Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Srbija - Manastir Ravanica, Senjski Rudnik, 19.3.2017.

            Manastir Ravanica

            Nalazi se u podnozju Kucajskih planina pored sela Senje kod Cuprije. Zaduzbina je cara Lazara koji je 
            poginuo u bici na Kosovu na Vidovdan 28. juna 1389. godine. Sagradjena je u periodu izmedju 1375. i 
            1377. godine. Freske su oslikane nekoliko godina pred Kosovsku bitku. Posle Kosovske bitke, Lazareve 
            pogibije i prenosa njegovih mostiju iz pristinske crkve Vaznesenja u Ravanicu 1392. godine manastir 
            postaje mesto hodocasca i ziza oko koje se stvara kult kneza Lazara. 
            U Ravanici je stvorena tradicija kulturnog centra u kome se negovala knjizevnost kao i usmeno 
            stvaralastvo a veliki (skoro najveci) broj u svetu poznatih pesama posvecen Kosovu i kosovskim 
            junacima nastao je uz Ravanicu. Zbog ovakve delatnosti, cuvanja narodne misli i duhovnog otpora 
            ravanicko bratstvo je neprestano dolazilo u sukob s turskim vlastima. Zbog toga je vise puta paljena i
            rusena pri cemu su stradali (pored crkve) i ostali propratni objekti. Godine 1689-1690. monasi su 
            morali da se povuku iz manstira i krenu peske (pridruzujuci se velikoj seobi Carnojevica) ka Sentandreji 
            u Madjarskoj. Sa sobom su nosili Lazareve mosti, bogosluzne predmete, knjige i dragoceni Jefimijin 
            pokrov knezu Lazaru.            
            Nakon kraceg boravka u Sentandreji gde su monasi sagradili privremenu drvenu crkvu ravanicki monasi 
            prelaze u napusteni manastir Vrdnik na Fruskoj Gori. Obnavljaju manastir a crkvu (umesto Svetom 
            Jovanu) posvecuju Vaznesenju, slavi Ravanice. Crkva menja svoje ime i postaje Sremska Ravanica. 
            Zapisi kazu da su ravanicki monasi toliko cuvali svoju tradiciju da je Vuk Karadzic pocetkom 19. veka 
            zabelezio najlepse kosovske pesme u neposrednoj blizini Sremske Ravanice.

            Kada je u austrijsko-turskom ratu severna Srbija bila oslobodjena u Ravanicu se 1717. godine (dok mir 
            jos nije bio zakljucen) vratio jedini preziveli ravanicki monah, daskal Stefan. Zatekao je poptuno pustu 
            crkvu. Krenuo je sa obnovom kojoj se potuno posvetio sve do svoje smrti 1729. godine. Kasniji radovi 
            nisu bitno menjali stanje. 
            U istaknutom istorijskom znacaju manastira Ravanice posebno mesto pripada njenoj crkvi Vaznesenja. 
            Prvi je spomenik novog razdoblja u razvoju srpske srednjevekovne umestnosti: moravske skole, njenog 
            najsamostalnijeg stvaranja u okvirima vizantijskog stila. Trikonhalna osnova u Moravskoj Srbiji 
            prihvacena je pod uticajem Svete Gore preko njenih monaha koje je knez Lazar ranije prihvatao i 
            pomagao. Karakterise je pet kupola (stil crkvi iz perioda vladavine kralja Milutina) gde kubeta dobijaju 
            naglasena kockasta postolja. Takodje, karakterise je i stil gradnje naizmenicnim redovima kamena i 
            opeke gde se bojanjem opeke pojacavao dozivljaj ritmickog ponavljanja. Mogu se izbrojati 62 otvora 
            zastakljena raznobojnim staklom. Bila je izuzetno dobro osvetljena u svako doba dana. Novost je bila
            koriscenje dekorativne plastike.

            Zivopis je veoma ostecen. Delovi zidova su bez fresaka a preostale freske su izbledele. U zapadnom 
            delu crkve i na svim stubovima prisutni su samo pustinjaci koji se odricu svega Hrista radi, sveti 
            mucenici za veru i aktivni borci za Hrista. Sveti ratnici predstavljeni su u najnizoj zoni. Ukrasavanje 
            Ravanice odraz je tesne povezanosti cara Lazara sa monasima i isposnicima. 
            Ispred manstira Ravanica (a pred pocetak pesacke ture) sa drugarima iz Sokolskog drustva iz Cuprije. 
            Sreca pa nije padala kisa:-). 
            Odmah pored manastira ulazimo u sume manastira Ravanice i krecemo ka Senjskom Rudniku. 
            Neko omanje drvo u sumi:-). Nedaleko od manastira nalazi se izvor kojeg su uredili u cast zastite 
            prirode lovci sela Senja i sumske sekcije. 
            A nedaleko od izvora nalazi se prvi vidikovac sa koga se vidi selo Senje i deo poseda manastira Ravanica.
            Do rudnika dva putica:-). Kisa nije prestajala da pada tokom citave ture. Malo vise blata a najvise 
            raspolozenja. Sto bi rekli planinari: “Nema loseg vremena, samo lose volje.”. 
            Neki nas pitaju: “Jel` vas placaju za to sto idete po planinama?”. A nas bas briga i ne gasimo motore:-). 
            Priblizavamo se Senjskom Rudniku. 
            A osim po rudniku ovo mesto poznato je po jos jednom “detalju”. Vise u tekstu ispod. 
            Senjski Rudnik

