Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Slovacka, Ceska i Nemacka, 2. deo - Prag, 10.12.2015.

          Prag (Praha)

          Glavni je i najveci grad Ceske sa oko 1,2 miliona stanovnika. Kroz grad protice reka Vltava a sama rec 
          prag u staroslovenskom znaci gaz odnosno mesto za prelaz (ceski prah, Praha). Postoje jos dva
          objasnjenja za ime grada, drugi je da je dobio ime po brdu gde se nalazi praski dvorac (na ceskom 
          praze) i trece po kucnom pragu (praha) zbog ljudi koji su poceli na brdu Hradcani da grade (kucne) 
          pragove. Spada u najocuvanije gradove Evrope. Jezgro grada je pod zastitom UNESCO-a a zbog svog
          bogatstva znan je i pod imenom Zlatni Prag.

          Nalazi se u srcu Evrope i podjednako je udaljen od svih njenih granica. Od Berlina je udaljen oko 350 
          km a od Beca i Bratislave oko 320 km. Nalazi se na 9 brda smestenih oko okuke reke Vltave.
          Nadmorska visina grada je  od 170 do 400 metara a sam centar grada nalazi se na 200 m nadmorske 
          visine. Reka Vltava je simbol grada i kroz Prag njen tok dug je 30 km. 
          Praski dvorac (Pražský hrad)

          Najveci je drevni dvorac na svetu. Tokom proslosti u njemu su bili ceski kraljevi, rimski imperatori, 
          presednici Cehoslovacke a danas Ceske republike. Istorija seze od 9. veka kada su sagradjene crkva 
          Gospe i bazilika Svetog Djordja. Katedrala Svetog Vida potice iz 10. veka. Deo grada u kome se nalazi 
          dvorac naziva se Hradčany.

          Cuvari koji se nalaze na ulaznima kapijama moraju da imaju zavrsen fakultet, da su odredjene visine i 
          tezine i da su ceski drzavljani. Dobrovoljno se prijavljuju. Smene su na svakih sat vremena. 
          Zapadni ulaz u dvorac. Na slici ispod u desnom delu vidi se statua Tomasa Masarika koji je bio prvi 
          predsednik Cehoslovacke. Masarikova ulica na Vracaru nosi naziv po ovom politicaru i filozofu. 
          Preko puta pogled na palatu Toskana. Barokna je zgrada koja se nalazi na Hradcanskom trgu. 
          Trenutno je koristi Ministarstvo spoljnih poslova Ceske. Ako imate malo vise novca mozete da se
          provozate u starim automobilima kao na slici ispod. Jedna voznja je oko 1300 ceskih kruna (/27 = oko 
          50 evra). 
          Katedrala Svetog Vida

          Zvanicno Katedrala Svetog Vida, Vaclava i Vojćeha. Dominira praskim dvorcem. Radjena je u 
          gotickom stilu sa 3 tornja (ali su vidljivi i stilovi renesanse, baroka i neogotike). Sediste je praskog 
          nadbiskupa. Radjena je iz vise etapa u razlicitim vekovima (od 14. do 20. veka). Gradnja je pocela po 
          nalogu Karla IV. Glavna kula doseze visinu od 95.5 metara. 
          Bazilika Svetog Djordja

          Najstarija je sacuvana crkva u okviru dvorca. Potice iz 10. veka. Barokna fasada datira iz 17. veka. 
          Sadrzi umetnicka dela iz 19. veka. Takodje u bazilici se odrzavaju i koncerti.

          Na slici desno izlaz iz dvorca. 
          Crkva Svetog Nikole (ceski Kostel svatého Mikuláše)

          Sa vidikovca nakon izlaska iz praskog dvorca u starom delu grada dominira i pomenute crkva (na slici 
          desnom delu). Sagradjena je u 18. veku na temeljima stare crkve iz 13. veka. Izvori kazu da je 
          tokom komunisticke ere toranj koriscen za osmatranje americke, jugoslovenske i prilaz do ambasade 
          bivse Zapadne Nemacke. 
          Detalji iz Praga. Stari tramvaji, najuzi prolaz i muzej Franca Kafke.

          Franc Kafka bio je jedan od najznacajnih pisaca 20. veka. Svoja dela pisao je na nemackom jeziku. 
          Njegova dela uglavnom opisuje strahove i nervoze ljudskog postojanja. Njegova mladalacka dela su 
          uglavnom izgubljena a ona najbolja donela su mu slavu (Proces, Zamak, Amerika). Objavljena su tek
          posle njegove smrti zahvaljujuci Maksu Brodu (koji nije ispunio poslednju Kafkovu zelju da ih spali). 
          Karlov most

          Najstariji je ocuvani praski most. Sagradjen je u 14. veku po nalogu kralja Karla IV. Duzine je 516 
          metara, sirine 10 metara. Sa strane mosta na Maloj strani su dva tornja a na strani Starog grada jedan. 
          Ukrasen je sa 30 statua 1700. godine od kojih je vecina u baroknom stilu. Predstavljaju svece 
          zastitnike. Tokom dana mesto je veoma zivo sa mnogobrojnim turistima, slikarima i trgovcima. Od 
          1965. godine veci deo originalnih statua je premesten u muzej a na mostu se nalaze kopije.
          Astronomski sat (Pražský orloj)

