mu ime At Mejdan bilo vraceno 1993. godine. 
            Franjevacka crkva Svetog Ante Padovanskog

            Sagradjena je na mestu stare crkve koja je bila podignuta 1881. godine. Radovi su poceli 1912. godine. 
            Zavrsena je 1914. godine. Crkvu je projektovao Josip Vancas. Toranj je visine skoro 50 metara u kojem 
            je pet zvona a najteze ima 4 tone. Unutra su orgulje iz 1925. godine. Danasnji izgleda crkva je pocela 
            da dobija sezdesetih godina proslog veka a obnova je trajala 20 godina. Umetnicki je jedna od 
            najbogatijih franjevackih crkvi u Bosni i Hercegovini.

            Pogled nedaleko od crkve ka bivsem televizijskom tornju na brdu Hum. 
            Sarajevska pivara

            Smatra se prvom industrijskom proizvodnjom u Bosni i Hercegovini. Osnovana je 1864. godine. Jedina 
            je evropska pivara cija se proizvodnja bez prekida odvijala i tokom Otomanskog carstva kao i tokom 
            austrougarske vladavine. Zgrada Sarajevske pivare jedna je od najatraktivnijih gradjevina u Sarajevu sa 
            arhitektnonskim stilom koji je mesavina orijentalnog i klasicnog evropskog dizajna. U sklopu pivare 
            nalazi se i muzej piva a muzejska postavka podeljena je na razlicita razdoblja (Osmanlijsko carstvo, 
            Austro-Ugarska monarhija, svetski ratovi, socijalisticki period i danasnje doba). 
            Trebevicka zicara

            Otvorena je ponovo ovog aprila nakon 26 godina. Obnova je kostala 8 miliona dolara (a sa propratnim 
            radovima ukupno oko 20 miliona). Ima 32 gondole. Do vrha voznja traje 7 minuta. Na Trebevicu se za 
            vreme olimpijade odrzavala trka bobom. Prvobitna zicara je bila stara 59 godina. U prva tri dana kada 
            je pustena u rad prevezla je vise od 13000 posetilaca. Radno vreme je 8.30-18.30 h.

            Ovaj put zbog ogranicenog vremena boravka ne stigoh na zicaru ali nekom drugom prilikom da. 
            Inat kuca

            Nalazi se prekoputa Vijecnice. Na mestu danasnje Vijecnice nalazila se kuca i dva restorana koje je bilo 
            potrebno srusiti. Vlasnik te kuce bio je Benderija, starosedelac Sarajeva koji nikako nije dozvoljavao da 
            mu se srusi kuca. Nakon dugih pregovara sa Austrougarima zatrazio je isplatu u dukatima za 
            premestanje kuce kao i da mu prenesu opeku po opeku na drugu stranu Miljacke i da sagrade kucu kao 
            sto je bila originalna na desnoj obali Miljacke. Dogovor je postignut i od tada kuca se zove Inat kuca.
            Kako kazu to je jedan od dokaza bosanske tvrdoglavosti:-).

            Godine 1997. pretvorena je u restoran u kome se posluzuju tradicionalna bosanska jela. Ispred kuce 
            stoji natpis: “Bila sam na onoj strani ali predjoh vamo iz inata”. Turski inat odnosno prkos, svadja, 
            suprostavljanje. 
            Bijela tabija

            Ova kula (tvrdjava) nalazi se na istocnom uzvisenju grada. Podignuta je na mestu srednjovekovne 
            tvrdjave sagradjene oko 1550. godine. Gornji deo koji cine krupni kameni blokovi nastao je u 
            austrougarskom periodu. Kula je bila od velikog znacaja za odbranu grada prilikom napada austrijskog 
            princa Eugena Savojskog u 17. veku te austrougarske vojske 1878. godine. Proglasena je Nacionalnim 
            spomenikom Bosne i Hercegovine. 
            Vidikovac kod Bijele tabije i pogled na Sarajevo.

            Ime grada potice od turske reci Saray odnosno Dvor (Palata) a po drugom izvoru od kovanice Saray
            Ovasi (Polje oko dvora). Pitah bas jednog Turcina u Beogradu sta znaci prevod imena lanca turskih 
            prodavnica Simit Sarayi pa mi on rece Palata djevreka. 
            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/