Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Grcka, 1. deo - Igumenica i Krf, 17. i 18.4.2016.

            Nakon putesestvija po Albaniji put vodi ka Igumenici odakle brodom idemo na Krf.

            Igumenica

            Mali je grad i luka u Grckoj u kojoj se zavrsava drugi po vaznosti autoput u Grckoj (a koji ide od Soluna). 
            U malom je zalivu koji pripada Jonskom moru a odmah prekoputa Krfa.
            Grad ima oko 10000 stanovnika a opstina oko 15000. Osim doprinosa autoputa privredi drugu 
            delatnost cini turizam. Pogled na Igumenicu sa broda (ka Krfu). 
            Pogled na Krf u suton. 
            Krf (grcki Κέρκυρα, Kerkira)

            Drugo je po velicini od sedam vecih jonskih ostrva a jedni ga smatraju i jednim od najlepsih grckih 
            ostrva. Lezi u Jonskom moru koje se severno spaja sa Jadranskim. Po grckoj mitologiji ime je dobio po 
            cerki recnog boga Asposa (Kerkiri) koju je oteo Posejdon. Po drugom izvoru u prevodu reci znaci 
            “greben pun vrhova”.

            Pogled na deo Krfa sa najvisim vrhom Pantokratorom (906 metara). U okviru letnjih tura s planinarskim 
            drustvima penje se i na ovaj vrh. 
            Grad Krf (na istoimenom ostrvu)

            Najveci je grad na ostrvu. Zbog svoje starine, lepote i ocuvanosti nalazi se na UNSECO listi svetske 
            bastine (vise o samom gradu u sledecoj reportazi). Sam grad i ostrvo imaju posebno mesto u srpskoj 
            istoriji nakon dolaska srpske vojske na Krf nakon prolaska kroz Albaniju i povlacenju u I svetskom ratu. 
            Pogled na krfsku luku i polazak na ostrvo Vido. 
            Dana 18. aprila 2016. godine obelezeno je 100 godina od iskrcavanja srpske vojske na Krf.

            U periodu od 1916. do 1918. godine na Krfu se naslo 150000 Srba (vojnika i civila). Uz pomoc saveznika 
            Krf se organizovao kako bi spasao mnogobrojne izbeglice. Medjutim oko 10000 ljudi ostalo je zauvek u 
            grckoj zemlji i moru. Za 2 godine Krf je “postao” prestonica Srbije. Na “Ostrvu spasa” bila je smestana 
            skupstina Srbije i Vlada. Formirana je nacionalna stamparija i stampan je novac. Osnovane su skole i 
            kulturna drustva.

            Albanska golgota je ustaljen naziv za povlacenje srpske vojske i naroda preko zavejanih albanskih 
            planina nakon invazije Nemacke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju 1915/1916. Tokom povlacenja 
            veliki broj ljudi je umro od hladnoce, gladi i iscrpljenosti.

            Krf se naziva srpskim Jerusalimom i kazu da ko nije bio na njemu ne moze da dozivi dramu i tragediju 
            srpskog naroda koji je u I svetskom ratu izgubio 28% svog ukupnog stanovnistva.

            Ostrvo Vido

            Na ovo ostrvo dolazili su najtezi bolesnici s brodova. Prozvano je i Ostrvo smrti. U periodu od 23.1-
            23.3.1916. na ostrvu je umrlo 4847 ljudi sto je u proseku oko 150 dnevno. Kada na ostrvu vise nije bilo 
            mesta za sahranjivanje posmrtni ostaci spustani su u more (Plavu grobnicu) a pored ostrva spusteno je 
            u more 5400 ljudi. 
            Na ceremoniju je u jutarnjim casovima poceo da pristize veci broj ljudi iz Srbije sa zastavama, u 
            narodnim nosnjama i u uniformama iz I svetskog rata. 
            Zahvalnost Grcima.
            Pristaniste na ostrvu Vidu. U periodu od 50 godina nakon stradanja grcki ribari nisu lovili ribu u ovim
            vodama. Grcke vlasti ne dozvoljavaju gradnju na ostrvu kao ni komercijalizaciju ostrva. 
            Brodovima grcke obalske straze stigle su i ostale zvanice (svestena lica, predsednik Republike Srbije i
            ministri, gradonacelnik Krfa, ambasadori Francuske, Rusije, Italije i Velike Britanije u Srbiji). 
            Mauzolej na Krfu

