Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Srbija - Divcibare->Ravna gora, 30.6.2012.

          Pocetak ture je bio na Divcibarama. Planina Maljen. 
          Valjevske planina spadaju u najlepse planine Srbije. 
          Osvrt ka polaznoj tacki.
          Potom odmah i prelepi vidikovci.
          Odmor za oci. Prelepi pejzazi svuda oko nas.
          Malo odmora pa pokret dalje.
          Pauza i dogovor s vodicem za dalji put ka Ravnoj gori.
          Dobra zimi, dobra leti. Veciti saputnik. Njeno velicanstvo, slanina:-).
          Pogled ka Kablaru i Ovcaru.
          Planinar izbija na jedan od vrhova.
          Evo ga i KiDu:-). Levo u daljini (ko ima dobro oko:-) moze da vidi Beograd, a tu su jos na horizontu 
          Kosmaj, Bukulja, Vencac i Rudnik.
          Pobegose mi drugari:-). Malo uvecanja kroz krosnje drveca.
          Nestvarno lepa priroda svuda oko nas.
          Aaaaa, praznjenje od beogradskog asvalta.
          A onda opet odmor za oci i dusu.
          Polako pristizemo ka cilju. U daljini se nazire Ravna gora (visoravan na obroncima Suvobora).
          U ovoj sumi nalazi se Mokra (Drazina) pecina.
          Na Ravnoj gori devedesetih godina 20. veka sagradjeni su i sledeci objekti.

          Crkva, posvecena Svetom Djordju.
          Spomenik Dragoljubu Mihailovicu (izradjen u bronzi, autora vajara Dragana Nikolica iz Beograda).
          Spomen dom. U njemu se nalazi muzej, biblioteka i sala za sastanke.
          U povratku smo obisli i rodnu kucu Zivojina Misica u selu Struganik. Rekonstruisana je 1977. godine i 
          od tada je postala memorijalni kompleks.
          Zivojin Misic (1855-1921)

          Rodjen je kao trinaesto dete. Zavrsio je gimnaziju u Kragujevcu a nakon toga je primljen u Vojnu 
          akademiju gde je kasnije bio i profesor za predmet Strategija. Ucestvovao je u svim ratovima koje je 
          Srbija vodila od 1876. do 1918. godine. Pred Balkanske ratove bio je pomocnik generala Radomira 
          Putnika sa kojim je razradio plan za odbranu zemlje od Austrougarske i plan operacija protiv Turske. Za
          pobedu u Kumanovkoj bici unapredjen je u cin generala a za pobedu u Kolubarskoj bici dobio je najvisi 
          cin u srpskoj vojci, cin vojvode. Posle zavrsenog rata 1918. godine postavljen je za nacelnika 
          Generalstaba. Pred kraj zivota lecio se u Francuskoj a 1921. godine umro je u Beogradu.
          Ostale slike mozete pogledati na sledecoj adresi https://picasaweb.google.com/dusko.opacic