Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Srbija - Beograd s reke (u sumrak i nocu), 31.5.2011.

          Odavde smo krenuli. 

          U pozadini pogled na Kulu Nebojsu (cesto nepravilno nazivana i Nebojsina kula). Ime je dobila 
          negacijom glagola bojati se. Sto bi znacilo da se ne boji ni jednog neprijatelja i da je neosvojiva. 
          Legenda kaze da se kula kao Neosvojiva (nakon sto su Turci zauzeli skoro citavu tvrdjavu) vinula u 
          vazduh i odletela u Donji grad van njihovog domasaja i da je nikad nisu zauzeli. U njoj je za vreme 
          turske vladavine pogubljen grcki rodoljub Rige od Fere.
          Beogradska tvrdjava

          Predstavlja istorijsko srce Beograda. Dominira iznad usca Save u Dunav. Kalemegdan je (najveci) 
          beogradski park. Kalemegdan se odnosi na prostorni plato oko tvrdjave koji je u 19. veku pretvoren u 
          park. Dok je tvrdjava bila vojno uporiste plato je sluzio da se neprijatelj osmotri i saceka za borbu. A 
          ime potice od turskih reci kale-tvrdjava i megdan-borba.
          Pobednik

          Predstavlja trijumfalni spomenik koji se nalazi na najvisem bedemu tvrdjave. Izradio ga je cuveni 
          vajar Ivan Mestrovic. Predstavlja pobedu srpske vojske nad Otomanskom i Austro-ugarskom imperijom 
          u ratovima od 1912. do 1918. godine.
          Sediste Srpske pravoslavne crkve (Patrijarsija)

          Sagradjena je 1935. godine na mestu gde se od 1847. do 1849. godine nalazila srpska Mitropolija. 
          Sagradjena je po projektu ruskog arhitekte Viktora Lukomskog. U njoj se nalazi biblioteka i Muzej 
          Srpske pravoslavne crkve.
          Brankov most

          Spaja Novi Beograd s centrom grada. Pusten je u saobracaj 1956. godine. U periodu socijalizma 
          zvanicno se zvao Most Bratstva i jedinstva ali se ovaj naziv nikad nije ustalio. Beogradjani su ga nekad 
          zvali i Savski most ili most u Brankovoj ulici (jer se preko njega ulazi u ulicu nazvanu po pesniku 
          Branku Radicevicu). Sadasnji naziv dobio je po Brankovoj ulici (ciji nastavak predstavlja) a ne po 
          piscu Branku Copicu koji je izvrsio samoubistvo skocivsi sa njega.
          Savski most

          Sagradili su ga Nemci 1942. godine. Nazvali su ga most Princ Eugen. Nakon rata Beogradjani su ga    
          zvali Nemacki most.
          Beogradjanka

          Ili Palata Beograd je poslovni oblakoder u centru Beograda. Zdanje je visoko 101 metar i ima 24 
          sprata. Izgradjena je u periodu od 1969. do 1974. godine po projektu arhitekte Branka Pesica. 
          Predstavlja najznacajnije ostvarenje beogradske arhikteture s kraja sezdesetih godina 20. veka i u to 
          vreme je bila najvisa zgrada u Beogradu.
          Most Gazela

          Najprometniji je beogradski most. Gradjen je u periodu od 1966. do 1970. godine kao deo gradskog i 
          autoputa Bratstvo i jedinstvo. Glavni projektant Gazele bio je profesor Gradjevinskog fakulteta Misa 
          Djuric.
          Stari zeleznicki most

          Prvobitno je sagradjen 1884. godine i dva puta je rusen. Danasnji most izgradjen je po zavrsetku 
          Drugog svetskog rata. Preko njega saobracaju vozovi izmedju Srema i beogradske Glavne zeleznicke 
          stanice.
          Novi zeleznicki most