            Izgradnja je zavrsena 1938. godine. Objekat je izgradjen po nalogu kralja Aleksandra. U mauzoleju se 
            nalaze kosti 1232 znana vojnika po azbucnom redu i oko 1500 neznanih. S desne strane mauzoleja 
            postoji krst koji je prvi podignut na ostrvu i to 1923. godine a podigao ga je kralj Aleksandar 
            Karadjordjevic. 
            Unutrasnjost mauzoleja. 
            Polaganje venaca. Delagacije Rusije, Francuske i Velike Britanije. 
            Predsednik Srbije Tomislav Nikolic i gradonacelnik Krfa Kostas Nikolozas.

            Predsednik Srbije:
            Zanavek hvala i narodu Krfa, potomcima nesebičnih domaćina naših predaka. Bratstvo grčkog i srpskog 
            naroda, skovano tada za večnost, zauvek je utkano u naše biće, kao deo stradalne i junačke istorije 
            Srbije zauvek. Neka im je slava i hvala i neka su im laki prijateljska grčka zemlja i grčko more.

            Gradonacelnik Krfa:
            I čitav vek nakon toga, naši odnosi ostaju jaki i vremenom postaju još jači. U teškim vremenima, kada 
            je srpski narod bio izložen iskušenjima, Krfljani su stali uz njega na svaki mogući način.
            Krfljani nisu samo rado ponudili humanitarnu pomoć, već su i oštro reagovali, kao i svi Grci,
            upućivanjem protesta i masovnim demonstracijama 1992. i 1999. na kojima su iskazivali svoje 
            protivljenje nepravednom ratu i izražavali solidarnost sa srpskim narodom pevajući pesmu “Tamo 
            daleko”.
            Prijateljstvo grčkog i srpskog naroda, istakao je, potvrđuju i bratimljenja krfske opštine sa gradovima u 
            Srbiji, kao što su Beograd, Kruševac, Aleksandrovac, Zemun i Čajetina. 
            Sa grckih brodova polozeni su venci u Plavu grobnicu. U trenutku kada je brodska sirena parala vazduh, 
            vojna lica su salutirala a recitovana je pesma Plava grobnica (fotografisano je sa trajekta na kome je 
            bilo nekoliko stotina ljudi iz Srbije i Grcke). 
            Gotovo svi prisutni su zaplakali, brisali suze, bacali cvece u more a odjekivla je pesma Tamo daleko
            Inace ova pesma je nastala na Krfu kao izraz tuge za napustenom otadzbinom. Smatra se jednom od 
            najlepsih srpskih pesama a mnogi je nazivaju i himnom Srbije. 
            Srpska kuca

            Nalazi se u centru grada. Na prva dva sprata je izlozba posvecena stradanju srpske vojske u I svetskom 
            ratu a na trecem spratu nalazi se konzulat Srbije. Za posetioce je otvorena od 9-14 h. Kustos muzeja je 
            Ljubomir Saramandic. 
            Odmah preko puta (u istoj ulici) nalazi se i poznata Srpska radnja. U njoj se mogu kupiti knjige sa 
            informacijama o ovom ostrvu, o boravku srpske vojske na Krfu kao i o I svetskom ratu te razni suveniri. 
            U toku veceri (2 sata pre prvog emitovanja na RTS-u u Srbiji) na Krfu nam je prikazan film Srbi na Krfu – 
            Sto godina od Albanske golgote.
            Ostale fotografije na https://picasaweb.google.com/dusko.opacic