Madjarska, 1. deo - Budimpesta, 16. i 17.1.2016.

          Budimpesta

          Glavni je grad Madjarske sa oko 2 miliona stanovnika. Ime grada cini naziv dela grada Budima koji se 

          nalazi na desnoj obali Dunava i Peste koja se nalazi na levoj obali Dunava. Ujedinjenjem ova dva dela 

          grada (zajedno sa Obudom, starim Budimom) 1873. godine nastaje Budimpesta. O poreklu imena neki 

          kazu: Budim je dobio ime po osnivacu Bledi (madjarski Buda) rodjaku Atile Hunskog a Pesta od

          rimskog naziva za tvrdjavu (Pesion).

          Grad godisnje poseti oko 10 miliona turista.

          Stizemo u Budimpestu:-). Klizaliste se nalazi pored Trga heroja koji je bio prva stajna tacka. 

          Trg heroja

          Jedan je od glavnih trgova u Budimpesti. Spomenik milenijumu je centralni deo trga sa statuama

          vodja sedam plemena koja su osnovala Madjarsku kao i statue poznatih licnosti madjarske istorije. U 

          sredini se nalazi spomenik neznanom junaku a na vrhu 36 metarskog stuba kip andjela Gavrila koji je 

          prema Bibliji jedan od trojice andjela koji ljudima objavljuju Bozije odluke. Gradnja je pocela 1896. 

          godine na hiljaditu godisnjicu drzave a zavrsen je 1929. godine. Nalazi se na kraju Andrasi bulevara

          odmah pored gradskog parka. Na prilazu trgu nalazi se muzej Lepih umetnosti i Palata umetnosti.

          Takodje odmah pored ovog trga nalazi se i ambasada Srbije. Prica se da je ovo jedina ambasada Srbije 
          u svetu koja je dobijena na poklon “za ljubavno umijeće:-)” naseg pisca Jovana Ducica od jedne
          budimpestanske grofice.

          Muzej Lepih umetnosti

          Medju 50 najposecenijih je muzeja u svetu. U njemu se nalazi zbirka predmeta od antickog doba do 
          danas. Poseduje po redu drugu najbogatiju zbirku spanskih dela. Otvoren je 1906. godine. 

          Crkva Svetog Matijasa

          Sagradjena je u 14. veku. Prema istorijskim podacima na mestu gde su pronadjeni ostaci ranije crkve 
          iz 1015. godine. Obnovljena je krajem 19. veka. Bila je druga po velicini u Budimu odnosno sedma u 
          kraljevini Ugarskoj. U crkvi je krunisan poslednji habsburski kralj Karlo IV a u njoj su se odrzala i dva 
          vencanja kralja Matijasa. Za vreme turske vladavine vecina crkvenog blaga preneta je u danasnju 
          Bratislavu a crkva je pretvorena u dzamiju. Crkva je tesko ostecena u II svetskom ratu. Temeljna
          rekonstrukcija uradjena je u periodu od 2006. do 2013. godine. 

          Ribarski bastion

          Predstavlja terasu pored Matijaseve crkve. Bastion je projektovan i izgradjen izmedju 1895. i 1902. 
          godine. Ukupno sedam kula predstavlja 7 madjarskih plemena koja su nastanila karpatski basen 896. 
          godine. Ime je dobio po ribarima koji su imali funkciju odbrane ovog dela gradskih zidina u srednjem 
          veku. Bronzana statua Stefana I sagradjena je 1906. godine. Sa terase se pruza predivan pogled na 
          grad. 

          Zgrada madjarskog parlamenta (Orszaghaz)

          Nekad najveca zgrada parlamenta u svetu a danas treca po velicini (druga u Evropi posle 
          bukurestanskog u Rumuniji). Najveca je zgrada u Madjarskoj. Najpoznatiji je simbol Budimpeste.
          Otvorena je 1896. godine na hiljaditu godisnjicu dolaska Madjara na ove prostore. U brojevima. Visine 
          je 96 metara (po broju godine 96 iz 1896. godine i broja 96 od 896. godine osnivanja kraljevine 
          Madjarske). U projekat izgradnje bilo je ukljuceno 1000 ljudi. U zgradu je ugradjeno oko 40 miliona 
          cigli i 40 kilograma zlata. Duzine je 268 metara i sirine 123 metra. Ima 691 sobu i 700 prozora. U 
          unutrasnjosti ima 10 dvorista, 13 putnickih i teretnih liftova, 27 kapija, 29 stepenista, 242 skulpture 
          na zidovima. Glavna fasada gleda na Dunav ali je glavni ulaz na istocnoj strani. Za izgradnju je 
          koriscen kamen bihacit izvadjen iz kamenoloma pored grada Bihaca u Bosni i Hercegovini. Zanimljiv
          podatak je da se fasada zgrade cisti neprestano svih 365 dana. Zbog svoje velicine kada se krene sa 
          ciscenjem u jednoj tacki na istoj se zavrsava cisenje 365. dana i onda se opet krece ispocetka. 

