Planinarenje, putovanja i skijanje (Mountaineering, Traveling and Skiing): Grcka, 1. deo

Nakon putesestvija po Albaniji put vodi ka Igumenici odakle brodom idemo na Krf.

Igumenica

Mali

je grad i luka u Grckoj u kojoj se zavrsava drugi po vaznosti autoput u Grckoj (a koji ide od Soluna).

U malom je zalivu koji pripada Jonskom moru a odmah prekoputa Krfa.

Grad ima oko 10000 stanovnika a opstina oko 15000. Osim doprinosa autoputa privredi drugu
delatnost cini turizam. Pogled na Igumenicu sa broda (ka Krfu).

Pogled na Krf u suton.

Krf (grcki Κέρκυρα, Kerkira)

Drugo je po velicini od sedam vecih jonskih ostrva a jedni ga smatraju i jednim od najlepsih grckih

ostrva. Lezi u Jonskom moru koje se severno spaja sa Jadranskim. Po grckoj mitologiji ime je dobio po

cerki recnog boga Asposa (Kerkiri) koju je oteo Posejdon. Po drugom izvoru u prevodu reci znaci

“greben pun vrhova”.

Pogled na deo Krfa sa najvisim vrhom Pantokratorom (906 metara). U okviru letnjih tura s planinarskim
drustvima penje se i na ovaj vrh.

Grad Krf (na istoimenom ostrvu)

  Najveci je grad na ostrvu. Zbog svoje starine, lepote i ocuvanosti nalazi se na UNSECO listi svetske
  bastine (vise o samom gradu u sledecoj reportazi). Sam grad i ostrvo imaju posebno mesto u srpskoj
  istoriji nakon dolaska srpske vojske na Krf nakon prolaska kroz Albaniju i povlacenju u I svetskom ratu.

Pogled na krfsku luku i polazak na ostrvo Vido.

Dana 18. aprila 2016. godine obelezeno je 100 godina od iskrcavanja srpske vojske na Krf.

U periodu od 1916. do 1918. godine na Krfu se naslo 150000 Srba (vojnika i civila). Uz pomoc saveznika

Krf se organizovao kako bi spasao mnogobrojne izbeglice. Medjutim oko 10000 ljudi ostalo je zauvek u

grckoj zemlji i moru. Za 2 godine Krf je “postao” prestonica Srbije. Na “Ostrvu spasa” bila je smestana

skupstina Srbije i Vlada. Formirana je nacionalna stamparija i stampan je novac. Osnovane su skole i

kulturna drustva.

Albanska golgota je ustaljen naziv za povlacenje srpske vojske i naroda preko zavejanih albanskih

planina nakon invazije Nemacke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju 1915/1916. Tokom povlacenja

veliki broj ljudi je umro od hladnoce, gladi i iscrpljenosti.

Krf se naziva srpskim Jerusalimom i kazu da ko nije bio na njemu ne moze da dozivi dramu i tragediju

srpskog naroda koji je u I svetskom ratu izgubio 28% svog ukupnog stanovnistva.

Ostrvo Vido

  Na ovo ostrvo dolazili su najtezi bolesnici s brodova. Prozvano je i Ostrvo smrti. U periodu od 23.1-
  23.3.1916. na ostrvu je umrlo 4847 ljudi sto je u proseku oko 150 dnevno. Kada na ostrvu vise nije bilo
  mesta za sahranjivanje posmrtni ostaci spustani su u more (Plavu grobnicu) a pored ostrva spusteno je
  u more 5400 ljudi.

Na ceremoniju je u jutarnjim casovima poceo da pristize veci broj ljudi iz Srbije sa zastavama, u
narodnim nosnjama i u uniformama iz I svetskog rata.

Zahvalnost Grcima.

Pristaniste na ostrvu Vidu. U periodu od 50 godina nakon stradanja grcki ribari nisu lovili ribu u ovim
vodama. Grcke vlasti ne dozvoljavaju gradnju na ostrvu kao ni komercijalizaciju ostrva.

Brodovima grcke obalske straze stigle su i ostale zvanice (svestena lica, predsednik Republike Srbije i
ministri, gradonacelnik Krfa, ambasadori Francuske, Rusije, Italije i Velike Britanije u Srbiji).

Mauzolej na Krfu

  Izgradnja je zavrsena 1938. godine. Objekat je izgradjen po nalogu kralja Aleksandra. U mauzoleju se
  nalaze kosti 1232 znana vojnika po azbucnom redu i oko 1500 neznanih. S desne strane mauzoleja
  postoji krst koji je prvi podignut na ostrvu i to 1923. godine a podigao ga je kralj Aleksandar
  Karadjordjevic.

Unutrasnjost mauzoleja.

Polaganje venaca. Delagacije Rusije, Francuske i Velike Britanije.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolic i gradonacelnik Krfa Kostas Nikolozas.

Predsednik Srbije:

Zanavek hvala i narodu Krfa, potomcima nesebičnih domaćina naših predaka. Bratstvo grčkog i srpskog

naroda, skovano tada za večnost, zauvek je utkano u naše biće, kao deo stradalne i junačke istorije

Srbije zauvek. Neka im je slava i hvala i neka su im laki prijateljska grčka zemlja i grčko more.

Gradonacelnik Krfa:

I čitav vek nakon toga, naši odnosi ostaju jaki i vremenom postaju još jači. U teškim vremenima, kada

je srpski narod bio izložen iskušenjima, Krfljani su stali uz njega na svaki mogući način.

Krfljani nisu samo rado ponudili humanitarnu pomoć, već su i oštro reagovali, kao i svi Grci,

upućivanjem protesta i masovnim demonstracijama 1992. i 1999. na kojima su iskazivali svoje

protivljenje nepravednom ratu i izražavali solidarnost sa srpskim narodom pevajući pesmu “Tamo

daleko”.

Prijateljstvo grčkog i srpskog naroda, istakao je, potvrđuju i bratimljenja krfske opštine sa gradovima u
Srbiji, kao što su Beograd, Kruševac, Aleksandrovac, Zemun i Čajetina.

  Sa grckih brodova polozeni su venci u Plavu grobnicu. U trenutku kada je brodska sirena parala vazduh,
  vojna lica su salutirala a recitovana je pesma Plava grobnica (fotografisano je sa trajekta na kome je
  bilo nekoliko stotina ljudi iz Srbije i Grcke).

  Gotovo svi prisutni su zaplakali, brisali suze, bacali cvece u more a odjekivla je pesma Tamo daleko.
  Inace ova pesma je nastala na Krfu kao izraz tuge za napustenom otadzbinom. Smatra se jednom od
  najlepsih srpskih pesama a mnogi je nazivaju i himnom Srbije.

Srpska kuca

  Nalazi se u centru grada. Na prva dva sprata je izlozba posvecena stradanju srpske vojske u I svetskom
  ratu a na trecem spratu nalazi se konzulat Srbije. Za posetioce je otvorena od 9-14 h. Kustos muzeja je
  Ljubomir Saramandic.

Odmah preko puta (u istoj ulici) nalazi se i poznata Srpska radnja. U njoj se mogu kupiti knjige sa
informacijama o ovom ostrvu, o boravku srpske vojske na Krfu kao i o I svetskom ratu te razni suveniri.