Pre polaska na pesacku turu obisli
smo jedan zanimljiv i vazan lokalitet u selu Dici.
Crkva Svetog
Jovana Krstitelja u Dicima
groblje. Lokalitet s nekropolom nalazi se s leve strane puta Ljig-Gornji Milanovac a 8 km udaljen od
Ljiga u pravcu GM. Groblje i ostaci zahvataju osuncane padine prosirene doline recice Dragobilj
izmedju starog makadamskog puta koji je vodio nekada od Beograda do Gornjeg Milanovca i
danasnjeg modernog puta Ibraske magistrale.
Srpska nekropola privukla je paznju strucnjaka Instituta za arheologiju sa Univerziteta u Londonu.
Engleski arheolozi dolazili su 3 puta u selo Dici. Jos pre vise od 100 godina Ljizani su ga smatrali
mestom cudne energije. Iako u to vreme nije bilo pisanih niti bilo kakvih drugih tragova da je ovde
postojala crkva i groblje stanovnistvo je verovalo da isto postoji. Osamdesetih godina mestani su poceli
sami da prikupljaju sredstva vrseci pritisak na arheologe dok su pojedini poceli sami da kopaju. Da bi
konacno 1991. godine pocela prva zvanicna iskopavanja kada je lokalitet i otkriven.
Arhelozi kazu da mesto sa ovolikim brojem sabranih ploca ne postoji u ostatku Srbije kao ni na citavom
Balkanu. Na ovom nalazistu mogu se naci retko vidjeni simboli posveceni pokojnicima kao i vremenu u
kome su ziveli. To su simboli dobra i zla, moci, tame, svetlostli, dana, plodnosti a na pojedinim i drvo
zivota.
Otkriveni ostaci ukazuju da je crkva bila masivna jednobrodna gradjevina sa pripratom zidana krajem
13. i pocetkom 14. veka. Otkopani zidovi bili su visine 1.5-2.5 metra. Na osnovu ocuvanih delova
utvrdjeno je da je zivopis delo vrhunskih majstora s pocetka 14. veka. Crkva je srusena i zapaljena
1459. godine nakon pada Srbije pod tursku vlast. Ktitor hrama bio je Vldrag u monastvu Nikola,
vlastelin kralja Stefana Urosa II Milutina. Ktitorska ploca izlozena je u muzeju u Valjevu. Pored ktitorske
u hramu je nadjeno jos 14 nadgrobnih ploca.
Odluka za pristup obnovi crkve
doneta je 2007. godine. Dok su radovi na samom hramu zapoceli 2012.
godine. U
jesen 2013. godine izgradjena je kripta u koju su prenete kosti koje su se
nalazile u depou
valjevskog zavoda kada je ktitoru monahu Nikoli, monahinji Ani
i svima ostalima sahranjenim u crkvi i
pored sluzen parastos. Krajem 2014.
godine zavrseni su gradjevinski radovi na hramu.
je primer sahranjivanja u veoma dugom vremenskom periodu, od preistorije do danas. Za arheologe
ostaju jos mnoga pitanja jer ovakva koncentracija grobova i njihova monumentalnost ukazuju da je rec
o plemstvu ili bogatom stanovnistvu velikog naselja. Trazi se veliki (podzemni) grad a sa ovim
lokalitetom u buducnosti cemo konkurisati za UNESCO.
Sa rudnickog prevoja krecemo u Holivud. Kada sam rekao da idem u Holivud u subotu:-) pitali su me
kako to za jedan dan i odlazak i povratak. Evo ovako:
Na 1.5 km od rudnickog prevoja
nalazi se Srpski Holivud.
Strazevica sagradio natpis Srpski Holywood (sa jednim slovom L zbog eventualnih problema autorskih
prava) u slavu i cast sedmoj umetnosti. Za ovaj poduhvat uzeo je kredit u banci koji je vracao dve
godine. Godinu dana kasnije zeleo je da organizuje veliki eko muzicki festival ali zbog pocetka svetske
krize u tome nije uspeo i odlozio je ideju za sledece godine. U trajanju od 3 dana prvi dan je trebao da
bude posvecen techno muzici a druga dva dana rock muzici.
Godine 2009. postavljena je tzv. Adrenalin ljuljaska koja je vrlo dobro prihvacena medju posetiocima.
Posto se livada nalazi na malo vecem nagibu ljuljanje na ovoj ljuljasci izaziva odredjenu dozu
adrenalina.
Godine 2010. izgradio je Zemlju Carobnjaka iz Oza na putu za Srpski Holivud. Novac za izgradnju dobio
je od preduzeca u kome je zaposlen. Izgradnjom ovog dela povecao se broj posetilaca Srpskog
Holivuda. U naredne tri godine (2011, 2012. i 2013) odrzavani su trodnevni filmski festivali.
Ovde pravimo malo duzu pauzu, fotografisemo se (sa Ostrvicom u pozadini).
Dok ne skupimo pare za avionsku kartu do Amerike moze i ovako:-).
Malo ugljenih hidrata i hitamo ka Kamenu ljubavi:-).
Rudnickim pobrdjem. Kuce usput.
S obliznjeg vidikovca pogled puca ka Ostrvici.
A s druge strane Rudnik.
Poneki lovacki dom.
Kamen
ljubavi
Ovaj kamen donet je iz sela
Grabovica (po drugim podacima iz sela Jablanica) na mesto gde su se i
ranije
okupljali mladi iz ovog kraja. Postavljen je 2006. godine u prigradskom selu
Velerec a na tzv.
Sprdanjskoj kosi. Podaci kazu da tezi 8 tona i delom je ukopan
dok stena ima oblik srca. Na steni se
nalazi ploca od africkog mermera na kojoj
se nalaze stihovi Desanke Maksimovic:
Ne merim više
vreme na sate,
ni po sunčevom
vrelom hodu
dan mi je kad
njegove se oči vrate
i noć kad
ponovo od mene odu.
kako na toliko brda oko Rudnika nadjose da ovaj kamen postave bas na brdo koje se zaista zove
Sprdnja:-).
Na kraju ture malo kise, sunca i duga. I uvek ona zica koja mora da bude u kadru:-).
Na rudnickom prevoju okrepljenje uz Zajecarsko i memu:-). Mozda na slici ne izgleda veliko ali ovaj
tanjir je sirok oko 30-40 cm (dovoljno da ne morate da jedete do sledeceg planinarenja:-).
Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/
Нема коментара:
Постави коментар