Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Hrvatska - Dalj, Aljmas, manastir Vodica, 9.10.2016.

            Rodna kuca Milutina Milankovica

            Milutin Milankovic rodjen je u Dalju 1879. godine. Najpoznatiji je srpski geofizicar, klimatolog i 
            astronom te osnivac Katedre za nebesku mehaniku Univerziteta u Beogradu. Tvorac je teorije ledenih 
            doba koja povezuje varijacije Zemljine orbite i dugorocne klimatske promene. Ova teorija poznata je 
            pod imenom Milankovicevi ciklusi. Americka NASA svrstala ga je medju 15 najznacajnijih naucnika u 
            istoriji nauke.

            Rodna kuca sagradjena je 1820. godine da bi danasnji izgled dobila obnovom 2007. godine. Vlada 
            Srbije izdvojila je za obnovu kuce 260.000,00 evra. Tokom zivota Milankovic se rado vracao u rodnu 
            kucu u kojoj je provodio leta dovodeci svoje prijatelje i radeci na raznim naucnim delima.

            Dvoriste kuce uredjeno je do kraja 2009. godine.
            U prizemlju kuce nalazi se izlozba o Milankovicevom zivotu i delu te spomen soba.
            Milankovic je diplomirao na Beckom tehnoloskom institutu 1902. godine i stekao doktorat tehnickih 
            nauka 1904. godine. Bio je vanredni profesor primenjene matematike od 1909. do 1920. godine te 
            redovni profesor nebeske mehanike od 1920. do 1955. godine na Univerzitetu u Beogradu. Bio je 
            dekan Filozofskog fakulteta 1926/1927. godine, pionir raketnog inzenjerstva, potpredsednik SANU u 3 
            mandata, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu, clan i reosnivac Komisije za nebesku 
            mehaniku Medjunarodne astronomske unije od 1948. do 1953. Za dopisnog clana nemacke Akademije
            prirodnjaka Leopoldina izabran je 1955. godine kada i odlazi u penziju.

            Umro je u 80. godini u Beogradu a posmrtni ostaci prebaceni su u rodni Dalj 1966. godine.
            Crkva Svetog Dimitrija u Dalju i Patrijarsijski dvor

            Saborna crkva eparhije Osjeckopoljske i baranjske je najveci pravoslavni hram u ovom delu Hrvatske.
            Nalazi se na sredisnjem daljskom trgu nedaleko od Dunava. Prvobitna crkva sagradjena je 1715. 
            godine. Danasnja crkva sagradjena je 1799. godine a obnovljena 1837. godine a nakon toga opet u 
            periodu 1900-1901. i 1930-1931. godine. Tokom II svetskog rata je znacajno ostecena. Nakon II 
            svetskog rata obnavljana je vise puta.

            U hramu je sahranjen mitropolit karlovacki Vikentije Jovanovic, episkop gornjokarlovacki Lukijan 
            Nikolajevic te Teodor i Georgije Milankovic iz porodice naucnika Milutina Milankovica.
            Patrijarsijski dvor je izgradjen 1754. godine uz zalaganje mitropolita Pavla Nenadovica. U Dvoru je bilo 
            sediste Daljskog vlastelinstva koje je raspolagalo s 25000 jutara oranica, livada, pasnjaka, suma i 
            ribnjaka.
            Nakon II svetskog rata Dvor je privremeno sluzio kao skola, zadruga i boraviste upravnika patrijarsijskih
            dobara. Osamdesetih godina je potpuno oronuo. Od 1991. godine u Dvoru je sediste Osjeckopoljske i 
            baranjske eparhije. Potpuno je obnovljen u periodu od 1994. do 2004. godine.
            Iz Dalja odlazimo u malo mesto Aljmas (ili na madjarskom Jabuka).
            Na pesacku turu ka uscu krenuli smo od crkve Svete Gospe od Utocista.

            Na mestu danasnje crkve stara crkva izgradjena je posle progona Turaka 1687. godine. Nova veca crkva 
            izgradjena je 1708. godine da bi bila unistena u velikom pozaru 1846. godine. Odmah posle toga
            izgradjena je nova crkva koja je postojala do 1991. godine kada je unistena u gradjanskom ratu `90-tih 
            godina na ovim prostorima.

            Nova crkva izgradjena je u periodu od 2001-2003. godine.
            Rukavci Dunava pored Aljmasa.
            S planinarima kroz sumu istocne Slavonije.
            Dolazak na usce Drave u Dunav.
            Levo je Drava a desno Dunav (na fotografiji ispod). I foto-reporter:-) nakon duze pauze opet u pokretu s 
            planinarima.

            Drava izvire u juznom Tirolu u Italiji odakle nastavlja prema istoku kroz austrijsku pokrajinu Korusku a 
            potom kroz Sloveniju i Hrvatsku i kod Aljmasa se uliva u Dunav na granici Hrvatske i Srbije. Ukupne je 
            duzine 725 km.
            Rukavci Drave.
            Pecarosi i kuce u Aljmasu. Lepo, sredjeno, cisto.
            Manastir Uspenja Presvete Bogorodice (manastir Vodica)

            Potice iz 18. veka. Poznat i pod imenom Daljska Vodica. Vazno je hodocasnicko mesto gde se za 
            Preobrazenje Gospodnje 19. avgusta okuplja mnostvo naroda. Nalazi se u jednoj od pitomih zavala 
            daljske planine. Ime je dobio po lekovitoj vodi koja ovde izvire. Nalazi se pod zastitom drzave.
            Osim crkve postoji i oltar na otvorenom sto je vrlo neuobicajeno u arhikteturi izgradnje pravoslavnih
            objekata. Pored crkve u kompleksu manastira nalazi se jos i konak i izvor. Manastir su tokom vremena 
            posetili danski knjizevnik Andersen, srpski pesnik Branko Radicevic kao i djakovacki biskup Strosmajer.
            Izvor lekovite vode potice iz rimskog doba. Prvobitni cardak (konak) podigao je patrijarh Josif Rajacic.
            Poslednjih godina manastir je u obnovi i izgradnji.
            Ostale fotografije mozete pogledati na sledecoj adresi https://duskoopacic.smugmug.com/