Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Srbija - Arilje i Mucanj, 9.4.2017.

            Crkva Svetog Ahilija u Arilju

            Jedna je od najstarijih crkava u Srbiji. Zaduzbina je kralja Dragutina s kraja 13. veka. Podignuta je na 
            ostacima manastirske crkve u kojoj je bilo sediste Moravicke eparhije od 1219. godine. Ima osnovu 
            jednobrodne gradjevine nad kojom se uzdize kupola i po osnovi odgovara Raskom stilu izgradnje. 
            Kupola ima 6 prozora sto je redak slucaj kod srpskih crkava.

            Posvecena je episkopu Ahiliju iz Larise (Grcka), borcu protiv arijanske jeresi (arijanstvo po egipatskom
            svesteniku Ariju cije se shvatanje Boga i Hrista razlikovalo od hriscanskog verovanja) i ucesniku prvog 
            Vaseljenskog sabora u Nikeji 325. godine. Gospod ga je proslavio pobedom nad Arijem ucinivsi cudo da 
            na Ahilijevo ispovedanje istine potece voda iz kamena. 
            Izrada freskopisa je zavrsena 1296. godine i nadovezuje se na tzv. zlatni vek srpskog slikarstva koji svoj
            vrhunac dostize slikarstvom Sopocana 1268. godine. U njemu se isticu portreti kralja Dragutina, 
            njegove supruge Kataline, njihovih sinova te njegovog brata kralja Milutina.

            Malo se zna da ja ova crkva dom Plavog andjela (na slici ispod desno). Freska Svetog Arhangela Gavrila 
            nazvana Plavi andjeo (ariljski andjeo) izuzetne je likovne vrednosti. Spada u najuzi krug remek dela 
            starog srpskog slikarstva. Autori nisu poznati po imenu ali su poreklom iz Soluna. 
            Devetog aprila u Arilju na gradskom trgu je organizovana manifestacija Dani meda kao deo proslave 
            praznika Cveti a ispred crkve organizovan je i kulturno-umetnicki program. 
            Arilje

            Ima oko 7000 stanovnika i sediste je opstine Arilje koje pripada zlatiborskom okrugu. Nastaje kao malo 
            naselje u 10. veku na rimskom putu izmedju Pozege i Ivanjice. Tada se zvalo Moravice po reci Moravica 
            koja kroz njega protice. U istom periodu izbeglice iz Larise donele su mosti svetog Ahilija na mesto 
            danasnje crkve a mesto po tome dobi naziv Arilje. 
            Iz Arilja produzavamo do sela Katici iz kojeg se krece na uspon na Mucanj. 
            Pogled iz Katica na Mucanj (penjemo se skroz gore na vrh iznad stena). Vise oblaka nego sunca ali ne 
            mozemo uvek da biramo vreme. 
            Nedaleko od centra sela zamicemo iza brda odakle “puca” prelep pogled na Mucanj.

            Planina Mucanj

            Nalazi se u jugozapadnom delu Srbije a prostire se istocno od planine Murtenice (masiv Zlatibora koji 
            se nastavlja od Cigote) dok se s juga nalazi Javor a zapadno od Ivanjice. Najvisi vrh planine je (i
            istoimeni vrh) 1534 metra. Prepoznatljiv je po svom kraskom obliku gde pored stena ima i odredjeni 
            broj pecina. 
            Glog i kuce Grkovica pored kojih se nalazi skretanje i put ka vrhu Mucnja.
            Putevi za Ravnu Goru te pogled na brdo Cesalj i neko kome ne treba cesalj:-). 
            Ako mislite da je uspon na Mucanj lak, varate se:-). Prvo vi napadnete prirodu pa ona vas:-). 
            A za uspon kao i uvek budete nagradjeni prelepim vidikovcima. 
            Nedaleko prva pauza i uzivanje na jos lepsem vidikovcu (desno dole na prvoj slici s leve strane) vidi se 
            deo puta kojim smo dosli. 
            Stazom zdravlja pa desno uzbrdo ka najvisem vrhu Mucnja. 
            Zagrli prirodu. Ovo mu dodje i kao odgovor onima kojima nije jasno zasto nas ne mrzi da ustanemo u 4 
            h ujutro vikendom:-). Najvisi vrh planine Mucanj. 
            Sa vrha Mucnja ka padinama Golije (kroz gustu sumaglicu filtriranjem). 
            Silazak i vrhovi Mucnja obasjani popodnevnim suncem. 
            Pogled ka Kusicima. 
            Jos jedan pogled na obronke Mucnja u popodnevnim satima.
            Zavrsetak ture u selu Katici.
            Ostale fotografije mozete da pogledate na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/.