Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Srbija - Radocelo (isposnica Svetog Save), manastiri Studenica, Sopocani i Gradac, tvrdjava Maglic, 20-21.9.2014.

 
          Posle Irske Back to Serbia:-). 

          Isposnica Svetog Save 

          Nalazi se na obroncima planine Radocelo na desetak km od manastira Studenica. Jedan je od
          najzanimljivijih pecinsko-manastirskih kompleksa u Srbiji.

          Krenuse nas oko 50. 
          Nakon kraceg pesacenja nailazi se na prvu, donju isposnicu. Pored nje je cesma Svetog Save kao i
          staro groblje.
          Na prvom vidikovcu (izmedju prve i druge isposnice).
          Usput ka drugoj isposnici.
          Na ulasku u drugu isposnicu.
          Gornja isposnica Svetog Save

          Podaci kazu da je nastala kada i manastir Studenica, tj. u 12. veku. Predstavlja pecinski kompleks
          koji je nastao kopanjem stene a potom je dozidan kamenom. Neki ga zovu i lastavicijim gnezdom.
          Desno na slici je crkva Svetog Djordja. Sagradjena je takodje u 12. veku. Po predanju Sveti Sava je
          ovde provodio vreme kada je prvi put otisao od kuce. 
          Ovde smo napravili i prvu duzu pauzu. Litica ovde zakrivljenjem stvara amfiteatar. Do isposnice se
          dolazi preko drvenog mosta (pod uslovom da su vrata ispred otkljucana). Takodje i sama ulazna vrata
          u isposnicu su zakljucana tako da je moguce uci samo uz dogovor sa monasima iz manastira. Ispod se
          nalazi bunar a nasi vodici su nam tocili vodu.
          Pogled odozdo na drveni most kojim se dolazi do isposnice.
          Neko je morao da nosi kamen. Obeliks:-).
          Iz isposnice smo se vratili u manastir Studenica u cijem smo konaku i prenocili.
          Konak je za svaku preporuku. Uredan, sredjen, poseduje bezicni Internet pristup (ako zaboravite,
          username: studenica, password studenica).
          Trpezarija konaka.
          Manastir Studenica

          Jedan je od najvecih i najbogatijih manastira. Osnovao ga je Stefan Nemanja 1190. godine. Posvecen
          je Uspenju Presvete Bogorodice. Nalazi se na 57 km od Kraljeva. Skroz desno se vidi Kraljeva crkva
          (crkva svetih Joakima i Ane). 
          Unutar manastirskog kompleksa. Mala crkva Nikoljaca (crkva Svetog Nikole). Desno u sredini vide se i
          ostaci jos jedne stare crkve.
          Na srecu, bar su nam manastiri sredjeni i odrzavani i primer urednosti.
          Sledeceg dana iz manastira Studenica krecemo u manastir Sopocani.

          Manastir Sopocani

          Podigao ga je kralj Stefan Uros I u 13. veku nedaleko od izvora reke Raske. Nalazi se 17 km zapadno
          od Novog Pazara. 
          Konak manastira.
          Freske manastira predstavljaju remek delo umetnosti sto je Sopocanima donelo i svetsku slavu
          (zabranjeno fotografisanje unutra). Najznacajniji je srpski spomenik koji je 1979. godine uvrscen na
          UNESCO listu svetske bastine.
          Guarana, no sleep:-).
          Manastir Gradac

          Nalazi se iznad Gradacke reke na obodu padina planine Golije. Udaljen je 21 km od Raske. Potice iz
          13. veka.  
          Konak.
          Za vreme turske vladavine bio je bez monaha. Takodje u to vreme skinut je i krov. Pocetkom 20.
          veka postavljen je krov a u periodu od 1963. do 1975. godine izvrsena je potpuna rekonstrukcija
          glavne crkve. Izgradnja konaka poceta je 1982. godine. 
          Pored manastira i Gradacke reke.
          Tvrdjava Maglic

          Obisli smo je u jednoj od prethodnih tura pa samo ukratko.

          Nalazi se u ibarskoj klisuri na 20 km od Kraljeva. Ima 8 kula povezanih bedemima (ukupne duzine 270
          m). Smatra se da ju je podigao Uros I da bi zastitio prilaz svojoj zaduzbini Sopocanima i Nemanjinoj
          Studenici. A drugi smatraju da ju je sagradio njegov otac Stefan Prvovencani da bi zastitio Žiču i
          Studenicu.  
          Pogled na Ibar.
          Povratak i prelazak preko mosta na Ibru. Od muskih ni traga:-). Upali u Ibar:-).
          Ostale slike mozete da pogledate na http://picasaweb.google.com/dusko.opacic
            

Нема коментара:

Постави коментар