          Nastavljamo ka budimskom dvorcu i prva kontrola:-). 

          Budimski dvorac

          Dvorski je kompleks madjarskih kraljeva. Najstariji delovi poticu iz 13. veka. Tokom turske vladavine 
          sluzio je kao vojni magacin i mesto za cuvanje zivotinja pa je znatno propao. Krajem 17. veka deo 
          zgrada se urusio i izgoreo pa je u 18. veku izdato naredjenje da se izradi nova barokna palata. 
          Polovinom 18. veka predstavljao je simbol mira Habsburske dinastije i Madjara. Tokom opsade 
          Budimpeste u II svetskom ratu bio je vecim delom unisten. Upisan je u UNESCO listu mesta svetske 
          bastine 1987. godine. U okviru dvorca nalaze se Istorijski muzej, Nacionalna galerija i Secenjijeva 
          nacionalna biblioteka. 

          Secenjijev (lancani) most

          Spaja Budim i Pestu, tj. zapadni i istocni deo grada. Prvi je stalni most preko Dunava u Budimpesti. 

          Gradjen je 7 godina i zavrsen 1849. godine. Duzina mosta je 380 metara. Ime je dobio po madjarskom 

          politicaru i grofu Istvanu Secenjiju koji je bio incijator i finansijer izgradnje mosta. U vreme izgradnje 

          predstavljao je svetsko cudo.

          Pored mosta nalazi se od mermera isklesana nula u odnosu na koju se mere sva rastojanja u 

          Madjarskoj. Takodje tu je i tunel za kojeg u sali kazu da sluzi da bi se most u njega sklonio od kise da 

          ne bi zardjao. Jos jedna prica vezana je za skulptura lavova koji je skocio u Dunav jer se narod 

          podrugivao lavovima koji nemaju jezik, tj. imaju ga ali se ne vidi odozdo posto su na kamenim 

          blokovima visine 3 metra.

          Bazilika Svetog Stefana

          Najveca je crkva u Budimpesti. Izgradjena je 1845. godine. Znatno je ostecena u II svetskom ratu. 
          Moze da primi 8500 vernika. Unutar crkve nalazi se slika na kojoj Sveti Stefan nudi madjarsku krunu 
          Djevici Mariji koja predstavlja simbol saveza Madjara i zapadne Evrope. Ulaz se ne naplacuje ali se 
          naplacuje ulaznica za izlazak na zvonik sa koga se pruza pogled na citav grad. 

          Margitino ostrvo i most

          Nalazi se izmedju Budima i Peste. Duzina ostrva je 2.5 km. Na ostrvu se nalaze parkovi i centri za 

          rekreaciju. Od ostalih objekata na ostrvu su Spomenik veka koji predstavlja ujedinjenje Budima i 

          Peste, japanska basta sa ribnjakom, mali zooloski vrt, “muzicka fontana” i vodeni toranj visine 57 

          metara koji danas sluzi kao kula sa koje se moze posmatrati grad. Ostrvo se nalazi izmedju Arpadovog 

          mosta na severu i Margitinog mosta na jugu.

          Most je duzine 637 metara a sirine 25 metara. Gradjen je u 19. veku u obliku slova Y (ne vidi se 
          pomenuti oblik na slici ispod) gde je jednim krakom povezan sa juznim delom ostrva. U toku II
          svetskog rata bio je miniran i ostecan a po zavrsetku rata ubrzo opet obnovljen. 

          Madjarska Akademija nauka

          Zgrada je otvorena 1865. godine. U vreme izgradnje velicinom je bila veca od okolnih zgrada te 
          bogato ukrasena iznutra i spolja. Istice se prednji deo koje je “izbacen” napred u odnosu na ostatak 
          zgrade. Sagradjena u tri nivoa sa karakteristicnim lucnim prozorima. Svecana sala obuhvata velicinu 
          dva sprata sa 5 velikih lucnih prozora. 

          S dvorca krecemo na Citadelu. Pogled ka juznom delu grada i jedan tegljac izmedju delova dva 
          mosta. 

          Pogled sa Citadele na grad.

          Erzebetin most

          Treci je noviji most preko Dunava u Budimpesti. Nalazi se na najuzem delu Dunava u budimpestanskoj 
          oblasti koji obuhvata sirinu od 290 metara. Ime je dobio po Erzebeti (bavarskoj) carici Austro-Ugarske. 
          Na budimskoj strani mosta nalazi se njena bronzana statua. Originalni stalni prelaz izgradjen je u 
          periodu izmedju 1897. i 1903. godine. Ostecen je krajem II svetskog rata. Jedini je most kod koga nije 
          mogao biti povracen prvobitni izgled. 