          Izgradjen je u sklopu rekonstrukcije beogradskog zeleznickog cvorista (tzv. Prokop). Izgradjen je u 
          periodu od 1975. do 1979. godine. Projekat je uradila firma Mostprojekt a projektanti su bili 
          akademik prof. dr Nikola Hajdin i Ljubomir Jeftovic. dipl. inzenjer gradjevine.
          Most preko Ade Ciganlije

          Za sada nema zvanicno ime. Povezivace opstine Cukaricu i Novi Beograd. Imace duzinu od 929  
          metara, 6 kolovoznih traka, 2 staze za pesake i 2 koloseka namenjena buducem metrou.
          Nocne fotografije (zbog “drmanja” broda imaju odredjenu kolicinu suma).
          Nocni radovi na Gazeli.
              

4 коментара:

  1. Анониман10. јун 2011. 14:07

    Point & shoot fotografije.
    Krsh

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман11. јун 2011. 10:30

    Opacicu, ne obraćaj pažnju na ove negativce. To su ljudi koji (verovatno) nisu ni izašli iz Srbije (za razliku od tebe) već samo sede u kući i komentarišu druge. Potpisan kao anonimni bi mogao nešto da nauči iz tvojih tekstova u reportažama. A Turistička organizacija Srbije bi trebala da ti se zahvali na predstavljanju Srbije. Moje čestitke za uloženo vreme da napraviš sve ovo. Usput, fotografije su dobre. Lepo kadrirane i odabrane. Ponekad je objekat u sredini, ponekad sa leve ili desne strane, ponekad fokus u daljini, ponekad u blizini, ljudima "ne sečeš" ruke, noge, glave, slikaš ih ili cele ili do pola... Samo napred. Očekujemo nove reportaže. Pozdravljam te. Žare

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман02. јул 2011. 20:53

    Dusko,
    Divim se tvojoj organizaciji sopstvenog zivota i pronalasku slobodnog vremena za prave stvari. Vecina nas, radnih ljudi, moze da ti pozavidi.
    Sto se tice fotografija, a cini mi se da koristis DSLR aparat, tu bi bilo pozeljno da dosta poradis na tome da ti fotografije budu zanimljivije i kvalitetnije.
    Uopste se ne primecuje da koristis DSLR.
    Nije lose da se uclanis u neki fotografski forum pa da se malo pojacas sa foto znajem.

    Puno pozdrava,
    Vasa.

    ОдговориИзбриши
  4. Zdravo Vaso. Da ne ispadne da ja nisam zaposlen i ne radim:-), radim, radim i to od jutra do mraka. Doduse radnim danima. Vikendom nikad ne radim pa svaki vikend koristim da izadjem van Beograda. Za sada je u planu obilazak Srbije. A kasnije cu dalje.
    Hvala ti na kritikama. Imao sam dugo vremena kompaktni aparat, a potom i prosumer (gde se sve uglavnom svodilo na auto-podesavanja). Negde u novembru sam prvi put u zivotu kupio dSLR. Pretpostavljam da se bavis fotografijom, pa znas i sam koliko mogucnosti ima isti.
    Planirao sam na neki kurs fotografije (cini mi se da su pocetni oko 200 evra). Ali navece kad dodjem s posla, iskreno, samo mi je do kreveta. Ne kazem da ne moze da se nadje vremena i za kurs, ali...
    Ako imas kao preporuku neku fotografsku skolu, slobodno me posavetuj.
    Vecini planinara je (da ne kazem svima) vaznije da vide kroz fotografiju odredjeni deo Srbije (ili neke druge zemlje) tako da ni oni (a ni ja) ne dajemo mozda previse paznje fotografiji (kako je osmisljenja, iz kog ugla je slikana, da li je svetlija ili tamnija i slicno). Ovo je ipak planinarski blog.
    Uz svakako prihvatanje kritike da bi dobrodoslo jos znanja o fotografiji i foto-aparatima. Znanja nikad dosta.
    Pozdrav. I slobodno ostavi uvek komentar kada smatras da bi nesto moglo bolje.
    Pozdrav.
    Dule

    ОдговориИзбриши