Pocetak ture je bio na Divcibarama.
Planina Maljen.
Valjevske planina spadaju u najlepse
planine Srbije.
Osvrt
ka polaznoj tacki.
Potom
odmah i prelepi vidikovci.
Ovim delom prolazi i Evropski pesacki put E-7.
Pauza.
Kolona kroz krosnje drveca otickim uvcanjem.
Nestvarno lepa priroda svuda oko
nas.
Pogled na Kablar i Ovcar.
Nakon nesto vise od 15 km stizemo na Ravnu goru. Na Ravnoj gori devedesetih godina
20. veka
sagradjeni su i sledeci objekti.
Crkva, posvecena Svetom
Djordju.
Spomenik Dragoljubu Mihailovicu
(izradjen u bronzi, autora vajara Dragana Nikolica iz
Beograda).
Spomen
dom. U njemu se nalazi muzej, biblioteka i sala za
sastanke.
U
povratku smo obisli i rodnu kucu Zivojina Misica u selu Struganik.
Rekonstruisana je 1977. godine i
od tada je postala memorijalni
kompleks.
Zivojin Misic
(1855-1921)
Rodjen je kao trinaesto dete.
Zavrsio je gimnaziju u Kragujevcu a nakon toga je primljen u Vojnu
akademiju gde
je kasnije bio i profesor za predmet Strategija. Ucestvovao je u svim ratovima
koje je
Srbija vodila od 1876. do 1918. godine. Pred Balkanske ratove bio je
pomocnik generala Radomira
Putnika sa kojim je razradio plan za odbranu zemlje
od Austrougarske i plan operacija protiv Turske. Za
pobedu u Kumanovkoj bici
unapredjen je u cin generala a za pobedu u Kolubarskoj bici dobio je najvisi
cin
u srpskoj vojci, cin vojvode. Posle zavrsenog rata 1918. godine postavljen je za
nacelnika
Generalstaba. Pred kraj zivota lecio se u Francuskoj a 1921. godine
umro je u Beogradu.
Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/
Нема коментара:
Постави коментар