          Citadela i brdo Gelert

          Tvrdjava se nalazi na Gelertovom brdu. Podigli su je Habsburgovci posle revolucije 1854. godine kao 

          znak pretnje pobunjenim Madjarima. Dugacka je 220 metara a siroka 60 metara. Krasi je Kip slobode 

          visine 14 metara. Sagradjen je u znak secanja na oslobodjenje zemlje od okupacije. Palma predstavlja 

          simbol oslobodjenja zemlje. Ostecena je u toku II svetskog rata jer je bila sediste protivvaaduzne 

          odbrane. U okviru tvrdjave nalazi se i muzej na otvorenom cija postavka ukazuje na istoriju samog 

          brda i tvrdjave.

          Brdo je omiljeno izletiste jer se sa njega pruza prelep pogled na Budimpestu. Ime je dobilo po bisopu 
          Gelertu. Njegova statua je podignuta 1904. godine i okrenuta je ka Erzebetinom mostu. 

          U podnozju brda nalazi se deo mreze pecina. Po informacijama ovde je ziveo samac koji se izlecio 
          termalnom vodom i blatom. Iz ovih izvora je posle dovodjena voda u gelert kupatila. Prvi moderni ulaz 
          u pecinu sagradjen je 1920. godine od strane monaha a nekoliko godina kasnije i mala kapela. Uz 
          crkvu je vremenom sagradjen i manastir delom uklesan u stenu. 

          Hotel Gelert

          Sagradjen je u periodu izmedju 1916. i 1918. godine na desnoj obali Dunava. Polovinom proslog veka 
          je renoviran a u okviru hotela nalaze se termalna kupatila. Jedan je najpoznatijih hotela u Evropi a 
          poznat medju poslovnim ljudima i turistima. Ima zatvoreni i otvoreni bazen i terasu za suncanje. 
          Poseduje biblioteku sa staklenim krovom koja se otvara u toku letnjih meseci. 

          Poslasticarnica Zerbo (Gerbeaud)

          Najpoznatija je poslasticarnica u Budimpesti. Nalazi se na pocetku Vaci ulice u prizemlju zgrade 
          Zerbo. Osnovana je pre vise od 150 godina. Naziv nosi po Emilu Zerbu koji je rodjen u Zenevi. Emil se 
          u Parizu sreo sa budimpestanskim poslasticarem Henrikom Kuglerom koji ga je pozvao da u Budimpesti 
          okusa srecu. Istorija pocinje jos malo ranije posto je Henrikov otac Jakob krajem 18. veka otvorio 
          poslasticarnicu u zapadnoj Madjarskoj a Henrik nastavio isti posao u Budimpesti. Prva Henrikova
          poslasticarnica nije bila u centru grada ali je zbog dobrog poslovanja odlucio da promeni lokaciju na 
          kojoj se nalazi i danas. Na novoj lokaciji je radio odlicno a u poslasticarnicu su svracali grofovi, 
          politicari, glumci, sportisti... Stolovi, stolice, lusteri i ostali ukrasni namestaj vecim delom je tada 
          donet iz Pariza. Zerbo kocke i kutije za pakovanje slatkisa bile su delo novog vlasnika Emila Zerba. 

          Ispod mosta.

          Buda kalvinisticka crkva, crkva Svete Ane, crkva Svetog Ferenca (Franje)

          Izgradnja Buda kalvinisticke crkve pocela je 1892. godine a zavrsena 1986. godine. Toranj je visine 62 

          metra. Deo krova je piramidalnog oblika a oblozen je plocicama iz Zolnaj fabrike. Tokom II svetskog 

          rata je ostecena a jos uvek se rekonstruise.

          Izgradnja crkve Svete Ane pocela je 1740. godine. Zavrsena je 1761. godine. Ima dva tornja visine 55 

          metara. Sirine je 21.5 metar. Ima tri zvona koja su smestena sa zapadne strane. Zvona su tezine 710 

          kg i u precniku 1 metar.

          Crkvu Svetog Franje po istorijskim izvorima su gradili bosanski franjevci (koje je ugarski kralj Bela IV 

          preselio u ove krajeve vracajuci se sa juga) odnosno njihovi potomci. Izgradnja je trajala od 1703. do 

          1757. godine kada je posvecena Ranama Svetog Franje. Nakon 28 godina crkva i samostan su predati 

          casnim sestrama koje su stigle iz Beca a koje su se bavile lecenjem bolesnih ljudi. Zato u crkvi postoje 

          natpisi na latinskom i nemackom jeziku.

          Nisam mogao da odolim a da ne postavim opet fotografiju madjarskog parlamenta samo ovaj put 
          fotografisano u popodnevnim casovima pred zalazak sunca. 

          Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/