          Izgradjen je u 15. veku. Pokazivac kalendara dodat je 1870. godine ispod sata. Sat meri vreme, 
          pokazuje polozaj Sunca i Meseca, horoskopske znakove i praznike. Iznad sata su dva prozora. Na svakih 
          sat vremena zvoni a potom se otvaraju mali prozori iza kojih prolaze figure Isusa i apostola (osim ovih 
          postoje jos 3 figure, Turcin, Skrtica i zao covek). Sa vrha kule pruza se pogled na citav Prag. 
          Crkva Svetog Tina

          Nalazi se na Starom gradskom trgu. Izgradnja je trajala od 14. do 16. veka. Radjena je u gotskom stilu 
          a njene kule dominiraju trgom. Iako naizgled iste jedna je masivnija predstavljajuci snazniji deo 
          porodice, muskarca dok je druga krhkija, elegantnija. U crkvi se nalazi i grob Rudolfa II koji je bio 
          vrhunski majstor za astronomska merenja. Nocu kada je osvetljena reflektorima je prizor koji ostavlja 
          bez daha. Nacionalni je simbol i glavna praska crkva za vreme husita (sledbenika Jana Husa). 
          Starnova sinagoga

          Najstarija je postojeca sinagoga u kojoj se jos uvek obavljaju sluzenja. Potice iz 13. veka.

          Sve cesci obilazak Praga na elektricnim dvotockasima. 
          Strakova akademija

          Pred polazak na brod i krstarenje Vltavom u desnom delu vidi se pomenuta akademija (iza nje u 
          pozadini na brdu znani praski dvorac). Zgrada je sediste Vlade. Sagradjena je u 19. veku u
          neobaroknom stilu. 
          Veci deo fotografija koje slede su napravljene s broda. Vec se smrkavalo i nedostajalo je dnevne
          svetlosti.

          Kuca koja plese (Tančící dům) i Narodno pozoriste

          Sagradjena je 1996. godine. Prvobitno je nazvana Fred i Dzindzer po Fredu Asteru i Dzindzer Rodzers 
          (filmskom plesnom paru). Na krovu kuce nalazi se francuski restoran Praski biser. U zgradi su 
          poslovnice medjunarodnih kompanija. Ceska banka je 2005. godine izdala kovani novcic sa znakom 
          ove kuce.

          Pozoriste je sagradjeno u 19. veku. Neobicni krov podseca na izvrnuti deo broda a isti je obojen u boje 
          nocnog neba. 
          Samostan Strahov

          U levom delu slike na horizontu vidi se pomenuti samostan koji je osnovan u 12. veku. Jedan je od 
          najstarijih i najznacajnijih arhitektonskih spomenika u Ceskoj. Obnovljen je 1990. godine. U okviru 
          njega nalazi se Muzej knjizevnosti koji je poznat kao Strahovska biblioteka. 
          Zgrada Ministarstva saobracaja 
          Zgrada Ministarstva Industrije i trgovine

          Sagradjena je 1934. godine. Obuhvata prostor oko 5000 kvadratnih metara. Osnova je 107x49 metara. 
          Fasada je uradjena od granita i pescara. Na sve cetiri strane zgrade nalaze se identicne kule. Na vrhu 
          zgrade nalazi se dekorativna staklena kupola. 
          Žižkov Tv toranj i zgrada Finansijskog ureda (okruga 7)

          Tv toranj gradjen je u periodu od 1985. do 1992. godine. Ime je dobio po brdu Žižkov na kome se 
          nalazi. Struktura tornja je radjena na osnovu trougla i ima 3 celicna stuba. Ukupne visine je 216
          metara. Vidikovac se nalazi na 100. metru. Na 63. metru nalazi se restoran. Ukupna tezina je 11800 
          tona. Sluzi i kao meteoroloska opservatorija. 
          Kula astronomskog sata i Hram Svetog Nikole (u starom delu grada).

          Hram je izgradjen u 18. veku u baroknom stilu. Koriscen je za sluzbu ruskim vernicima.
          Praska kula (Prašná brána) i Opstinska kuca (Obecní dům)

          Potice iz 15. veka. Visine je 65 metra. Vremenom je bila zapustena a u 18. veku sluzila je kao 
          magacin za barut. Danasnji izgled datira iz 19. veka kada je izvrsena rekonstrukcija. Fasada je
          ukrasena statuama vladara i amblemima zemalja u kojima su vladali.   

          Opstinska kuca potice iz 14. veka. U njoj je jedno vreme ziveo i kralj Ceske. Tadasnja zgrada je 
          srusena i danasnja je sagradjena u 20. veku. Otvorena je 1912. godine. Unutar se nalazi Smetana sala 
          koja sluzi kao koncertna dvorana. Na vrhu se nalazi staklena kula. U okviru Opstinske kuce danas se
          nalaze i kafici i restorani ali poseduje i deo soba koje su zatvorene za javnost. 
          Ostale fotografije mozete da pogledate na https://picasaweb.google.com/dusko.opacic