            Ovo naselje udaljeno je 20 kilometara od Cuprije. U njemu se nalazi i istoimeni rudnik. Najstariji je
            rudnik mrkog uglja u Srbiji kao i najstarije rudarsko naselje u Srbiji. Poceo je sa radom 1853. godine. 
            Kako se u pocetku koristio za potrebe kragujevacke topolivnice zovu ga i mestom rodjenja srpske 
            industrijalizacije. Rast potraznje za ugljem dovodi do izgradnje prve industrijske pruge uskog koloseka 
            Srbiji. Rudnik se brzo razvijao sve do sezdesetih godina 20. veka kada je u ovom mestu ziveo 
            rekordan broj stanovnika. Pojavom eksploatacije nafte potraznja za ugljem opada sto dovodi do 
            iseljavanja stanovnika i propadanja rudnika. 
            Aleksandrov potkop i crkva Svetog Prokopija

            Ulaz u jamu sa upravnom zgradom iznad samog ulaza sagradjen je 1860. godine. Naziv potice po 
            tadasnjem srpskom vladaru Aleksandru Karadjordjevicu. Jedan je od retkih jamskih ulaza koji je
            sacuvan u originalu. Ovaj objekat je nastariji u Senjskom Rudniku i kao takav stavljen je pod zastitu 
            drzave 1974. godine. Danas je sastavni deo kompleksa Muzeja ugljarstva. U planu je da ovo u 
            buducnosti bude ulaz u jedinstveni podzemni muzej Grada Rudara koji ce na trasi dugoj 500 metara 
            prikazivati rudarski zivot.

            Crkva je izgradjena 1900. godine u znak secanja na rudare koji su izgubili zivot u rudarskoj nesreci 
            1893. godine u jednom delu Aleksandrovog potkopa. Na svojevrstan nacin oslikava snagu coveka da
            nastavi dalje, bez obzira na sve nedace koje ga mogu zadesiti. Danas je ta crkva zastitnik rudara i celog 
            Senjskog Rudnika. 
            Muzej ugljarstva

            Nekad zgrada magacina rudnika koja je izgradjena 1930. godine. Tokom svog postojanja menjala je 
            ulogu sve do 1974. godine kada je usvojena odluka o osnivanju Muzeja ugljarstva, prvog i jedinog u
            zemlji. Svecano je otvoren 1980. godine a 1983. godine zajedno sa neposrednom okolinom proglasen 
            je spomenikom kulture od velike vaznosti za Republiku Srbiju. Sadrzi originalnu postavku koja oslikava 
            istoriju rudarstva na ovim prostorima dugu vise od 160 godina.   
            Masinska radionica

            Sagradjena je 1922. godine i jedina je sacuvana od veceg broja pomocnih zgrada koje su se nalazile 
            blizu Aleksandrovog potkopa. U njoj su se proizvodili alati, delovi za masine i ostali predmeti potrebni 
            za rad rudara. Uz pomoc sredstava EU izvrsena je restauracija ove nekadasnje radionice i kovacnice. 
            Unutrasnjost obnovljene radionice i klavir na kome je Darko Kraljic (kompozitor najvecih YU hitova i 
            tvorac pesama koje su imale najvece tiraze u Jugoslaviji) komponovao Devojko mala (tiraz od 
            15000000 (15 miliona) primeraka samo u Sovjetskom Savezu gde su Rusi mislili da je to njihova
            narodna pesma) i Zvizduk u osam. 
            Parna masina i film Petrijin venac

            Jedina je parna masina ove vrste u svetu koja je jos u upotrebi. Konstruisana je 1872. godine u Gracu u 
            Austriji za potrebe rudnika u Vrdniku da bi joj krajnje odrediste bilo Senjski Rudnik gde od 1925. godine 
            omogucava prevoz liftom rudara u i iz rudnika. Jedinstvena je u svetu jer koristi jedino vodenu paru i 
            ima zupcanike od grabovog drveta koje je moguce lako zameniti. Kao takva zasticena je od strane 
            republike Srbije kao kulturno dobro od velikog znacaja.

            Film Petrijin venac snimljen je u Senjskom Rudniku 1980. godine po motivima preuzetim iz istoimene 
            knjige Dragoslava Mihailovica. U ovom filmu Petriju je glumila Mirjana Karanovic kojoj je ovo bila prva 
            uloga. Radnja filma prikazuje predratni, ratni i posleratni period. Prica je o tragicnom zivotnom putu 
            nepismene zene sa sela te o njenom zivotu sa trojicom ljudi koje je volela. 
            Na kraju ture sunce i druzenje sa drugarima iz Cuprije u restoranu termi Sisevac (nalaze se u podnozju 
            Kucajskih planina na nadmorskoj visini od 360 metara i na udaljenosti od 160 km od Beograda). Sisevac 
            je malo mesto smesteno na izvoru reke Crnice u prelepoj kotlini okruzenoj sumama i livadama. 
            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/