Srbija - Coka Njalta, Lepenski vir, 12.11.2012.

            Prohladno jutro na obali Golupca. Jaki udari vetra nisu obecavali toplo vreme. Ali je na vrhu bilo

            neuobicajeno toplije i (skoro) bez vetra.

 

            Pogled iz Golupca ka Rumuniji i, kako rece vodic, graciozne vetrenjace:-). 

            Pocetak ture je bio iz Lepenskog vira (arheolosko nalaziste obisli smo u povratku s planine). Prekoputa se

            vidi Treskovac. Vise o Treskovcu na

            http://duskoopacic.blogspot.com/2017/04/rumunija-treskovac-2342017.html

            Usput prolazimo kroz kanjon Boljetinske reke. 

            Tokom i nakon uspona prelepi vidikovci. 

            Prelepi prizori prirodnog rezervata Čoka Njalta (u prevodu Visoki rt). 

            Punog naziva Prirodni rezervat Coka Njalta sa Pesacom. Predstavlja lokalitet u rezimu zastite I stepena  

            povrsine 588 ha.

            Iz rejona Pesace vracamo se istom stazom. 

            Lepenski vir

 

            Lepenski vir spada medju najstarije evropske civilizacije (8000-5000 p.n.e). Naziv je dobio po imenu

            velikog recnog vrtloga i uvale u sredistu Djerdapa. Na ovom mestu pronadjena su mnogobrojna planski

            gradjena stanista, alatke, nakit i plocice sa urezanim znacima slicnim pismu.

            Istrazivanja su obavljena u periodu od 1964. do 1971. godine u okviru projekta Djerdap I. Povod je bila

            izgradnja brane na Dunavu i formiranje jezera, tako da je trebalo istraziti ostatke ljudske proslosti

            koje ce poplaviti voda. Istrazivanjima je rukovodio dr Dragoslav Srejovic. 

            Da bi se originalni ostaci sacuvali od potapanja premesteni su 100 metara dalje od obale i 29,5 metara

            izdignuti su od iste. Svi objekti postavljeni su isti polozaj kao sto su bili na originalnom mestu. 

            Umetnost se zasnivala na izradjivanju skulptura i zrtvenika. Sve skulpture i zrtvenici napravljeni su od

            oblutaka krupnozrnog pescara. Koristili su dve tehnike. Iskucavanje i klesanje. Figure se dele na

            figuralne (detaljno je oblikovana samo glava) i na ornamentne (zastupljeni su motivi meandara, riblje

            kosti i pletenice). Prvo su se stavljale na zacelje stanista, pa u prednjem delu a u pojedinim stanistima

            i iznad glava pokojnika sahranjenih ispod poda. 

            Otkriveno je 136 grobova. Pokojnici su orjentisani paraleleno sa tokom Dunava (sa glavama

            postavljenim nizvodno). Sahranjivani su opruzeni sa rukama pored tela ili na stomaku ali i u

            polusedecem polozaju. Uz pokojnike su pronalazeni razliciti predmeti (ljudske lobanje, vilice, kosti,

            rogovi zivotinja, ogrlice od krecnjackog kamena i puzeva). 

            Sto se tice arhikteture, ne pojavljuju se ortogonalne osnove i vertikalni zidovi. Stanista su

            predstavljena u obliku kruznog isecka. U sredistu se nalazio trg na kome su se obavljali razni rituali.

            Ispod je rekonstruisana koliba. Kazu da je uzor za pravljenje bila stena preko puta, iznad Dunava (koja

            ima slican oblik). 

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/